Galijašević: Blinken je najavio dejtonskiji odnos prema BiH, Srpskoj i `Dejtonu`

Ekspert za bezbednosna i politička pitanja – Dževad Galijašević koji je specijalista za prilike u BiH – ocenio je da Sjedinjene Države koriguju odnos prema toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Da odustaju intervencionizma i nametanja srpskoj strani koje je obeležilo postdejtonske decenije.

Komentarišući za Pink pismo koje je članovima Predsedništva BiH uputio novi američki državni sekretar Entoni Blinken, Galijašević je rekao:

„U političkoj i intelektualnoj javnosti smo Blinkenovo pismo doživeli kao zaokret američke politike prema BiH.

Shvatili smo da SAD šalju poruku da više neće biti tako aktivno uključene u političke procese u BiH nego da će ih – posmatrati.

Iz ovog pisma se vidi da Amerikanci – iako smatraju da treba napraviti određene promene u Ustavu BiH – najavljuju da to neće činiti oni, da neće biti intervencionizma, da neće biti Dejtona 2!

Blinken kaže da Dejton nije urezan u kamenu. Kao što ni američki ustav nije urezan u kamenu, kao što ni savez Teksasa i Kalifornije nije urezan u kamenu – dakle, ni Dejton nije urezan u kamenu. Ali, istovremeno, u svom pismu ističe da je Dejton dao izvanredni mir i ustavne temelje za funkcionisanje BiH i da je sada na domaćim akterima da se dogovaraju.

I Dragan Čović je iz tog pisma shvatio da je vreme za suštinske dogovore među političkim i nacionalnim akterima BiH.

Sa iste strane je i izjava predsednika Dodika da je kroz najavu da nema Dejtona dva i intervencionizma ustvari natrljan nos političkom Sarajevu.

S druge strane, Šefik Džaferović, kao član Predsedništva se pozvao na Blinkenovu rečenicu da Dejton nije urezan u kamenu.

Važna je i najava ovom pismu. Bila je to izjava Metjua Palmera: ako neki u Sarajevu očekuju da američka konjica dojaše iza brda i reši vaše probleme – toga neće biti.

Istovremeno, Željko Komšić je reagovao sa jednim non-pejper, nekim papirom koji niko ne očekuje i koji ne bi trebalo da predstavlja ništa s obzirom na to da je Komšić Hrvat samo po zanimanju.

On, po svom dubokom identitetskom ubeđenju, nastupa kao bosanski, pa i bošnjački nacionalista.

Zbog toga je na mnogim ruralnim područjima dobio glas primitivnog glasača bošnjačke nacionalnosti koji su se nadali da će tako prevariti Hrvate.

Svu tu situaciju kada pogledate – i to pismo razočarenja Željka Komšića – videćete da je to šamar visokom predstavniku u BiH Valentinu Incku, da je to dizanje ruke od njegovih mera i pritisaka na pravosuđe, u kojima se napada ministar unutrašnjih poslova i častan i ugledan čovek Dragan Lukač, da će se odustati od opcija pokretanja disciplinskih postupaka i protiv Gordane Tadić, glavne tužiteljice i predsednika Debevca protiv koga treba voditi postupak s obzirom na njegov skriveni, lažni, španski identitet za koji se nije znalo u BiH.

Sva ta situacija govori da Amerikanci više ne dolaze da pritiskaju, nego da – kako vidimo u ovom pismu – samo nude dobre usluge posmatranja i medijacije. 

Bosni i Hercegovini nije potreban visoki predstavnik. Kroz mnoge mere koje je visoki predstavnik donosio, slao je lošu poruku da nije nužno dogovaranje između političkih i nacionalnih aktera.

BiH i ustavno i suštinski mora tražiti kompromis između građanske i nacionalne ideje. Pokušaj da se nacionalna ideja slomi u korist jedne nacije – to nije dobar put.

Nije to izmislio Dejtonski sporazum. I ustav Republike BiH iz komunističkog vremena, avnojski principi koji govore o BiH kao ni o hrvatskoj, ni o srpskoj, ni o muslimanskoj već zajedničkoj državi, podrazumeva i obavezu da se nacionalni i politički akteri dogovaraju o njenoj sudbini.

Visoki predstavnik je slao lošu poruku: da će on svojim intervencijama i nasiljem u korist samo jednog političkog i nacionalnog faktora rešavati pitanje efikasnosti i da je pitanje efikasnosti ustvari pokušaj da se slomi samo Republika Srpska, a da Hrvate slomi bošnjačko glasačko telo biranjem Željka Komšića!

Sva ta situacija se, čini se, završava i u najavi je kraj takvog američkog prisustva u BiH“.

(Izvor: Fakti)