Гасе се лекторати српског језика у свијету – предност имају хрватски и босански

Истраживачи тима ,,Tempus Refles“ саопштили су да је ситуација са лекторима српског језика у свијету веома забрињавајућа јер се из године у годину гасе или смијењују лекторима хрватског или босанског језика, преноси Танјуг.

Према њиховом саопштењу на скупу у Ректорату Универзитета у Београду, није јасно утврђено који је орган у Србији задужен за изучавање српског језика у свијету.

Соња Хорњак, сарадник у истраживању овог програма, а до скоро лектор српског језика у Гранади, док се лекторат није угасио, подсјетила је на скупу да је за вријеме бивше Југославије постојало на стотине лектората по цијелом свијету и хиљаде заинтересованих ученика и студената да уче тада српскохрватски језик, док је данас ситуација драстична и да не постоји ажурирани преглед, списак лектората и катедри гдје се изучава српски језик

За вријеме СФР Југославије српскохрватски језик се изучавао на четири континента, у више од 30 држава свијета. У Европи је предњачила Немачка са двадесетак лектората, а слично је било и у Француској и Италији.

Данас се српски узучава само на неколико места у поменутим земљама а стање се и даље погоршава, додала је Хорњак.

Лекторати су угашени у неким земљама у потпуности. Тако је у Шпанији од октобра укинут лекторат у Гранади услед недовољног интересовања студената. Прошле године је био само један студент, а претходних на десетине њих.

Српски језик као самостални студијски програм само у 12 градова Европе

У многим земљама је број лектората смањен, а српски језик се данас као самостални студијски прогам изучава у само 12 градова у Европи, показало је истраживање.

Тако се на пример у Трсту српски изучавао пет година, али одласком проф. Марије Митровић у пензију свео се на једну годину. У Торину током 2012/13. прву годину похађала су четири студента, другу и четврту два, а трећу и пету ниједан.

У САД српски се изучава у оквиру славистичких студија

Међутим, у САД је заинтересованост за српски јзеик велика. Изучава се у оквиру босанско-хрватско-српског језика на славистичким студијама са релативно великим бројем студената и на пуно универзитета. Ово нису лекторати нити самосталне катедре за српски језик, него предмети, курсеви у оквиру студијских програма славистике, указано је на скупу и као проблем наведено и то што нису јасно дефинисани ни критеријуми за избор лектора.

С обзиром да је значај лектората огроман не само за наш језик и културу него и за државу, политику, економију, на скупу је закључено да је нопходно утврдити стратегију за побољшање квалитета изучавања српског језика у свијету и повећање интересовања страних студената.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: