Gazivode Albancima nisu „zaveštali preci“ kao što tvrdi Kurti: Srbija i dalje plaća kredit SFRJ

Tvrdnje političara iz Prištine da su Gazivode izgrađene sredstvima tzv. „Kosova“ suštinski su netačne, jer Srbija i dalje isplaćuje kredit iz 1972. od Svetske banke, ukazuje naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović za „Kosovo onlajn“.

Ristanović objašnjava da je ovaj hidrosistem na Ibru podignut nakon dugih priprema kao jedan od krucijalnih projekata za razvoj Kosova i Metohije.

„Ideja je bila da se napravi veliki sistem Ibar-Lepenac, koji je trebalo da proizvodi električnu energiju, obezbeđuje vodosnabdevanje za veći deo Kosova i naravno da donese ekonomsku profit pokrajini. Tako je 1972. podignut kredit od Svetske banke i započeto je sa izgradnjom projekta. Posle 12 godina završen je samo deo. Lepenac, druga polovina, nikad nije izgrađena“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da je danas značaj Gazivoda za Kosovo i Metohiju suštinski, jer se radi o jednom od najbitnijih strateških objekata.

„Bez vode sa Gazivoda dobar deo centralnog Kosova ne bi imao vodosnabdevanje. I još važnije, sa vodom iz Gazivoda se hlade termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, bez kojih KiM faktički ne bi imalo dovoljne količine struje da podmiri potrebe domaćinstava. Konačno, Gazivode su bitne i zbog ekonomskog aspekta, mada je on u čitavoj ovoj situaciji najmanji“, napominje on.

Na tvrdnje članova Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje da su Gazivode Albancima „zaveštali preci“, Ristanović odgovara da im je „jezero u nasledstvo ostavila tadašnja Jugoslavija“, odnosno federalna vlada koja je garantovala kredit kod Svetske banke.

„Političari sa Kosova* često izjavljaju da su Gazivode, odnosno da je hidrosistem Ibar plaćen sredstvima sa Kosova*, što je formalno tačno, ali suštinski netačno. Sredstva su prebačena u preduzeće koje je osnovano u Prištini, ali to su sredstva Svetske banke za koje je garantovala federalna vlada. Koliko mi je poznato, Srbija i dalje vraća poslednje delove tog kredita“, navodi on.

Konstantno prekrajanje istorije, pa i u slučaju Gazivoda, Ristanović vidi kao model ponašanja režima u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem.

„To se uklapa u način ponašanja sadašnje vlade u Prištini i konkretno Kurtija i njegovih saradnika, koji ispostavljaju maksimalne zahteve, bez ikakve volje za razgovorima i pregovorima. Do sada su navikli da dobijaju to što traže, pa u tom smeru i nastavljaju. Dokle će tako trajati, videćemo“, kaže Ristanović.