Где су Срби у новој Јалти?!

Пише: Милијана Балетић

Оно што је за грохотни смех (да није толико болно) – наша прича и после Хојзгеновог неутешног плача – и даље упорно иде о неодустајању од ЕУропејског пута?! И, не само то, него од свих светских „ћимбеника“ – Америке, Русије, Кине… – само су ЕУропа и ратни украјински председник Зеленски против мира и за наставак рата?!

Тешко је наћи праве речи којима би се описала ова благодат којом су почаствоване наше генерације да уживо пратимо ударне историјске процесе, који су се дешавали кроз миленијуме и о каквима смо до сада читали само у књигама историје!
Све што је до малопре изгледало као неизбежно и чврсто закуцано, преко ноћи доживљава преокрет! Одбацују се дојучерашњи савезници, праве се савези са архинепријатељима, припремају нове „јалте“, исцртавају нове границе, бирају територије по личном прохтеву над планетарном трпезом, попут апетита који се отвори над шведским столом!
Други светски рат се 1945. завршио поделом интересних сфера на Јалти, а ево данас – после 85 година – отпоче нова „јалта“ у престоници Саудијске Арабије, Ријаду!

Као што и налаже логика, за сто су селе две зараћене стране – газда НАТО-а Америка и, с друге стране – Русија! А трећих учесника – ЕУропе и Украјине, које су у томе као „пешадија“ само одрађивале оно што им се каже – нема! Сад, што су они, ничим изазвани, умислили и дали себи на значају како су ту битни, најбоље објашњава ова, 61. по реду Минхенска безбедносна конференција, којој је присуствовало 60 председника држава и влада, а претходила је скупу у Ријаду 18. фебруара.
Та минхенска се иначе одржава сваке године, али од последњих 17, само ће две остати за памћење – она из 2007. коју је обележио историјски говор руског председника Владимира Путина и ова сад, од 14. до 16. фебруара, када је потпредседник Америке Џеј Ди Венс јавно обелоданио све „брачне“ несугласице и непомирљиве различитости између њих и ЕУропе! Сурово, са видно угашеним емоцијама према дојучерашњој „љубави“ – признао је да је нестала, и да због различитих „нарави“ има свако да се окрене себи и потражи другог партнера! При томе, Еуропи је најболније пао заокрет у наративу да јој прети опасност од ње саме, а не од Русије, како се до јуче гуслало!
Шта да вам кажем – било је врло емотивно! Емотивно толико да председавајући конференције Кристоф Хојзген – схвативши да их је Америка оставила на цедилу, окренула им леђа и направила обрт од 180 степени у односу на до јуче исте вредности које су делили – није могао до краја да прочита завршни говор на затварању скупа, него је – гушећи се у сузама – напустио говорницу!
И, не плаче само Хојзген, плаче цела бриселска ЕУропа, а преносе њихови медији! Само из Америке је за украјински рат дато 300 милијарди долара, а где су још и оне силне ЕУропејске милијарде, од чега – питање је колико је до ратишта стигло, а колико се и у које све личне џепове прелило?!
Наравно, ово око пара, корупције и пљачке само је један аспект овога рата! Нуспојава, што би се рекло! Главни циљ је очигледан – сад или никад ударити на Русију и докрајчити је за сва времена! И то, чиме друго него најјачом силом Запада НАТО-ом, али на начин како то никако не би изгледало као такво!
Иначе, НАТО је од система колективне одбране, како је дефинисан стварањем 1949. одавно претворен у систем колективног напада и агресије – и то где им се год прохте! Е, овај пут им се прохтело да докрајче главног противника Русију! Све до тада што је по свету порадио, била је вежба и то вежба до краја успешна! Један од тих опипавања сопствене снаге и увежбавања били смо им и ми Срби, ’95. у Српској и ’99. по Србији, а закачили су и пар места у Црној Гори, како би је „опоменули“ да се што пре од себе одвоји!
Отвара се ту сад и још једно питање – чему тај мастодонт од 32 чланице, који је јама без дна и у кога бацају лопатом и тове га, додуше највише Америка, док остали дају на кашичицу – што се бизнисмену Трампу никако не свиђа! Он је и у претходном свом председниковању калкулисао да се то „предузеће“ Америци не исплати и да би га требало расходовати!
У свему овоме најгоре је то што Русију – не да нису поразили – само су јој пружили шансу да покаже да је војно непобедива! Толико је то убедљиво показала да су и НАТО-вци схватили да им је једини излаз из свега овога – бирање Трампа за председника који ће „у име мира“ затворити то ратиште и – колико-толико из свега тога изаћи часно!
И, сад је – не цео НАТО, само газда „фирме“ – сео за преговарачки сто са Кремљом!
За сусрет је, не случајно, одабрана Саудијска Арабија! За столом у Ријаду нашли су се руски шеф дипломатије Сергеј Лавров и амерички колега Марко Рубио. Ту су били и помоћник руског председника Јуриј Ушаков и шеф руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев. А овамо председников саветник за национлну безбедност Мајк Валц и специјални изасланик америчког председника за Блиски Исток Стивен Виткоф?!
Паралелно и „из чиста мира“ стиже и изјава портпарола Кремља Пескова да – Москва не дозвољава никакво мешање у међусобне односе ње и Техерана!
Оно што би, необелодањено, са тога скупа могло да се наслути јесте – и изјава Пескова, и присутни Виткоф – који је од целокупног дипломатског искуства са којим располаже, једино стручан и ненадмашан у бизнису?! Да су и Руси „коња за трку имали“ када је у питању бизнис, ту је био Кирил Дмитријев!
Из овога списка присутних могло би се читати да су сагласност и немешање у међусобно подељене интересе, макар на Блиском Истоку, уцртане и да ће Америка несметано радити на једном од својих приоритета – претварању Газе у ексклузивну ривијеру Блиског Истока?! Иначе, чему у делегацији за мир у Украјини – бизнисмен Виткоф, задужен за Блиски Исток!
Са тог сусрета оно што је евидентно и о чему не треба нагађати, јесте договор о ресетовању односа између те две глобалне силе, поновно међусобно отварање амбасада у Москви и Вашингтону, успостављање економских односа, припрема делегација које ће преговарати о завршетку украјинског рата… – који и даље несметано тече!
За тај напрасно пријатељски однос према Русији, много је разлога – један сам већ навела!
И, економски планетарни џин Кина, један је од разлога! Претходна америчка администрација која је спојила две непобедиве силе у својим областима – Русију као војну и Кину као економску – задала је тежак ударац Западу! Како из тога изаћи, распетљати и растурити тај, по свему судећи вишеструко чврсто увезан однос, није мали задатак Вашингтона!
Ова „јалта“ није за столом имала Кину, као једну од три најмоћнија саговорника света – што би било логично! Можда је то тако само смишљено за почетак, а како ће се завршити – видећемо!
То што ту није било ЕУропе и Украјине, е, то је логично! Оне се иовако ништа нису питале, мада им нико није сметао да себе убеде у битност! „Дапаће“ биле су беспрекорно послушне и разигране на концу у том луткарском театру! Уосталом, онај неутешни Хојзгенов плач све објашњава!
Ријад је само први корак у који су обе стране ушле са већ прецизно заузетим ставом! Без обзира што га изнеле нису – тешко да се ту не зна ко шта хоће!
Изашла је и нека нова мапа Украјине на којој јој више нема изласка на Црно море, нити је њена Кијево-печерска лавра која је у сред Кијева! Да ли је то та мапа са ријадског стола, чија ће све бити Украјина и да ли ће ишта од ње остати њој, непознаница је! Који део света ће коме припасти као интересна зона, куда ће све вијугати нове границе, како ће се и колико болно европске државе враћати себи, свом суверенитету, одвезујући лудачку кошуљу ЕУропе којом су им одузели моћ сопственог одлучивања о себи, шта ће бити са евром, са НАТО-ом… – све је енигма!
Оно што је за грохотни смех (да није толико болно) – наша прича и после Хојзгеновог неутешног плача – и даље упорно иде о неодустајању од ЕУропејског пута?! И, не само то, него од свих светских „ћимбеника“ – Америке, Русије, Кине… – само су ЕУропа и ратни украјински председник Зеленски против мира и за наставак рата?!
Мени се чини да је за нас – чије питање, и српске државности и целокупног српског положаја на Балкану није решено – од судбинског значаја да у овом тренутку реагујемо брзо, али мудро и непогрешиво! Јер, дубока држава је уклопила свој интерес – и Трампу дала само 4 године одрешене руке за препакивање света!
Све је ово почело одавно, а рок за решавање скраћен као трен!
Ријад треба схватити само као први историјски корак за ову дуго стварану реалност – који је прешао деценије и миље – од хладног рата после ’45. и победе Запада у њему уз помоћ Горбачова и Јељцина, до директног рата Америке и њених вазала преко Украјине 2022. године са Путиновом Русијом! Сада поново имамо седање за преговарачки сто, не у име напокон вечног мира међу њима, него до тренутка, како се Америка, по свој прилици нада, када ће коначно смислити и имати у својим шакама – неки свој „орешњик“!!! Логично је! Сва историја је на томе заснована!
Неће бити лако, али за Русију, све ми се чини, бринут се не треба! Тешко да ће она дозволити да их на исти фазон, исти непријатељ толико пута, за нешто мало више од једног века – намагарчи, понизи и победи! Али ми (?!) – ми смо ту непревазиђени! Нема „обојене револуције“ која нам се није примила и разбокорила?! Ту смо ти шампиони!
Код нас ти се, мимо икога на планети, примају и цветају и обојени и ови други безбојни и безбројни добротвори, који увек нађу начина да се укуцају у државу и уз државу, под велом незаобилазних стручњака, патриота и државобрижника – све док је до кости не оглођу?! За тај наш колоплет – тешко ће нам ико узет прво место?!
Џаба смо Његоша имали! Ништа од њега научили нисмо?! Немамо ти ми уво да ослушнемо генијалног Његоша: „Спушта сам се ја на ваше уже, умало се уже не претрже! Отад сте ми памет ућерали!“ Ми, како нам кад који непријатељ забаци омчу – и спољашњи и овај унутрашњи бескрупулозни профитерски накот – не да је уочимо и избегнемо – ми је обема рукама зграбимо, на сопствени врат намакнемо и онда још – у еуфорији од среће и битности – гурнемо столицу испод ногу?!
Како смо такви уопште до сада и опстали – сам Бог зна!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: