Generacija Z između interneta i Vučića

Degeneracija. Zbunjena. Lajk generacija. Apatična. Ovako generacija Z, rođena između 1993. i 2000. godine, odgovara na pitanje „kako biste nazvali vašu generaciju“.

U okviru istraživanja „Generacije i politika – kako različite generacije vide sporne političke teme u Srbiji“, koje su sproveli studenti FPN-a na predmetu Metodologija političkih nauka, postavljeno im je pitanje po čemu se razlikuju od drugih generacija. Smatraju da je razlika u tome što su generacija socijalnih mreža koja nema prave vrednosti.

„Imam problema i sa svojim studentima kada im držim vežbe jer stalno proveravaju telefone, šta se pojavilo na Instagramu, ko je pisao na Votsapu, ne mogu to da iskontrolišu. Neko drugo istraživanje koje smo sproveli pokazuje da svaki drugi od njih ne može tako lako da se odrekne društvenih mreža“, objašnjava za RTS Nikola Jović, asistent na predmetu Metodologija političkih nauka.

Broj lajkova na Instagramu i Fejsbuku, retvitova na Tviteru, za ovu generaciju su na neki način merilo uspeha. Ako na mreže ne okačite šta se ručali ili gde ste putovali, niste, zapravo, ni jeli niti pili! Vi i ne postojite ukoliko ono što radite ne znaju ni vaši prijatelji ili pratioci. Internet određuje život ove generacije, ističu i oni sami odgovarajući na pitanje istraživanja „šta je odredilo život vaše generacije“.

Osim interneta, mladi između 18 i 25 godina kažu da je njihov život odredio i dolazak Srpske napredne stranke na vlast. Na pitanje da li redovno pratite politička dešavanja, manje od 50 odsto ispitanih reklo je da ih politika ne interesuje.

Na pitanje „koja ličnost je odredila život vaše generacije“, najčešće su odgovarali sa „Aleksandar Vučić“. Kako to da oni koje politika ne interesuje kažu da je njihov život odredio dolazak jedne partije na vlast, a ličnost koja im određuje život je političar?

„Ne morate da budete mnogo informisani da vidite da neka osoba utiče na vaš život više nego što biste vi želeli. U smislu da je to ličnost generacije. Svima je očigledno da je posle Slobodana Miloševića prvi pobednik u generacijskoj politici Aleksandar Vučić. To ne znači da se svi koji su odgovorili tako slažu sa njim. Mnogi su odgovarali da je tako, ali da imaju negativan dojam“, objašnjava Nikola Jović.

Pesimizam preovlađuje 

Istraživanje umnogome pokazuje da su naši omladinci pesimistični. Podaci pokazuju da samo 39,7 odsto ispitanih iz Z generacije smatra da njihov glas može nešto da promeni. Generacija Y, mladi između 26 i 36 godina, još je pesimističnija: procenat pada na 34,1.

Situacija je čak i gora kod pitanja „da li se Srbija kreće u dobrom pravcu“. Malo ispod 23 odsto ispitanih (22,7) dalo je pozitivan odgovor. Na ovo pitanje najviše pozitivnih odgovora dali su građani stariji od 65 godina, silent generacija – čak 73,7 odsto.

Jović napominje da se naša politička komunikacija uopšte ne obraća mladima, te da nema iole ozbiljnog fokusa na mladima.

„Politička komunikacija nije nikako usmerena na mlade i tu nema politika vezanih za mlade. Ako ih ima, to su klasične populističke“, napominje Jović.

Generacija Y za sebe kaže da se od drugih generacija razlikuje jer nije imala priliku da ima mladost. Sebe nazivaju odseljenima, izgubljenima, nepreduzimljivima, nesnađenima.

„Generacije Z i Y se pitaju da li ću moći da živim sam, da imam svoj stan i da li ću moći to od svoje plate, da imam jedan normalan život. Mislim da shvate da je to jako teško kad se susretnu sa tržištem rada, nakon srednje škole ili fakulteta. Nedavno smo radili jedno drugo istraživanje i pitali šta vam je najvažniji cilj u životu. Najčešći odgovor je ‘da imam svoj dom'“, navodi Jović.

Tome doprinose i socijalne mreže, dodaje, jer mladi vide i „znaju da postoji neki život koji je dobar“.

„Ne znamo ko nam je uzor“ 

Jedna od oblasti istraživanja bili su i uzori. Uzor broj jedan za sve ispitane je Novak Đoković, sledi košarkaš Saša Đorđević, a na trećem mestu je glumac Dragan Nikolić.

Među uzorima najmlađih generacija, Z i Y, našle su se i folk zvezde Svetlana Ražnatović i Jelena Karleuša.

U generaciji Z, 70 odsto onih koji su odgovorili na ovo pitanje kaže da im je Novak uzor, a Karleuša za 13,8 odsto njih. Na trećem mestu je novinar Zoran Kesić za kog se opredelilo 8,1 odsto onih koji su odgovorili.

Kod generacije Y procenti su nešto drugačiji – Đoković 54 odsto, Saša Đorđević 20 odsto i Svetlana Ražnatović 14 odsto.

Najveći broj ispitanih dao je odgovor da ne zna ko im je uzor. Više od 600 ispitanih, od ukupno 1.077 nema odgovor na ovo pitanje.

„U Srbiji se ne zna šta su pravi modeli. Nemamo, na primer, nikog ko je uradio nešto klasično intelektualno, poput Zakerberga, koji su uradili nešto svojim znanjem i stoje iza toga. Mislim da uzor mora da bude neko ko obuhvata širu lepezu osobina. Važno je obično herojstvo, obični ljudi koji čine velika, lepa dela. Neko sa kim ljudi mogu da se identifikuju. Kod nas jednu takvu herojsku sliku uspeva da ‘poklopi’ crna hronika koja je svakodnevno na naslovnim stranama i to herojstvo ne može da ispliva“, ukazuje Nikola Jović.

Đinđić i Milošević, generacijski jaz

Takođe, ispitanici su odgovarali i na pitanje „da li su za vas sledeće ličnosti pozitivne ili negativne“, a među njima su bili i Slobodan Milošević i Zoran Đinđić.

Šezdeset i četiri odsto ispitanih ima negativan stav prema Miloševiću, dok 67 njih ima pozitivno mišljenje o Đinđiću.

Razlika između Đinđića i Miloševića je posebno izražena kroz generacije. Najviše pozitivnih stavova prema Miloševiću je kod najstarije, silent generacije – 60 odsto. Ista ova generacija prema Đinđiću ima, u poređenju sa drugim generacijama, najmanje pozitivnih stavova.

Za razliku od silent generacije, 24,5 odsto mladih za Miloševića ima pozitivno mišljenje, dok 71,7 odsto njih to kaže za Đinđića.

Najviše pozitivnih stavova Đinđić ima kod generacije koja je bila svedok njegove politike. Reč je o generaciji X, između 37 i 49 godina, kod kojih 77 odsto njih smatra da je bivši premijer bio pozitivna ličnost.

„Ali nije malo ni reći da svaki četvrti mladi ima pozitivno mišljenje prema Miloševiću. Za Đinđića obrnuto, najviše pozitivnih odgovora je kod generacije X i Y, oni i dalje imaju najpozitivnije mišljenje. On u to vreme nije imao ovoliku podršku. Izgleda da ga ljudi bolje posmatraju nakon svega lošeg što se dešavalo posle njega“, napominje Jović.

O istraživanju 

Istraživanja „Generacije i politika – kako različite generacije vide sporne političke teme u Srbiji“ sproveli su studenti međunarodnog i politikološkog smera FPN-a u periodu od 3. do 10. maja.

Ispitano je 1.077 ljudi metodom ankete, lice u lice, terenskim radom. Prosečna starost ispitanih je 43 godine.

Kada je reč o obrazovanju ispitanih, 32 odsto ima samo osnovnu školu, 51 odsto srednju, a 17 odsto višu školu ili fakultet.