Globalistička psihoza: U srpskoj tradiciji nikada nije bilo mesta za feminizam

Iako sagledavajući žensko biće kao nežniji i fizički slabiji pol, to nikada u tradiciji nije značilo i njenu nemoć da se izbori za svoja prava i jednakost. Ipak, čini se da se takav vid borbe žena na našim prostorima nikada nije dogodio. Razlog je prilično jednostavan i očigledan. Za tako nešto nikada nije bilo istinske potrebe jer je društveni sistem koji se temelji na pravim porodičnim i moralnim vrednostima uvek imao mesta i za ženu, za majku, baku, sestru, suprugu i ćerku

Njena pozicija u takvom sistemu vrednosti je bila sam stub te porodice koja se gradi nad tako postavljenim temeljima. Onima koji žele da takav sistem sruše, glavni bedem neprobojnosti predstavlja upravo njegov stub. Zato je i jasno zašto je žena ta koja u današnjem svetu poprima najveće udarce modernog globalizma.⁣

Znajući da je đavolska rabota porobljavanja hrabre i svesne žene na ovim prostorima, prilično težak zadatak, kao glavno oružje ovoga puta izabrana je manipulacija njenom čistom i nevinom dušom koje se sabira u nama nepoznat pojam „feminizam“. Glavni zadatak ovog ubojitog oružja je ubediti ženu da je oduvek bila manje vredna, obespravljena i nipodaštavana od strane muškog pola jer nije imala hrabrosti i snage da se odupre njegovim totalitarizmom. Takvo oružje će moći da bude delotvorno isključivo u slučaju totalnog brisanja nepobitnih činjenica iz bliže i ranije prošlosti koje ukazuju na ono glavno, što ujedno predstavlja i najveći štit jednoj ovako gnusnoj i monstruoznoj zamisli globalističke psihoze, a to je da je srpska žena oduvek imala snage i bila hrabra da se izbori za ono što je predstavljalo centar njene ljubavi i postojanja.

Samo mali deo takvih nepobitnih dokaza se nalaze u ovoj fotografiji, kao i u imenima poput Milice Hrebeljanović, Sofije Jovanović, Dr Draginje Babić, Nadežde Petrović, Isidora Sekulić, Milunke Savić…

Izvor: Nacionalist/Nauka i kultura