Глобална трка у наоружању: Запад тражи још 10 билиона долара да стигне Русију и Кину

Упркос томе што је светска потрошња на одбрану достигла рекордних 2,2 билиона долара прошле године, земље Европске уније су тек сада почеле да схватају колико ће им милијарди евра бити потребно ако желе да буду равноправни са Русијом и Кином.

Док се политички лидери НАТО-а међусобно тапшу по леђима због издвајања два одсто бруто домаћег производа за одбрану, безбедносни званичници упозоравају да ће због геополитичке ситуације војни буџети можда морати да опонашају потрошњу из Хладног рата од чак четири одсто како би се испунили планови Алијансе.

Ако би САД и њени савезници из Групе седам достигли такав ниво, то би представљало више од 10 билиона долара додатних обавеза у наредној деценији, према прорачунима „Блумберга“.

„Мировна дивиденда после Хладног рата се ближи крају“, рекла је Џенифер Велч, главни геоекономски аналитичар „Блумберга“. „То ће вероватно имати трансформативни ефекат на одбрамбене компаније, на јавне финансије и на финансијска тржишта“, додала је.

Брутална реалност за САД и њихове савезнике је да напредак руских снага у Украјини значи да они морају драматично да појачају своју одбрану у источној Европи у исто време док стварају противтежу Кини – баш као што та земља повећава сарадњу са Москвом, објашњава медиј.

Та наводна двострука „претња“ Западу приморала је његове лидере – и њихове бираче – са се суоче са проблемима које су годинама гурали под тепих (високи порези, смањење социјалне помоћи, јавни дуг), како би постали „конкурентни“ великим војним силама.

„Не предвиђам фискалну кризу изазвану повећаном потрошњом на одбрану“, рекао је Сајмон Џонсон са Масачусетског технолошког института, који је раније био главни економиста Међународног монетарног фонда. „Али бринем се због кризе националне безбедности изазване неуспехом у одбрани ваше земље“, истакао је он.

Анализа „Блумберга“ показала је да ће све већи терет припрема за евентуални рат створити нову фискалну парадигму за већину чланица НАТО-а.

Чак и само испуњавање НАТО минимума од два одсто годишњег БДП-а за војне издатке би зауставило већи део консолидације дуга ЕУ након пандемије. Долазак на четири одсто би натерало слабије чланице блока да доносе болне изборе између још дубљих нивоа задуживања, значајних резова у другим деловима буџета или повећања пореза.

Француска, Италија и Шпанија би биле посебно рањиве ако се додатна потрошња финансира преко тржишта обвезница. Чак би и САД, које већ издвајају 3,3 одсто свог годишњег БДП-а за одбрану, повећале зајмове на 131 одсто са 99 процената у наредној деценији ако би повећале свој војни буџет на четири одсто, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: