Godinu dana rata i kineska ponuda detanta Zapadu

Piše: Jovan Palalić, poslanik u Skupštini Srbije

Godina dana tragičnog rata u Ukrajni svakako je prilika da se sumiraju njegove užasne posledice, i da se iznova uputi apel za mir.

Pozicije, geopolitičke, političke, vojne i ekonomske zaraćenih strana su poznate. Poslednjih dana, od Minhenske bezbednosne konferencije, do govora predsednika Putina i Bajdena, više je nego jasno kakvu dinamiku rata možemo očekivati u njegovoj drugoj godini.

Ni jedna od zaraćenih strana – ni Ukrajina i Zapad sa jedne, ni Rusija sa druge strane nisu ostvarile svoje ciljeve, i smatraju da ih mogu dostići eskalacijom sukoba.

Ono što posebno zavređuje našu pažnju na ovu godišnjicu rata, jeste kineska inicijativa za mir. Iako se u prethodnom periodu nije ubrajala u kredibilne medijatore zbog svoje bliske pozicije ruskoj politici, Kina se sa ovom mirovnom inicijativom vraća na velika vrata u najopasnijoj fazi sukoba, kada se već uveliko preti i nuklearnim oružjem .

Iako joj se već spočitava kredibilitet zbog savezništva sa Moskvom ,upravo takve prve reakcije ukazuju da će se o ovoj inicijativi ozbiljno razgovarati .Svakako ne u Briselu, odakle su prve reakcije i došla, obzirom da on samo sledi ali ne kreira politiku u ovom ratu.

Principi mira definisani u kineskom planu u velikoj meri otkrivaju jednu realističnu i produbljenu analizu dosadašnjih rezultata rata i kineskih interesa. Ovako kako su postavljeni, oni prikazuju Kinu kao jednog od dva nesumnjiva centra svetske moći, koji može postati privlačan mnogim, posebno manjim državama iz različitih razloga. Kina nastupa krajnje realistično, svesna ruskih neuspeha u ratu i svojih dugoročnih ekonomskih interesa, koji su u mnogome vezani za Zapad. Potrebe razvoja zemlje,homogenost zapada u podršci Ukrajini i sve manja izvesnost ostvarenja ruskih ciljeva rata onako kako su definisani pre godinu dana, kroz ovu mirovnu ponudu ukazuju na kinesku želju za detantom sa Zapadom.

Čvrsta opredeljenost za princip teritorijalnog integriteta država, odbijanje svake pretnje upotrebe nuklearnog naoružanja i osuda i sprečavanje stradanja civila i civilne infrastrukture mogli bi ovom kineskom inicijativom staviti rusku stranu u komplikovan položaj u nastavku rata. Ovi principi za mir mogli bi prijati ušima zapadnih zemalja i ukrajinskoj strani koja ga je već pozdravila, jer afirmišu Povelju Ujedinjenih Nacija u tački koja onemogućava pregovaranje o podeli Ukrajine i međunarodnoj legalizaciji ruskih referenduma na delu ukrajinske teritorije.

Sa jedne strane to je razumljivo kada se uzme u obzir pitanje Tajvana i stav Kine da je on njen neotuđivi deo. Sa druge strane, ovakav stav vodi deeskalaciji kineskih odnosa sa zapadom, jer stavlja rusku stranu, kao kineskog saveznika u slabiji pregovarački položaj oko njenih ključnih teritorijalnih ciljeva rata.

Istovremeno, mirovni predlog Pekinga ne otvara vojno rešenje konačnog statusa Tajvana.

Bez političke podrške Kine, od koje sve više ekonomski zavisi nakon uvođenja zapadnih sankcija, postavlja se pitanje da li Rusija uopšte više može realizovati svoje ratne ciljeve,od kojih su svakako jedni od najvažnijih upravo teritorijalni?Dosadašnje vođenje rata proizvelo je ogromno materijalno razaranje Ukrajine i brojne civilne žrtve, da bi se sada pribeglo i pretnji upotrebom nuklearnog naoružanja. Kineska mirovna inicijativa upravo ima za cilj da ovakav način vođenja rata zaustavi. Sa druge strane ,pada u oči kinesko insistiranje na obnovi i održavanju lanaca snabdevanja, koji su u velikoj meri poremetili svetsku trgovinu, i svakako postali jedan od faktora koji utiče na usporavanje kineskog ekonomskog rasta.

Sve su svemu, očigledno je da je kinesko rukovodstvo procenilo da dalji razvoj rata dinamikom koji je najavljen poslednjih dana, ne odgovara njenim interesima. Kineski stratezi su očigledno svesni da dugoročan konflikt sa zapadom i u rastuća energetska i ekonomska kriza usporavaju njen ekonomski rast, što može prouzrokovati unutrašnje tenzije u državi .

A njen rast je u velikoj meri vezan za zapadna tržišta ali i nova, afrička, i svaka turbulencija u izvozu njene robe i transportnim koridorima, direktno utiču na njen razvoj. To jest, rat i politički konflikti su pocepali svet i narušili pravila trgovinske globalizacije, što je u najmanjem kineskom interesu. Razvoj je uvek bio glavni kineski prioritet, što zbog održanja unutrašnje stabilnosti njenog heterogenog društva i kontrole socijalnih i političkih procesa, što zbog rasta međunarodne moći .

Rusija, kao saveznik nije ostvarila očekivanu brzu pobedu, koja bi Kini omogućila bolju poziciju za pregovaranje oko Tajvana i verovatno je u Pekingu procenjeno da u takvim okolnostima u kojim se nalazi njen saveznik u Ukrajni, status kvo Tajvana predstavlja jedinu realnost.

Ostaje da se vidi kako će Amerika reagovati na ovu kinesku ponudu, pre svega kakav će biti kineski stav oko isporuke oružja Moskvi .

Ali se otvara i važno pitanje kakvi će biti dalji ruski planovi u ovom ratu. Jer, ako ostane bez Kine, kao poslednjeg velikog saveznika, pitanje je šta Rusija realno može učiniti u Ukrajni. Kina joj je ovom inicijativom stavila u izgled pregovaranje o ukidanju sankcija, i manje više to je sve što joj nudi .

Ovaj dokument Pekinga je konstatacija ogromnog dizbalansa u moći između Kine i Rusije, kao posledice godine dana ukrajinskog rata i ruskih vojnih neuspeha. Sva upozorenja iz Evrope koja su ukazivala da će Rusija biti gurnuta u kineske ruke, ovakvim mirovnim planom Pekinga su se obistinila .

Ruka realne kineske moći mogla bi da dođe do Karpata.

Dve nekada najveće države bivšeg Sovjetskog Saveza, duboko istorijski povezane, sada će postati predmet pregovaranja dve preostale velike sile.

Ostaje da se vidi da li će Vašington prihvatiti ovu kinesku ponudu detanta. Svakako bi bilo pogrešno odbiti je u nekakvoj nerealnoj euforiji da je ona plod slabosti kineske pozicije i neuspeha njenog ruskog saveznika.

Trenutni uspesi mogu da stvore opasne iluzije o posedovanju snage veće nego što ona istinski jeste. To za države i procene realizacije njenih interesa može biti pogubno. Posebno ako se misli da je potpuno vojni poraz suprotne strane, koja je uz to i nuklearna sila, moguć.

Svi su svesni, i u Vašingtonu i u Pekingu da bi ovo bio samo jedan predah u velikom odmeravanju za svetsku moć.

Uostalom, to smo već viđali tokom hladnog rata.

Ali najpogubnije od svega bi bilo, i neoprostivo i za svaku osudu ako brutalna borba za moć spreči šansu da prestane ovaj užasni rat.