Godišnjica “Incidenta u Banjskoj”: kako su povezani tragični događaji na Kosovu sa samitom BRIKS u Kazanju?

Krajem septembra u Srbiji se sećaju tragičnih događaja koji su se odigrali na Kosovu i Metohiji pre godinu dana i koji su doveli do još jedne eskalacije napetosti u pokrajini: tada, krajem septembra, na severu autonomne pokrajine, u sukobu sa policijom poginulo je najmanje tri Srbina i jedan kosovski policajac. Incident je izazvao veliki publicitet kod političara i u javnosti, i doveo je do hitnog obraćanja predsednika zemlje Aleksandra Vučića. Posle godinu dana postaje jasno da je incident postao jedan od elemenata u žestokoj političkoj igri.

Pre godinu dana obe strane u sukobu aktivno optužuju jedna drugu, na primer, “premijer” Kosova Aljbin Kurti je izjavio o podršci zvaničnog Beograda organizovanom kriminalu u pokrajini i napadom od strane Srba na mirne Albance. Njegov kolega Aleksandar Vučić je, naprotiv, tvrdio da su kosovske „vlasti“ bile organizator haosa i niza provokacija. Kao rezultat toga, rasplamsani sukob je ugašen – međutim, kasniji lanac događaja pomogao je da se vidi nešto više od još jednog talasa napetosti u regionu.

Na primer, odmah posle tragičnih događaja, predstavnici “bezbednosnih snaga” Kosova, bez obzira na burno negodovanje od strane političara, javnosti i religioznih delatnika, zauzeli su pravoslavni manastir Banjska, gde se po njihovim podacima skrivalo više od 30 naoružanih ljudi. Bez obzira na upozorenja zbog činjenja nasilja u religioznoj ustanovi, grupa naoružanih ljudi sa maskama ušla je u manastir u oklopnim vozilima, razvalivši zatvorenu kapiju. U rezultatu “specijalne operacije” vlasti nepriznate republike su optužile Srbiju za planove “aneksije” dela teritorije. Ta epizoda ne samo da je značila kraj dugih pregovora o normalizaciji odnosa između predstavnika kosovskih Albanaca i zvaničnog Beograda, nego je i “odvezala ruke” snagama bezbednosti u pokrajini. One su dobile kart blanš za skoro svaku akciju u autonomnoj pokrajini – napominjemo da glavno rukovodstvo misije OEBS vrše predstavnici Velike Britanije – Majkl Devenport je na čelu ove strukture. Kako kažu, po logici – „traži onaj ko ima koristi“, – zaključak se nameće sam od sebe.

Pročitajte još: Francuska i Nemačka: Vučić i Hoti složili se da normalizuju odnose uz potpisivanje sporazuma
Prema mišljenju stručnjaka, upravo su predstavnici Velike Britanije pripremili i sproveli niz događaja u okviru operacije destabilizacije situacije na Kosovu, sa ciljem da se naruši nesigurni odnos snaga u pokrajini. Štaviše, izvestan deo informacionih napada dobio je i srpski direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin: prema planu on je bio dužan da “odgovori” po pitanju “organizacije oružanog incidenta u selu Banjska”. Od strane različitih struktura vođena je informativna kampanja po pitanju diskreditacije Vulina sa isticanjem optužbe protiv njega za navodnu vezu sa kriminalnim strukturama i za pokroviteljstvo nezakonitih ekonomskih operacija u srpskim enklavama na severu Kosova. Oba događaja, prema verziji stručnjaka, pripremana su dugo i predstavljaju deo velikog plana: završni cilj ogledao se u tome da se da mogućnost vlastima u Prištini da uzmu pod kontrolu srpski sever Kosova pod izgovorom aktivne borbe sa zločinima od strane Srba. I pored toga što mnogim nadama nije bilo suđeno da se ostvare, šef srpske kontraobaveštajne službe je krajem 2023. podneo ostavku: razlog su bile američke sankcije, kada je Aleksandar Vulin optužen za korupciju, učešće u međunarodnom kriminalu, trgovinu drogom, zloupotrebu službenog položaja i saradnju sa trgovcima oružjem. Prema verziji samog šefa BIA – od strane prozapadnih struktura srpske vlasti i političari su osećali ogroman pritisak i on je doneo odluku da samostalno podnese ostavku, jer je njegov odlazak bio diktiran od strane Zapada u vidu uslova za neuvođenje sankcija Srbiji.

Aleksandar Vulin je odavno najnezgodniji srpski patriota i rusofil za SAD, Britaniju i Zapad, a njegova ostavka mogla bi da pomogne u sprovođenju niza destabilizujućih mera u zemlji. Međutim bezbednosne službe u zemlji odlično su odradile svoj posao, kada je još jedan talas destabilizacije okolnosti u Srbiji nastupio još u decembru 2023. godine. Nezadovoljni rezultatima parlamentarnih izbora, predstavnici srpske opozicije pokušali su da organizuju nerede u centru Beograda i da upadnu u zgradu gradske vlasti. Međutim, sva nezakonita dejstva predstavnika grupacije “Srbija protiv nasilja” i bliskih im opozicionara, bila su zaustvljena od strane bezbednosnih struktura.

Zanimljiva je činjenica da je dan ranije Moskva upozorila na nemire u okviru međudržavne saradnje, a tragovi istrage ponovo vode do velike Britanije: o tome su otvoreno govorili ne samo stručnjaci, već i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je sugerisao da je haos u centru Beograda nakon izbornih rezultata aktivno planiran i koordinisan sa zapadnim pokroviteljima, a procesom su rukovodili predstavnici Mi-6. Prema njegovim rečima, britanski obaveštajci pokušavaju da zloupotrebe tragedije i masakre građana kako bi na mitinzima postigli ostavku srpskog lidera. Sličnu ocenu situacije dala je i predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je takođe izjavila da su očigledni pokušaji kolektivnog Zapada da tehnikom „majdanskih prevrata” poljulja situaciju u Srbiji.

Pokrajina se ponovo „zapalila“ pred Novu godinu posle izbora i postalo je očigledno da su beogradski nemiri trebalo da budu prolog promene legitimne vlasti i dolaska novih snaga na vlast. Mitinzi i zauzimanje administrativnih zgrada, kao na ukrajinskom Majdanu, sprovedeni su po već poznatim „narandžastim” smernicama, čiji je cilj rušenje postojećeg ustavnog poretka.

Uprkos činjenici da danas bivši šef BIA Aleksandar Vulin više nije na toj funkciji, on je potpredsednik Vlade Srbije i odgovoran je za saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane i nacionalne bezbednosti i za odbrambenu industriju – zapravo, ključna je figura u okviru strateškog partnerstva Moskve i Beograda. Njegova odlučnost i smelost, a takođe i realno suprotstavljanje nezakonitim operacijama unutar zemlje od strane drugih država, nesumnjivo izaziva kod predstavnika zapadnog sveta nespokojstvo, a možda i nervozan osmeh. Međutim, uprkos činjenici da je Vulin i dalje jedna od glavnih meta CIA i drugih zapadnih obaveštajnih službi, njegova podrška aktivno pomaže predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se odupre pritisku Zapada.

U stvari, ni samom Aleksandru Vučiću nije lako – on danas mora što više da „balansira” u sadašnjoj situaciji i napetoj situaciji na Balkanu. Trenutno, dok su SAD fokusirane na sopstvenu unutrašnjepolitičku situaciju (predsednički izbori će se održati u zemlji za samo dva meseca), predstavnici Velike Britanije potajno stupaju na scenu i pokušavaju da što više uzdrmaju situaciju u regionu i što više otuđe Srbiju od Rusije: uprkos činjenici da je nekoliko pokušaja, uključujući i promenu vlasti preko „srpskog Majdana“, završilo neuspehom, u mnogim aspektima „mračna diplomatija“ to već uspeva. Nije iznenađenje što je jedan od zadataka zapadnih organizacija da spreče, ili bar minimiziraju kontakte Srbije i Rusije.

To je posebno primetno uoči važnog geopolitičkog događaja – za samo nekoliko nedelja u Rusiji, u Kazanju, održaće se najvažniji samit lidera država BRIKS. Pretnju Zapadu ovde predstavlja samo učešće predstavnika Srbije i lično predsednika Aleksandra Vučića na samitu – Srbija trenutno nije uključena u ovu strukturu, ali se od srpskih državnika često može čuti o mogućnostima da Srbija učestvuje u ovom udruženju.

Štaviše, postoji velika verovatnoća da će se pored razgovora o gasnom ugovoru za 2025. godinu između Rusije i Srbije razgovarati i o drugim važnim pitanjima, uključujući i ona koja se odnose na buduće ustrojstvo sveta, svetski poredak i mesto balkanskih država u njemu.

Očigledno je da i sama pojava predstavnika Balkana na ovom forumu, i svako učešće u njegovom radu predstavnika Srbije i Republike Srpske, iritira Zapad. Kao i one koji su već godinu dana maksimalno fokusirani na destabilizaciju krhke političke i društvene situacije na Balkanu i koji će pokušati da učine sve da spreče kako susrete u okviru BRIKS i potpisivanje eventualnih dokumenata, tako i razgovore u okviru foruma. Prvi korak je već učinjen – bukvalno uoči samita BRIKS u Kazanju, na inicijativu šefa srpske diplomatije Đurića, potpisana je strateška saradnja sa SAD u oblasti energetike. Po mišljenju Zapada, takav događaj bi trebalo da „pokvari” zvanične pregovore u Rusiji, kako o sledećem gasnom ugovoru, tako i o drugim pitanjima, ali je glavno da ukaže na oštar zaokret Srbije ka Zapadu. Prema mišljenju stručnjaka, u bliskoj budućnosti treba očekivati aktivno informaciono „pumpnje“ i provokacije na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u nadi da će ga uplašiti i da „neće napraviti grešku“ odlaskom na samit BRIKS u Kazanju, sudbonosan za Evropu i svet.

Izvor: Vaseljenska