Godišnjica napuštanja kosovskih institucija: Kurtijev teror nad Srbima ostaje „nevidljiv“ za Zapad

Godinu dana po napuštanju svih kosovskih institucija, teror nad Srbima i dalje je „nevidljiv“ za tzv. međunarodnu zajednicu zato što ga ne doživljavaju kao suštinski problem nego kao usputnu neprijatnost na putu da Kosovo postane samostalna država, kaže za Sputnjik politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Kad bi postojala ozbiljna rešenost kolektivnog Zapada da se eliminiše ozbiljna diskriminacija Srba i da se što je više moguće smanji nasilje, to bi bilo i urađeno, smatra Stanković.

Zapad dao Kurtiju zeleno svetlo za teror nad Srbima

Očigledno je prećutno dato zeleno svetlo da se politikom terora pritiskaju Srbi da postanu što adaptibilniji na činjenicu nezavisnosti Kosova i da istovremeno država Srbija svesna ograničenja svoje međunarodne pozicije polako evoluira u pravcu prihvatanja onoga što se sada otvoreno zove defakto priznanje Kosova, dodaje Stanković za Sputnjik.
„Položaj Srba sa Kosova je negde uslovljen prosto voljom velikih evropskih sila i SAD da se prihvati nezavisnost Kosova i to deluje kao neka vrsta konstante u njihovoj politici. S druge strane, pošto je za državu Srbiju i Srbe na terenu neprihvatljiva nezavisnost Kosova, taj otpor iskazan kroz taj simbolički gest ima perspektivu da traje. I zaista, sve ono što su bili razlozi za izlazak iz institucija još uvek postoji. Ti razlozi su, bez obzira što traju godinu dana i dalje aktuelni.“

Sigurno je da neki budući planovi koji podrazumevaju povratak Srba u kosovske institucije, pre svega kroz izbore u četiri opštine sa srpskom većinom, izazivaju neku vrstu podozrenja, pa čak i strepnje kod Srba na Kosovu i Metohiji, a to je Kurtiju i postavljeno kao uslov od strane zapadnih diplomata, podseća Stanković.

Kurtijeva „Oluja“ u više nastavaka i sezona

Prema njegovim rečima, Kurti je u poslednjih godinu dana intenzivirao teror nad Srbima zato što je video da to prolazi nekažnjeno.
„Njegova namera je etnički čisto Kosovo i put do te namere povezan je sa tihom represijom koja nekada ima i eksplicitne manifestacije i, u suštini, podseća na operaciju ‘Oluja’ koju su sprovodili Hrvati 1995. S tim što ovo nije masovan i masivan oružani napad nego je reč o ‘Oluji’ koja je u epizodama i ima više sezona. Na sceni je očigledno politika etničkog čišćenja koja je dobila neke svoje pojavne oblike i ima tu snažnu represivno-propagandnu dimenziju koju lansiraju albanski političari njihovi propagandni mediji“, zaključio je Stanković.
Na sastanku političkih i institucionalnih predstavnika Srba na Kosovu 5. novembra 2022. odlučeno je da napuste skupštinu, vladu, četiri opštine na severu, pravosudne organe, policiju i administraciju.
Ta odluka, kako je tada rečeno, biće na snazi dok Priština ne počne da poštuje sporazume i pravo, dok ne povuče odluku o registarskim tablicama i formira Zajednicu srpskih opština u skladu sa Prvim briselskim sporazumom i svim drugim sporazumima koji su po ovom pitanju zaključeni u okviru dijaloga.
Pod izgovorom da je neophodno da osigura bezbednost na severu, Vlada Kosova je sredinom prošlog decembra na sever poslala nekoliko stotina policajca sa juga u pratnji oklopnih vozila, a hapšenja, maltretiranja i život sa dugim cevima pred očima postaju svakodnevica Srba.
Od 5. novembra 2022. do danas Kancelarija za Kosovo i Metohiju evidentirala je 195 etnički motivisanih incidenata na Kosovu, a među najšokantnijim je ranjavanje srpskih dečaka Stefana i Miloša Stojanovića u Gotovuši dok su nosili badnjak 6. januara, prenosi „Kosovo onlajn“.