Годишњица ослобођења Бара и вјенчања српског мора са Црном Гором
1 min read
Илустрација ФБ страница Историја српске Црне Горе
На данашњи дан 1878. године или прије 141 годину Бар је ослобођен од Турака након вишевјековне окупације.
–Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе – стихови су краља Николе након коначне побједе над Турцима у Бару.
Почетком новембра 1877. године књаз Никола I Петровић Његош је главнину својих снага – 20 батаљона и 18 топова концентрисао у рејону Вирпазара. Са осталим снагама демонстрирао је према Спужу и Подгорици, да би заварао Турке.
Извукавши топове на висове Сутормана,црногорска восјка је наступала према Бару у двије колоне: десна, јачине 12 батаљона и 16 топова, под командом војводе Маша Врбице, правцем Суторман – Зупци – Бар, и лијева, јачине осам батаљона и два топа, под командом војводе Илије Пламенца,правцем Суторман – превој Бијела Скала – Бар а један дио се издвојио према Скадарској крајини.
Турско утврђење на Суторману бранила је једна чета са два топа,Бар два табора низама, око 1800 башибозука и 15 топова,а утврђења Хај-Нехај и Волујицу по једна чета. На мору су Турци у дом дијелу Јадранског мора имала ескадру јачине две крстарице, двије фрегате и један мањи ратни брод.
Када су успјели да заузму утврђење Суторман, црногорска војска се прегруписала и 16. новембра, са четири батаљона и 16 топова, заузела је доминирајуће положаје око Бара. Три батаљона су била упућена према барској луци,док је војвода Пламенац са осталим снагама заузео положаје према Скадару и Улцињу. 17. новембра било је заузето утврђење Волујица и била је успостављена контрола над барском луком, а 27. новембра утврђење Хај-Нехај.
Главнина турских снага се у Старом Бару се веома упорно бранила подржавана са пет ратних бродова, који су из барске луке свакодневно тукли положаје црногорске војске око града.
Изгубивши сваку наду у долазак појачања, Турци су се 9. јануара 1878. године предали и том приликом је било заробљено 2237 војника и 15 топова.
Извор: ФБ страница Историја српске Црне Горе
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
što bi rekao tradicionalni koalicioni partner suljo sa biroa
Вјенчавање с морем је обред који је млетачки дужд сваке године обављао по старом церемонијалу,бацавши прстен у море…из барке..по опису и Драгутин Франиа у књизи С Ђацима…
str 354. Na Spasovo dužd je izlazio na morsku pučinu te bi spustio u more veliki zlatni prsten, blagoslovljen od patrijarka i nataknut na svilenu žicu. Tada je govorio: More, s tobom se vjenčavamo u znak našega pravoga i vječnoga gospodstva.!“ Tako je on more vjenčao s Mlecima jer je more jedina mletačka uzdanica. To se obavljalo od 998. od kada je dužd Petar II Orseolo zadobio dalmatinsko primorje i otočje. Potom bi po Mlecima zagruvali topovi u znak veselja. Dragutin Franic, S gjacima kroz BiH, CG, Dalm., Jadr. more, Istru
Dajte spomen plocu koja je postavljena prilikom oslobodjenja i natpis na njoj
Molim ve
Tada se proslavio pomocnik na topu punilac granata Bulatovic, jer je tobdzija bio povrijedjen i Bulatovic je pitao gospodara „Mogu li ja probati gospodare da gadjem ove turske brodove, “ kada je gospodar odobrio Bulatovic je nemilosrdno pogadjao turske brodove i posle toga su se Turci predali…
E da su se tada pital Pradjed Kalamperovica , Husovica, Nimanbegua i ostali Basibozluk,