Godišnjica oslobođenja Beograda od strane Crvene armije

Piše: Dušan Opačić

Ta 1948. godina ostavila je dubok trag kada je u pitanju srpski narod. Nekako je sudbonosno bila pogubna po nas. Mogu slobodno da kažem da se posledice te godine osećaju i dan-danas, da se od-slikavaju u savremenoj, zvaničnoj istoriji našeg naroda i indetiteta.

Sukob na relaciji Tito-Staljin rezultirao je udaljavanjem zvanične Jugoslavije (i nas Srba u paketu) od SSSR (čitaj Rusije), a krajnji ishod je da je ta „moćna“ SFRJ postala glavni eksponent zapadnih imperijalnih sila, za jednokratnu upotrebu, sve dok je nalogodavcima odgovaralo, radi nerviranja i ugrožavanja interesa Sovjetskog Saveza. Kao što je poznato, kada im više nismo bili potrebni, tu „moćnu državu“ je u krvavim ratovima ugušio isti Zapad, a ne Rusi. Dok je postojala, SFRJ nikada nije reflektovala autentične socijalističke ideje, a kao država deformisanog socijalizma bila je predvođena ešalonom parazita pod plaštom lažnog internacionalizma. E, upravo takvi su nam pisali istoriju, servirali SCI-FI budalaštine preko Bulajićevih filmskih „epopeja“ i velikih „dela“ iz pera angažovanih pisaca, sve do školskih udžbenika i obrazovnih institucija.

Evo još jedne godišnjice oslobođenja naše prestonice. Oglasiće se masa upišanih metuzalema i raznih kretena koji će odati počasti palim herojima i učesnicima beogradske operacije. Veličaće Broza i nadčovečanska dela jugoslovenskih partizana, u cilju predstavljanja NOVJ kao ključnog faktora koji je oterao naciste sa naših prostora. Provući će se, u kratkim crtama, zahvalnost Crvenoj armiji i biće pomenuta tek reda radi. Uradiće to upravo oni „levičari“ kojima se ne gadi NATO-agresor, naslednici Brozove crvene buržoazije, danas „drugosrbijanci“ koji neguju zapadne vrednosti i šire narandžasti internacionalizam, na štetu nacionalnih interesa sopstvenog naroda.

Kada je u pitanju operacija oslobađanja Beograda, trebalo bi pogledati istorijske zapise i izvore pre 1948. godine, koji su ostali nepromenjeni do dan danas, u istoriji i arhivama Rusije, dok su kod nas menjani, u skladu sa političkom situacijom i ciljem zaštite interesa tadašnje vladajuće klike. Nisam istoričar već novinar, ali sam siguran da naši istoričari dobro znaju podatak da se, prema tadašnjoj jugoslovenskoj, a danas srpskoj istorijografiji, pod „Beogradskom operacijom“ podrazumevaju samo borbe koje su u Beogradu i njegovoj okolini vođene od 11. do 20. oktobra 1944. godine. Prema ruskim izvorima, „Beogradskom operacijom“ se označavaju sve borbe i dejstva Crvene armije od trenutka ulaska u Srbiju od 28. septembra do 20. oktobra 1944. godine.

Da se ne zavaravamo, i pored toga što je Vermaht na Balkanu trpeo ozbiljne poraze (jesen 1944.), njegove snage su bile izrazito jake i brojne. Da ne pominjemo da su u tom periodu držali vitalne položaje u Grčkoj, Albaniji i Srbiji (i teritorijama kasnije Jugoslavije). Nemačke snage na Balkanu su nosile naziv „Jugoistok“ i bile su pod neposrednom komandom Feldmaršala Maksimilijana Vajksa. Tokom povlačenja iz Albanije i Grčke, kompletne jedinice Vermahta su se našle na našoj teritoriji. Prema zvaničnim podacima, na teritoriji Srbije u jesen 1944. godine je bilo 270 hiljada pripadnika Vermahta, kompletno naoružanih, i teškim naoružanjem, oklopno-mehanizovanim jedinicama, jakom artiljerijom i protivvazdušnom odbranom, sa podrškom iz vazduha od strane 352 Luftvafe borbenih aviona. Na veliku žalost, snage NOVJ nisu mogle da se suprostave takvoj sili i da je oteraju iz naše zemlje.

Istine radi, bitno je pomenuti podatak o brojnosti snaga i naoružanja Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije što će argumentovati da je NOVJ samo pomagala Crvenoj armiji u ključnim borbama za glavni grad.

Sadejstvo NOVJ i sovjetskih snaga

U beogradskoj operaciji učestvovala je 1. armijska grupa NOVJ. U svoj sastav je ubrajala 1. i 6. proletersku brigadu, 5. krajišku, 21. srpsku diviziju kao i 12. udarni korpus sastavljen od 11. krajiške, 16. i 36. vojvođanske divizije. U završnoj fazi priključuje im se 23. srpska divizija. Da li je potrebno navesti da su snage NOVJ u ovom slučaju činili apsolutnom većinom srpski borci?

Sovjetske snage koje su učestvovale u oslobođenju naše zemlje, ujedno i Beograda, imale su devetnaest divizija, jedan mehanizovani korpus, trinaest vazduhoplovnih divizija, tri artiljerijske divizije, pet PVO divizija, oko 50 samostalnih artiljerijskih i minobacačkih pukova, kompletan sastav 17. vazduhoplovne jedinice i dunavske rečne flotile. Prema pojedinim podacima, jedinice Crvene armije brojale su blizu 200 hiljada boraca. Crvena armija je raspolagala sa 2.350 topova, minobacača i čuvenih „kaćuša“, 358 tenkova i samohodki, 1.292 aviona (ukupan broj pred oslobođenje Beograda i u kasnijim operacijama) kao i 80 ratnih brodova, mahom opremljenih torpednim čamcima.

U neposrednim borbama za oslobođenje Beograda učestvovala je Crvena armija, dok su u pomoćnim operacijama, u sadejstvu sa Sovjetima, učestvovali pripadnici NOVJ. I to je prosta istina koja se decenijama prećutkivala. Slavili smo Peku Dapčevića i Koču Popovića. Istinski oslobodioci Beograda su Crvena armija na čelu sa maršalima Tolbuhinom i Birjuzovim, generalima Ždanovom i Nedeljinom.

Nisam imao nameru da ovim kratkim osvrtom na našu prošlost nekog uvredim ili omalovažim. Pogotovo pale i preživele pripadnike NOVJ, koji su učestvovali u oslobođenju našeg grada. Potomak sam boraca u tim operacijama. Svaka istina je možda bolna, ali je istina. A, istina je u ovom slučaju na strani Crvene armije i njene pobede. Nekada SSSR, a danas Rusija, nikada u svojoj istoriji nije tu pobedu uzela za sebe. Podelila je sa nama, nije štedela i dala nam je više nego što smo možda zaslužili, da bi im Broz i njegova klika nakon 1948. godine uzvratili najprljavijom propagandom i klevetama, sa spoljnom politikom zasnovanom na nanošenju štete interesima tadašnjeg SSSR, a sve u službi Zapada.

Siguran sam da je apsolutna većina našeg naroda uvek bila i biće uz bratski ruski narod. Ali, kao što vidimo kroz istoriju, do današnjih dana nam uvek neko od naših kroji sudbinu i udaljava nas od prijateljskih država i naroda, ujedno sklapajući pakt sa agresorima koji su oduvek želeli Srbiju na kolenima. Rusija nam je kroz istoriju uvek pomogla kada je mogla, a i danas je tu, na braniku naših nacionalnih interesa.

Neka je večna slava i veliko hvala svim palim borcima za oslobođenje Beograda!

(Izvor: Katehon)