Godišnjica saveza Srbije i Crne Gore o borbi protiv turskih okupatora
Srpska vojska
Na današnji dan 1876. godine potpisan je ugovor o savezu Srbije i Crne Gore o zajedničkoj borbi protiv Otomanskog carstva.
Pregovori između Srbije i Crne Gore započeli su polovinom maja 1876. godine, a sporazum je potpisan u Veneciji.
Sledeći odredbe tog sporazuma one su ubrzo, odnosno na Vidovdan objavile rat Turskoj carevini.
Tokom rata postojala je stalna komunikacija između srbijanske i crnogorske vlade.
Iako se pregovaralo najviše o vojnoj saradnji u predstojećem ratu, sporazumevanje se proširilo i na pitanja dinastičkog ujedinjenja u budućnosti i teritorijalne podjele zajedničke srpske države.
U znak sjećanja na 1876, kada su Srbija i Crna Gora u Veneciji potpisale sporazum o zajedničkoj borbi protiv Otomanske imperije, taj datum je u slavljen kao Dan Vojske Srbije i Crne Gore u zajedničkoj državi.
Kamo lijepe sreće da se tada desilo srpsko ujedinjenje, sve bi drukče bilo. Ali, zajednička granica Srbije i crne gore za Austriju nije dolazila u obzir, kako sami kažu, i po cijenu rata. I ne samo za Austriju.
Vuk skupio… „a Bog, ko bog, samo ćuti i gleda…“
Sastanu se jedan dan na obično mesto starešine i glavar od jednoga mesta koji je na moru školj, i stanu koriti jedni druge kako od njih niko ne može biti mudar kao što u drugim mestima ima mudrih ljudi. Znate li, braćo, reče jedan ponajmudriji do čega je to? Sve bez puste pameti, nego hajdemo skupiti pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam, najmudriji i da toliko pameti imaju da je i prodavati mogu, pa je i cene. Svi na to pristanu, te skupe rečene novca, i oprave trojicu, te u Mletke. Kad tamo dođu, počnu pripitivati gde bi je kupili i pošto oka. Tako se namere na nekakva majstora hitra u rugi i podsmehu, koji im reče: Ja ću vam prodati ne oku no litru, a dve neka mi ostanu za te aspre. Oni pristanu, a on odnekuda dobavi jednoga miša, te ga živa zatvori u jedau škatuljicu, i reče im: Evo vam pamet ovde, nego odmah bežite doma, i ne otvarajte pre no doma dođete. Seljani se vrate veseli u isti brod kojim su i došli, pa kad dođu blizu svojega mesta, reče jedan od njih: Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica svemu selu. Ostala dvojica pristanu odmah na to, pa kad otvore škatuljicu, a miš kao miš pobjegne te se negde u brod zavuče. Sad seljaci načnu kukati i lelekati, a jedan odgovori: Šta vam je? Evo je u brodu, nigdje nije pobegla. Kad dođu, dočekaju ih braća željno i radosno, no kad čuju zli glas, ozlovolje se, pa se najposle dogovore te brod izvuku na suho i stanu ga redom čuvati sve po jedan od sela, pa kad god bi što hteli da komu mudro otpišu ili odgovore, vazda bi u brod otišli da se najpre pameti napune.
+Sviće zora u subotu, Ko to tamo peva
https://www.youtube.com/watch?v=pvnowyBqs8E