Gojko je preživeli logoraš iz Jasenovca: Film nije mogao da dočara strahote…
1 min read
Dara iz Jasenovca
Gojko Rončević, preživeli dečji logoraš iz Jasenovca, imao je samo osam godina kada su ga odveli u logor Jastrebarsko.
Nakon emitovanja filma „Dara iz Jasenovca“ kaže da je stvarnost bila zapravo mnogo gora nego što je prikazano na filmskom platnu.
– Film ipak nije mogao da dočara sve strahote koje su se događale u logoru. Bilo je 57 načina ubijanja, to je jedinstven slučaj u svetu, kao i sam logor što je bio. Malih Jasenovaca bilo je na hiljade na prostoru NDH. Imao sam sreću da budem odabran u grupu dečaka koje je trebalo vaspitati u ustaškom duhu i tako sam preživeo. Doživeo sam oslobođenje, kada su došli partizani 26. avgusta 1942. godine. Posle oslobođenja, došao sam u Beograd. Sedamdeset godina je skrivana istina o genocidu nad Jevrejima, Romima i Srbima na teritoriji NDH, a to je radila komunistička partija – priča Rončević.
Rončević je celu porodicu izgubio u ratu, a užase nikada nije zaboravio.
– Tamo su živi zavideli mrtvima, toliki stepen okrutnosti je bio primenjen, klanje, ubijanje. Mog oca su zaklali, a majku ubili, ubili su mi braću od tri i devet godina, sestru od 13 godina. Imao sam još jednog brata, kojeg su jurili da zakolju, ali je srećom samo ranjen i preživeo je. Sve vreme rata sam sanjao klanja. Na brojnim lokacijama su bili počinjeni strašni zločini, ljudi su bacani u jame i bunare. Okrutnosti nikad kraja nije bilo. FIlm je bleda slika pravog stanja, tu nisu mogli biti prikazani svi načini klanja. Oni su uživali u masakriranju, ubijanju maljem – ispričao je Rončević.
On kaže da, iako nije bilo ubijanja, deca su svakodnevno umirala u Jatrebarskom.
– U logoru gde sam ja bio nisu ubijali decu, ali je svakog dana umiralo 10-12 dece. To nisu bile bolnice, već barake, pod sa malo ili nimalo slame gde su bila ženska deca od jedne do 14 godina. Ako je previše dece u bolnici, onda su ih stavljali u prostor ograđen žicom ispred.
Rončević je istakao da je veoma važno govoriti o ovim događajima, jer je istina skrivana 70 godina.
Pročitajte još:
Imalo je i ima još svedoka, ima dovoljno zapisa i fotografija, dokumentarnih snimaka. Nije se u školama učilo, ali išlo se tamo ranije, barem iz pograničnih mesta odakle su odvodili u Jasenovac i spaljivali sela. Zbog rata devedesetih se stalo sa time. Zadnjih godina su vraćali državne delegacije iz Srbije.
„Niko više neće nikad
klati Srbe kao ovce,
nit će Srbin dozvoliti –
neke nove Jasenovce… “ – narodni pjesnik
Nema više Golih Otoka, Bogdanovih krajeva, Pasjih groblja, „Oluja“, nema traktora, nema jama, nema kama, nema srbosjeka … dosta je bilo, u snu se ne snilo, ali biće pjesama, biće knjiga, biće filmova – što god bude, ja sam mu naredan…
Obavezno dugi film kako su ubijali odrasle,svi metodi da se snime.A MALJ pogotovu,kako su sa mosta na Savi bacali onesviješćene posle udarca s maljem,pa su mučenici nesahranjeni plutali i do Dunava a i dalje.
Slažem se sa svim, nego me interesuje zašto NIJEDAN PREDSEDNIK ILI PREMIJER SRBIJE NIJEDNOM nije posetio ovo stratište?
NIJEDAN od 1990. do danas, IMA LI NEKO OBJAŠNJENJE ZA OVO?
Ovo je isto kao da u Aušvic nije išao niko od izraelskih zvaničnika.
Slažem se sa svim, nego me interesuje zašto NIJEDAN predsednik ili premijer SRBIJE NIJEDNOM nije posetio to stratište?
NIJEDAN OD 1990. DO DANAS, IMA LI NEKO OBJAŠNJENJE ZA OVO?
Ovo je isto kao da u Aušvic nije išao niko od izraelskih zvaničnika.
Oprosti nam, brate mučeniče, film je umjetnost, ovo je moguća umjetnička istina – ali ustaše su ubijale i djecu, ovaj film to kazuje – kad logornik baca bojne otrove u podrum i gasom ubija i nemoćne bebe, kad pucaju nasumice, da riješe „krizu ishrane“, ginu i djeca itd, itd.
Treba još mnogo, mnogo izvornih svjedočenja, bezbroj još filmskih i književnih djela da bi se opisala sva ta nečuvena i nezapamćena zvjerstva. I u filmskom mozaiku „Dara iz Jaenovca“, filmskim darovitim i duboko ljudskim JEZIKOM SRPSKIM rečeno je mnogo – čak se i njemački nacistički ofivir čudi i prigovara na toliko zločina i pita – ZAŠTO? Odgovor je: ZATO ŠTO SU SRBI.
– JA SAM DARA ?
– A ODAKLE SI ?
– IZ JASENOVCA ?