Golgota (Amanet sinu)

Mrkli mrak usred dana…
opet se Nebo od zemlje stidi,
Život Mu ističe iz Svetih Rana,
al’ ipak jedini Svjetlo vidi.

Pod njim se takmiče bivši ljudi
lukavom zmijom otrovani,
ko će surovije da Mu presudi,
ko će ugoditi bolje satani.

Jedan Mu krunu od trnja stavi,
drugi Mu rebra kopljem probode,
rane Mu opraše demoni gubavi
sirćetom ljutim umjesto vode.

A On ih samo blago gleda
i Ocu svome za njih se moli,
nijednog neće paklu da preda
jer ih sve Božanskom Ljubavlju voli..

Urliče gomila, kune, prkosi,
kršima ga gađu i psuju iz tmine,
a On tiho Svetu Molitvu uznosi:
„Oprosti im Oče, ne znaju što čine.“

Zjape rane na udovima,
peku Ga suze Bogorodice,
a On na sebe sav grijeh prima,
okreće Nebu krvavo lice.

„Znaš da sam Oče rad’ ovih ljudi
popio najgorču čašu žuči,
ne da im Tvoja Pravednost sudi,
ne da ih prokletstvo dovijek muči.“

„Ne šalje domaćin jagnje na klanje
da klanja radi ljude osudi,
daruj im Oče Pokajanje,
molim Te danas milostiv budi.“

Zagrmlje jecaj gromoglasni
prvi što Ocu srećnom se ote
i zasja Hristos, zasja Krst Časni
i spasi ljude silom dobrote.

I danas sija, iako ga ljudi
slijepi k’o onda vidjet’ ne žele,
pusti to sine, ti dobar budi
nek’ Rane Hristove u tebi zacjele.

– Neven Milaković –