Господари одреда смрти

Пише: Џевад Галијашевић

Како је упозорење једног турског медија да Украјина постаје нови мост за сарадњу Америке и забрањених организација, одмотало клупко светске терористичке мреже у којој су конце поред Дохе, Анкаре и Ријада, вукле и САД, а запажену улогу имале и босанске вехабије.

На састанку са делегацијом терористичке организације “Тахрир ал-Шам” (ХТС) који је, како је известио „Ајдинлик“, турски провладин лист, уприличен 18. јуна, Владимир Зеленски је затражио ослобађање познатог терористичког вође Омара ал-Схисханија и других чеченских и грузијских терориста. Заузврат, терористичкој организацији, огранку Ал Каиде, украјински председник је понудио 75 дронова. Зашто је човек кога називају министром рата Исламске државе и чији подебео досије сведочи о улози у чеченском а затим рату у Осетији, коначно Сирији, те заветовању на верност вођи ИСИЛА Ебу Бекру ел Багдадију, потребан Зеленском? Да ли је по среди одлука политичког Запада да у рат против Русије увуче и проверене сараднике – радикалне исламисте из Сирије, Ирака, Таџикистана и Авганистана и како у свему тумачити спремност Турске да о свему извести јавност?

Уводна реч припада Ал-Нусри

О томе какав статус ужива ХТС и друге војно-политичке организације под контролом Ал каиде и ИСИЛ-а сведоче одлуке Комитета за санкције Савета безбедности УН-а који је основан у складу с резолуцијама 1267 (1999), 1989 (2011) и 2253 (2015) о ИСИЛ-у (Даеш), Ал Каиди и повезаним појединцима, групама, предузећима и субјектима. Поред економских санкција, замрзавања имовине, забране продаје или трансфера преко својих територија или од стране њихових држављана изван њихове територије-оружја и осталих материјала, строго је санкционисан и улазак или транзит одређених појединаца кроз њихову територију. Све побројано Запад је безброј пута прекршио. Отуда преговори кијевског режима са широком коалицијом терористичких организација и њиховим војно-политичким структурама мање изазивају пажњу од лавине турског незадовољства изазваног чињеницом да су Американци у овој специјалној операцији украјинских и исламистичких елемената, искључили Турску – до недавно уверену да контролише све групе у Идлибу па и Тахрир ал Шам.

Разумети структуру и образац деловања Хејет Тахриру Шаму готово је немогуће без осветљавања улоге Џабхат ан Нусре (Ал Нусра), која је због одређених ограничења и санкција, у договору са представницима војно-обавјештајних структура САД договорила окупљање самосталних терористичких група. Тиме је правасходно требало задовољилти амерички интерес и потребу да терористичке структуре опстану, буду самоодрживе и јаке, оперативно способне и- најважније- под контролом. Прецизније- под ефективном америчком контролом, па је, у складу са тим, „Нусра“ упутила проглас и окупила многе терористичке групе и организације које су ратовале и терорисале сиријске Арапе.

Оданост Тахриру Шаму

Будући да је „Џабхат ан Нусра“ у целом свету означена као терористичка организација, командант Мухамед Ел-Џулани, у договору са Американцима, организује шири савез, окупља друге муџахединске јединице и постаје оснивач и генерални војни командант сиријског сунитског војног савеза Хејету Тахриру Шам.

Савез Хејету Тахриру-Шам (ХТС) као терористичка војска и савез формација Ал Каиде, реална побуњеничка сила (која држи у окупацији регију Идлиб и делове Кунејтре и Дере), формиран 2017. године, има под командом преко 20.000 бораца. Групе познатије као Џејшус Суна , Енџџанаду –Шам, Кетаиб Ешида уз главну организацију Џабхат ан-Нусра чине језгро савеза. Овом Савезу који предводи „Нусра“, придружио се велики број страних -„мухаџирских“ јединица. Након договора о заједничком деловању, „мухаџирске“ јединице и војне структуре које су активно ратовале у Сирији против владе и Сиријске Арапске Армије, 2019. издали су проглас под називом “Подршка и оданост Тахриру-Шаму“.

У овом прогласу је споменута улога савеза Тахриру-Шам у успостави шеријата, заштити муслимана и наставку џихада.

Потписници „избегличког“ или „мухаџирског“ прогласа:

Туркистанска исламска Партија – испред њих: Емир Ебу Омер Туркистани,
Батаљон Тевхид вел Џихад – испред њих: Емир Ебу Салах Узбеки,
Бригада Мухаџирин вел Енсар – испред њих: Емир Ебу Мухамед Дагестани,
Албански батаљон – испред њих: Емир Ебу Катаде Албани (директор војне академије Тахриру-Шама),
Покрет сунијских мухаџира Ирана – испред њих: Емир Ебу Сафија
Саудијска мрежа “Меали” – испред њих: Члан већа за фетве при Тахриру-Шаму Муатесим Билах Ел Медени и Ебу Велид Кувејти
Малдивски батаљон – испред њих: Емир Ебу Ејуб Малдиви
Марокански Покрет Шамул-ислам – испред њих: Емир Ебу Џабир Магриби
— Члан Шуре и члан Савета за фетве: шеик Абу Фатах Фергали,
— Војни командант Тахрир ал-Шама: Мухтар Турки,
— Шеф одбране Тахрир ал-Шама: Абу Хусеин Урдуни,
— Вођа мухаџира Тахриру-Шама: Ебу Хаџир Туниси,
— Кадија војног крила Тахриру-Шама: Абу Абдурахман Зубејр Гази.

Босна под редним бројем 6

Под редним бројем 6 у терористичким структурама налазе се и „домаће“ босанске вехабије“ са Нусретом Имамовићем као потписником прогласа лојалности и придруживања. Војна формација Саудијска мрежа “Меали” скуп је џихадиста из Босне и Херцеговине и муџахедина повезаних са ратом у БиХ, током деведесетих година. Назив тзв Саудијске мреже носи име злогласног команданта Одреда ел Муџахидин- Абу Меалија. Муџахединско име које је Нусрет Имамовић узео и под којим ратује и потписује прогласе, има везе са Одредом ел муџахидин, чији је војник био. Као члан већа за фетве при Тахриру-Шаму, Нусрет Имамовић је за своје име узео имена два погинула команданта муџахедина из рата у БиХ. Муатесим Билах је био војни командант Одреда ел муџахидин и погинуо је на Возућој, а Ел Медени је Зубејр ел Медени, командант прве сарајевске терористичке јединице муџахедина „Зубејрова група“ који је у борбама око сарајевског аеродрома вођених против Војске Републике Српске и Унпрофора, изгубио живот.

Слика Нусрета Имамовића док потписује проглас обишла је свет али чим се појавила у јавности, маја 2019.године „брише се“ идентитет Моатесим Билах ел Медени и Нусрет Имамовић узима ново име: Ебу Велид ел Кувејти (Ебу Велид из Кувајта). И у избору овог имена уочљиво је „поигравање“ са муџахединским идентитетима јер то име, има верско и борбено значење. Реч је о најважнијем команданту посланика Мухамеда који га је снагом вере, оштрицом мача и војног знања, вратио из Медине у Меку: Халеду ибн Велиду. Тим именом су се дичила два важна човека у рату у БиХ али и светском тероризму.

Први је, у књизи држављана БиХ заведен под именом Халеед ел Мухамед ел Кувејти –познат као Халид Шеик Мухамед, главни организатор напада на Америку, оносно на ВТЦ и Пентагон једанаестог септембра 2001. коме се још увек суди далеко од очију јавности, пред војним судом у Гуантанаму.

А други је у књигу држављана БиХ уписан као Халеед ибн Абдулах ел Кувејти – мада је широј јавности познат под именом Абу Меали, командант Одреда ел муџахид. Имао је и друга имена али то сада није битно јер је важна та специфична џихадистичка инверзија првог имена Халеед у друго име Велид што упућује на војни чин.

Ребрендирање за потребе Америке

Наравно, упркос консолидованој листи Савета безбедности УН и линку који са имена Нусрета Имамовића води до странице Интерпола на којој су подаци потпуно исти, уочљиво је да овај терориста са врха светске листе, из Босне- има само Плаву потерницу- на четвртој страници плавих објава. Важно је нагласити да је Нусрет Имамовић на самом почетку рата у Сирији потврдио своју лојалност и лојалност босанских вехабија Ал Каиди и још живом вођи Ајману Завахирију те прихватио учешће у војној формацији Џабхат ан Нусра, која је у целом свету означена као терористичка организација.

Нема сумње да су САД, уз помоћ савезника из западних земаља, чланица НАТО алијансе, константно и широм планете а посебно у руском окружењу и у самој Русији, изводиле специјалне операције уперене против интегритета, суверенитета и безбедности руске државе као и да је акција удруживања две терористичке структуре, једне из Кијева – друге из Идлиба, једна од многих америчких специјалних операција против Русије.

Стање у терористичкој организацији „Јабхат ал-Нусра“ (најјачој сиријској противладиној оружаној организацији), која је, као сиријски огранак „Ал-Каиде“ на тамошњим фронтовима ратовала против регуларних сиријских снага од 2011. године, упућује на опрез након договореног ребрендинга, кроз формално одрицање од идеологије „Ал-Каиде“ и промене назива у „Јабхат Фатх асх-Шам“. Још интересантније ако се погледа из перспективе америчко-руског споразума о примирју договореног 9./10. септембра у Женеви ( нацрт опрекиду ватре у уСирији, прим. аут.) где је тој организацији изнова потврђена судбина „Исламске државе“, а свим „умереним“ снагама наложен прекид било каквих веза с „Ал-Нусром“ уколико желе узети учешћа у будућим преговорима о политичком решењу сиријског сукоба.

Одметници у редовима Нусре

Геополитика.неwс својевремено је објавила делове извештаја резиденције амбасаде Саудијске Арабије у Анкари, у којем се анализира стање у „Јабхат Фатх асх-Шаму“ (бивша „Ал-Нусри“ који ћемо назив користити даље у тексту због бољег разумевања). У извештају се говорило о центрифугалним тенденцијама унутар те терористичке организације и порасту броја „дисидената и дезертера“.

Главни разлог превирања био је раскид савеза с „Ал Каидом“ од стране челништва „Нусре“, као и одбацивање политике експорта џихадиста и исламизма изван сиријских граница и усресређеност искључиво на територију око региона и града Идлиба у којој су постављене снажне турске оклопно-механизоване војне формације. Саудијски обавештајци су тада, присталице новог правца назвали „рационалистима“ који ће омогућити њихово инкорпорирање у међународно признате политичке структуре сиријске опозиције с перспективом учешћа у међународним преговарачким форматима.

Исто тако, нови правац организације, сматрали су саудијски обавештајци, могао би им осигурати и доставу материјалне и војне помоћи од стране САД-а. У споменутом извештају је писало да постоје знаци да се, у изнова формираној организацији, заоштрава борба за власт иако је формални повод за размимоилажења приписан спорењу око „улоге у светском џихаду“ .

Групацију „тврдолинијаша“ који су захтевали очување верности Ал Каиди, већином су чинили команданти вишег и средњег нивоа, блиски, у то доба, погинулом шефу војног крила „Јабхат ал-Нусре“ Абу Омару који је погинуо у америчком ваздушном нападу. Сарадници Абу Омара су сматрали да је до тога дошло због издаје тј продаје информације Американцима од стране конкурентске струје унутар „Нусре“. Сумња је тада пала на самог вођу Абу Мухамеда ал Џуланија, који је, несумњиво, од погибије свог главног конкурента имао највише користи.

Игра са Катаром

У извештају је наведено, како АбуМухамед ал-Џулани почиње „играти игру“ с Катаром, настојећи да преко Дохе добије подршку од стране Турске, али и материјалну подршку. Осим тога, Џулани заговара успостављање контаката с Американцима, а што су категорички, и тада и данас, одбијале присталице „тврде линије“. Смрт Џуланијевог супарника Абу Омара, саудијски обавештајци су повезивали с ребрендингом организације, подсећајући како је управо Абу Мухамед ал-Џулани, у хотелу „Континентал“, у турском граду Газиантепу, јавно одбацио сваку могућност прекида односа с „Ал Каидом“ и преименовања „Нусре“. Иако су на поменутом састанку били присутни поједини саудијски обавештајци, који су покушавали да наговоре челника „Ал-Нусре“ на раскид с „Ал Каидом“, поједине руске обавештајне структуре та „настојања“ Саудијаца сматрале су чистим блефом јер је познато како су Анкара и Доха од раније, а посебно тада, вршиле озбиљан притисак на Ријад захтевајући од њега службени раскид „Ал Нусре“ с „Ал-Каидом“, а потом и инкорпорацију или савез с организацијама „Ахрар асх-Шам“ и „Јаисх ал-ислам“. Прва се налазила под патронатом Анкаре и Дохе, а друга под спонзорством Ријада ( битно је нагласити да су представници обе поменуте организације тада одбили да се прикључе најновијем америчко-руском споразуму о примирју). Турска и Катар су главни играчи када је реч о испорукама материјалне и војне помоћи „Нусри“ која се одвијала преко турске територије због чега је Ријад био приморан да прихвати захтеве Анкаре и Дохе за ребрендингом најјаче терористичке организације у Сирији.

Размимоилажење са Нихаром

Престолонаследник и министар одбране Саудијског Краљевства Мухамед бен Салман био је приморан на тај уступак. Захваљујући њему, Анкара и Доха успеле су да ставе „Ал-Нусру“ под свој надзор. Иначе, и Турска и Катар никада нису имале истоветне погледе с Ријадом, када је у питању Блиски исток. Турска је од раније најближе односе одржавала управо с Катаром, а обе земље су заједничким наступом успеле инсталирати припаднике „Муслиманске браће“ у руководеће структуре власти неких земаља Блиског Истока а једно време чак и на чело Египта, што се завршило војним ударом. Ријад је тада отказао подршку „Муслиманској браћи“, стављајући је на листу терористичких организација због чега је она своје седиште из Ријада пребацила у Доху. Ријад је зато подржао војно свргавање египатског председника Мухамеда Мурсија (челника „Муслиманске браће“) с власти у Каиру, успркос снажном противљењу Турске и Катара. Управо, у већ поменутом саудијском аналитичком извјештају, указано је на „непродуктивну улогу катарских обавјештајних служби“ које су активирале контакте с Абу Мухамедом ал-Џуланијем. Саудијци у свом извештају наводе и име катарског оперативног официра задуженог за те контакте – Алија ал-Мерија. Занимљиво је како је управо он водио преговоре с руководством „Ал-Нусре“ о ослобађању, у то доба, заробљених, 16 либанских војника.

Упозорење? Не, огорчење

Након извештаја саудијских обавештајаца, у Анкари и Дохи су схватили сву бесперпективност даљњег стављања улога на „Исламску државу“. С друге стране, нужно је било очувати високи степен надзора над сунитским терористичким формацијама у Сирији, у којој је „Ал-Нусра“ недвосмисленено, одувек била, највећа снага. Зато је америчка идеја и оперативно деловање саудијских структура на терену учинило све да очисти „Нусру“ од исламистичког имиџа, примора је на савез с „Ахрар асх-Шамом“ и „Јаисх ал-исламом“ и тако је учини прихватљивом Западу. Турска и Катар су постепено, под свој надзор ставили укупно руководство те организације.

Но, сада највећа глобална коалиција терористичких група и организација на планети ХТС, настала на чврстим темељима, моћне структуре коју је имала „Нусра“, због приближавања америчкој политици и америчким интересима, постаје проблем турским државним интересима. Овде лежи објашњење зашто турски медији указују да су украјински нацисти мост преко кога ХТС обезбеђује америчку подршку. Упозорење? Не, огорчење. Напросто, турска више није у игри.

Извор: ЕаглеЕyеЕxплоре

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: