Грабар-Китаровић ускоро с Вучићем, али и Путином

Хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић у предстојећем ће раздобљу свој фокус у спољњој политици усмјерити према односима с БиХ и Србијом, а у октобру намјерава посјетити Русију, објавио је високи извор из њеног кабинета на загребачком Пантовчаку.

Исти извор је навео и како постоји могућност да предсједник Србије Александар Вучић стигне у службеној посјети Хрватској. Србијански медији недавно су најавили, позивајући се такође на хрватске дипломатске изворе, да ће Вучићу до краја године стићи позив за службену посјету Хрватској.

У канцеларији хрватске предсједнице наглашавају како желе да дође то те посјете која неће бити протоколарна, него садржајна како би се кренуло у рјешавање отворних питања, а то се посебно односи на питање несталих те проблема српског закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине у бившој Југославији.

Предсједница Грабар-Китаровић ће, наводи извор, предложиће састанак Вучића и хрватских ветерана, а једна од тема би могла бити постављање спомен-плоче у бившем логору у Стајићеву, недалеко од Зрењанина у Србији.

Између Грабар-Китаровић и Вучића, истиче исти извор, постоји одређена разина повјерења и вјерује да Вучић „жели покренути неке ствари“. На Пантовчаку се надају постизању договора који ће онда отклонити било какве елементе хрватског заустављања Србије у преговорима с ЕУ.

Без Русије се не може

Средином октобра Грабар-Китаровић путује у Москву на састанак с Владимиром Путином. То не значи, казао је извор, одустајање од хрватске подршке Украјини на њезином интеграцијском путу, али односе с Русијом нужно је одржавати.

Без Русије се не може ни у свјетској глобалној политици, нити на простору југоистока Европе, а и у билатералном смислу ријеч је о значајном партнеру, каже извор додајући како је познато да Русија према Хрватској гаји двозначан став с обзиром на чланство Хрватске у ЕУ и НАТО-у.

Извор каже да ће једно од питања о којем ће се разговарати бити и рафинерија у Босанском Броду те додаје како с руске стране постоји спремност на плинификацију рафинерије, а за то ће бити потребан један мултилатерални меморандум те се у том погледу нада да неће бити „ината“ из Сарајева.

Разговарат ће се и о Иницијативи трију мора и Хрватска ће у Москву однијети „каталог пројеката“ како би се објаснило да је Иницијатива првенствено усмјерено на конкурентност економије те саобраћајно и енергетско повезивање. Свјесни су, казао је извор, да то повезивање смета не само неким силама извана него и из Хрватске, али није рекао којима.

У Москви се неће моћи избјећи разговор о Агрокору с обзиром на кредите које је тај концерн добио од руске Сбербанке, кажу на Пантовчаку.

Неколико дана прије предсједнице у Москви ће службено боравити и потпредсједница владе и министрица господарства Мартина Далић те разговарати о тој теми.

Због наведених активности Грабар-Китаровић неће с хрватским премијером Андрејом Пленковићем ићи у Њујорк на Општу скупштину УН-а, иако је то било планирано, већ мјесец дана касније, након разговора с Путином у Москви.

Том ће приликом предсједница, наводи извор, у Америку пренијети и поруке из Москве, јер се примјећује да у САД-у постоји дихотомија између дијела Бијеле куће која жели развијати снажнији однос с Русијом, а с друге стране Стејт Департмента и једног дијела Конгреса који су изразито против односа с Русијом.

Реторика из БиХ ‘непријатељска’ према Хрватској

У погледу односа с БиХ, која ће такође бити једна од тема посјета Њујорка, извори с Пантовчака наглашавају нужност реформе изборног закона, и наставак европске интеграције, те наводе како је то „брана против јачања исламског радикализма“ у тој земљи за који већ постоје бројни показатељи.

Високи извор истиче и да је реторика из БиХ постала „изразито непријатељска“ према Хрватској, за што дијелом узрок види и борбу за власт у сусједној држави, а такођер упозорава да турски предсједник Рецеп Таyyип Ердоган „готово да управља политиком у БиХ“ наводећи да се редовито телефоном чује са челником Странке демократске акције и чланом Предсједништва БиХ, Бакиром Изетбеговићем, преноси Хина.

На Пантовчаку упозоравају и да је „у БиХ у овом тренутку присутно 5.000 салафиста што заједно с онима који их подржавају чини око 10.000 људи с врло радикалном реториком и намјерама“.

Постоје, наводе, „и енклаве у БиХ које већ дјелују према Хрватској“, али хрватске службе то јако добро прате и приправне су. Из канцеларије хрватске предсједнице наглашавају и јако добру сарадњу с Исламском заједницом у Хрватској.

„Морамо међународну заједницу увјерити да се не смије потцијенити стање у БиХ, да се јако брзо развија радикализација због садашњег политичког вакуума јер људи тамо имају осјећај да их нико неће те се окрећу неком трећем“, сумира извор истичући важност стабилности БиХ за цијели југоисток Европе.

У погледу Словеније високи извор каже да се предсједница не жели освртати на изјаве словенских челника око отвореног питања граница, али упозорава да њихови ставови јако утичу на друге јер ће се, каже, почети јављати мегаломански захтјеви од других сусједних држава које осјећају прилику да стисну Хрватску и прикажу је као проблематичну државу.

У погледу плоче Хрватских обрамбених снага (ХОС) у Јасеновцу у уреду хрватске предсједнице кажу да за све треба постојати правна основа. Поздрав „За дом спремни’, каже извор, усташе су „компромитирале“ те истиче да има пуно других лијепих поздрава. Предсједница ће, додаје, подржати свако рјешење које Влада донесе о плочи.

Извор: Агенције

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: