Grad Beograd uputio predlog Vladi Srbije da bivša dorćolska termoelektrana bude nova adresa muzeja Nikole Tesle

Sudbina Muzeja Nikole Tesle u rukama je Vlade Srbije – ona treba da stavi tačku na to gde će i kada zaostavština slavnog naučnika biti preseljena. Grad joj je i zvanično uputio inicijativu da zgrada termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu bude novi dom Teslinog muzeja, kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. Ona je usledila posle iznenadne prošlonedeljne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice postati muzej srednjovekovne Srbije. Zdanje u Savskom amfiteatru ispred kojeg se postavlja džinovski spomenik Stefanu Nemanji bilo je viđeno i kao nova adresa Tesline zaostavštine, ali višegodišnje licitiranje lokacijama za novo sedište tog muzeja nije dobilo epilog.

– Grad bi voleo da na Dorćolu bude Muzej Nikole Tesle. Zgradu smo očistili, ta lokacija biće namenjena kulturi i obrazovanju, obuhvaćena je planom detaljne regulacije za budući linijski park koji treba da bude usvojen do kraja godine. Za pretvaranje tog objekta u muzej treba da se raspiše arhitektonski konkurs. Ukoliko vlada ne usvoji naš predlog, mi ćemo obnoviti „Snagu i svetlost” i tu smestiti kreativne industrije – ističe Vesić i dodaje da preporod objekta kod „Marine Dorćol” nije realno očekivati za još tri godine.

Zvaničnim predlogom da stara električna centrala bude sedište Teslinog muzeja, grad se praktično vratio na početnu poziciju – zagovara ideju da zaostavština našeg naučnika blistavog uma bude premeštena na Dorćol. U obrazloženju skupštinske odluke iz septembra 2017. godine, kada su gradski odbornici pomerili spomenik Stefanu Nemanji na Savski trg, između ostalog je navedeno da „je zgrada sadašnje Železničke stanice predviđena za Muzej srednjovekovne Srbije”…

Iste godine i Vlada Srbije formirala je ministarsku radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu, gde bi osim muzeja na tom prostoru bila i biblioteka, naučni kampus i naučnoistraživački centar. Kako je u međuvremenu u igru za Teslin muzej uskočila zgrada bivše železničke stanice zasad je nepoznato.

Ono što se zna je da ko god da bude investitor rekonstrukcije termoelektrane „Snaga i svetlost”, spomenika kulture, treba da sačuva njen prvobitni izgled, odnosno njenu spoljašnjost neće smeti da kroji i menja u skladu sa svojim apetitima.

Taj kompleks čini nekoliko objekata, a njen rešetkasti kran biće obnovljen. On prelazi preko parcele „Marine Dorćol”, prošle godine prodate kompaniji čiji je direktor Peter Dajko koji je takođe na čelu firme koja finansira kontroverzni plan za Košutnjak gde je planirana gradnja stambeno-poslovnog kompleksa nauštrb šume i zelenila. Osim toga, kupac „Marine Dorćol” finansira i izradu idejnog rešenja za budući linijski park – sređivanje 4,6 kilometara obale uz Dunav, između Beton hale i Pančevačkog mosta.

Za Branka Kovačevića, predsednika Akademije inženjerskih nauka, ima simbolike u tome da Teslin muzej bude u zgradi na Dorćolu, ali on bi, kako kaže, voleo da se napravi kulturna institucija u kojoj bi zajedno bili i Tesla i Mihajlo Pupin.

– Tesla je otac moderne elektroenergetike i treba povezati njega i Pupina, oca modernih telekomunikacija, bez obzira na to što Pupin ima muzej u rodnom Idvoru. Oni su početkom 20. veka udarili temelje nove industrijske revolucije. U to doba u malu i nerazvijenu Srbiju dolazi „Simens”, a ona ulazi u industrijalizaciju i tada dobija osvetljenje kada ga nisu imale mnoge razvijene zemlje Zapada – ističe Kovačević.

Među protivnicima ideje o selidbi Tesle iz Krunske ulice na Dorćol, a ne u zgradu bivše Železničke stanice, jeste i Slobodan Pokrajac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je u otvorenom pismu predsedniku Srbije, objavljenom u „Politikinoj” rubrici „Među nama”, predložio Vučiću da suspenduje ideju da stara električna centrala bude sedište Teslinog muzeja. Pokrajac je, između ostalog, naveo: …„Železnička stanica je dar s neba, ali ne da se istražuje srednji vek, već Tesla kao lokomotiva moderne tehnologije, uključujući i tako popularnu digitalizaciju i robotizaciju i slično. U takav muzej svaki stranac će hteti da dođe, ali na Dorćolu retko ko osim đačkih ekskurzija”…

Biser industrijske arhitekture

Termoelektrana „Snaga i svetlost” podignuta je na desnoj obali Dunava između 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Posle njene izgradnje, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, prvi put se koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom. Potom je između dva svetska rata veoma uticala na unapređenje elektroenergetskog sistema Beograda.

Sastoji se iz zgrade elektrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja. U zgradi elektrane izdvajaju se tri celine: hala kotlarnice, mašinska sala i komandno-šalterska sala.

− Portalni kran sa rukavcem predstavlja veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju. Kreće se dužinom rukavca od pumpne stanice do Dunava (140 metara) pomoću dva sopstvena elektromotora po šinama položenim uz elektranu i rukavac. Pumpna stanica, sa unutrašnjim instalacijama sa pumpama i cevovodima, i filtersko postrojenje sa bazenima za filtraciju nalaze se na kraju rukavca – navodi se na sajtu gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Arhitektura termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku produkciju međuratnog perioda. Primena savremenih materijala, čelika i stakla, bezornamentalne ravne zidne površine, stavljanje funkcije objekta u prvi plan, kao i jednostavni geometrijski oblici ukazuju na uticaje stila bauhaus.

Za spomenik kulture zdanje je proglašeno 2013. godine.

Izvor: politika.rs