Грађани Северне Митровице о забрани увоза српске робе: Нема ни хране ни лекова из Србије

Пуних девет месеци на снази је забрана Приштине за увоз српске робе на КиМ, а грађани Северне Митровице кажу да више нема производа из Србије и да су присиљени да купују намирнице лошег квалитета, а по истој цени.

Сналазе се, кажу, како знају, па из Србије доносе онолико робе колико је дозвољено.

Стевица Јовић, који каже да је протеран из Вучитрна, због чега живи у Северној Митровици, наводи да су због забране за српску робу у понуди намирнице лошег квалитета.

„Девет месеци Курти нам не да да узмемо лекове, страшно! Живимо као у некој окупираној територији. Тешко је, али навикли смо на тортуру од Приштине и нећемо отићи са Косова, неће нас протерати. Тешко се живи ако немате основне намирнице, ако вам овде нуде намирнице које су лошег квалитета по истој цени. Ја морам да конзумирам храну која је неквалитетна, са југа, небитно где је произведена јер Косово има мало хране, они то увозе. Зашто ми не бисмо из наше Србије увозили храну, добијали лекове, подизали плате и живели нормално као сав цивилизовани свет?“, пита се Јовић.

Примећује и да Европска унија на све ово ћути.

„Жмури и прави се луда. Знате, да је политика ЕУ добра не бисмо имали данас рат у Украјини, да је политика ЕУ и Америке демократска не бисмо имали ни рат на КиМ. Малтене сви ћуте. Суштина је да постоје супер људи – Америка и Запад и постоји друга класа и она трећа. Нема правде, нема права ни слободе и то је нажалост реалност овог времена, нарочито у Европи која важи за демократску, а мало има од демократије у Европи“, каже Јовић.

Митровчанин Дејан Милић каже да постоји могућност да се због мера Приштине угаси доста малих предузећа.

„Сналазимо се како год умемо. Када већ идемо по новац у Србију онда узимамо и робу колико дозвољавају да пренесемо. Иста је ситуација и са лековима, много је тешка, ништа се није променило ових месеци. Живим у нади као сви овде да ће бити боље, па ћемо да видимо. Али, ако се овако настави постоји могућност да се угаси доста малих предузећа због немогућности пословања, а ако се те фирме угасе народ ће тешко да опстане овде на КиМ“, забринуто говори Милић.

Огорчен је и Славко Андрић који наводи да је људе снашла „највећа беда“ коју памти.

„Наше робе нема, све је то са стране, ни млека, ништа нашег нема. Никад грђе није било као ово што је сад. Ово је највећа беда што може да постоји, а биће још горе, само још да уведу да динаре не примамо и готови смо. Како да примимо паре, како да ја са 78 година одем по њих“, револтиран је Андрић.

Његов суграђанин који није желео да каже своје име репортерима „Косово онлајн“, истиче да у радњама нема квалитетне робе.

„Сналазимо се како знамо и умемо. Одлазимо у Србију и доносимо шта можемо. Нема српске робе уопште нити има квалитетне робе“, каже овај Митровчанин, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: