Грајф: Помирење балканских народа могуће само уз уважавање историјских чињеница

Председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. Године, израелски историчар Гидеон Грајф оценио је данас да све док постоји порицање ратних злочина у Другом светском рату и касније током деведесетих година нема шансе за истинско помирење народа на Балкану.

Поводом обележавања 29 година од злочина у Сребреници он је за Танјуг рекао да се право помирење међу народима Балкана може десити само уз уважавање историјских чињеница.

„Без уважавања налаза Независне међународне истражне комисије о страдањима свих народа на подручју Сребреничке регије од 1992. до 1995. године и без узимања у обзир жртава свих етничких заједница укључених у БиХ и свих околности које су довеле до рата и ратних злочина и без интернационализације овог свеобухватног приступа потребног за правду у историјском и војном контексту и без разликовања тежине злочина почињених на свим странама – није могуће ићи ка међусобном помирењу и стварању истинског мира“, рекао је Греиф.

Нажалост, како је рекао, различите стране у региону Балкана, посебно хрватске и бошњачких муслимана, нису спремне да признају злочине из прошлости које су починили, а све док до тог признања не дође, шанса да се преброде ране прошлости и ожиљци прошлости су слабе.

На питање како оцењује ситуацију у БиХ и региону после доношења резолуције о Сребреници у УН, Грајф сматра да ће она само довести до продубљивања неслагања.

„То је несрећна одлука, која ће, нажалост, само довести до продубљивања сукоба у Босни и Херцеговини, али ће их проширити и на читав регион Балкана, који је сведок превише сукоба у својој историји“, рекао је Грајф.

Он је навео да је Независна међународна истражна комисија о страдањима свих народа у Сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, којом председава, имала свеобухватан, а не парцијалан приступ и узела у обзир све три године рата и свих 100.000 жртава свих етничких заједница, без дискриминације и проглашавања само једне етничке групе као „апсолутне жртве“, јер, како је објаснио, у ратовима има ратних злочина на свим странама и све околности се морају озбиљно узети у обзир.

Подсетио је да Комисија у свом закључку Извештаја позива на миран завршетак свих сукоба и културу сећања на све жртве, као и на стварање хармоније и помирења између свих инволвираних страна у БиХ.

„Усвајање Резолуције у УН о случају Сребреница било је отварање Пандорине кутије. Била је то одлука која је довела до управо супротне ситуације. Ово је непромишљен и непотребан корак, посебно након 29 година. Извлачити из контекста само један дан 11. јула из рата у БиХ који је трајао три године и базирати Резолуцију на само једном дану рата је погрешно. Трибунал је у Нирнбергу узео у обзир све околности и ратне злочине почињене од 1941. до 1945. године“, указао је Грајф.

Он је објаснио и да би тако извлачење из контекста бомбардовања Дрездена или бомбардовања Нагасакија и Хирошиме довело до погрешних закључака – да није било концентрационих логора и да су „апсолутне жртве“ Другог светског рата Немци у Дрездену и Јапанци у Нагасакију и Хирошими, а савезничке снаге које су ослободиле јеврејски народ из логора смрти – биле би проглашене „апсолутним зликовцима“, што је, како је истакао, потпуно апсурдно.

„Стога је Резолуција о само једном дану рата у БиХ апсурдна и једнострана са великим последицама и дискриминацијом 100.000 жртава. У ратовима нема анђела и ништа није само црно-бело. Недостаје нијанса сиве у овој Резолуцији УН о случају Сребреница, јер је то случај који доводи у питање дефиницију геноцида и доводи у питање Универзалну декларацију о људским правима и права жртава на културу сећања на жртве на свим странама. Политизација геноцида је опасна, јер није сваки ратни злочин геноцид. У Сребреници су били ратни злочини, у Братунцу су били ратни злочини и у Кравици су били ратни злочини. Али починиле су их различите стране у Босни и Херцеговини. Да ли су сви ови ратни злочини геноцид? Не, нису“, указао је Греиф.

Он сматра да треба подсетити Уједињене нације и свет да је човечанство изгубило 60 милиона људи у Другом светском рату.

„Како зовемо то планетарно масовно убиство у логорима истребљења и огромним нацистичким војним операцијама? Све земље су изгубиле људске животе у Другом светском рату. Сви морамо да негујемо културу сећања, на свих 60 милиона жртава. Постоји ли Резолуција о 60 милиона жртава Другог светског рата? Не. Дакле, жртве – све жртве Босне и Херцеговине заслужују да се памте и да не буду дискриминисане овом једностраном резолуцијом о Сребреници“, рекао је Грајф.

Он је подсетио земље чланице УН на масовно убиство 60 милиона људи у Другом светском рату, због чега су и основане Уједињене нације – да спасу свет од пошасти и истребљења и злочина почињених у Првом и Другом светском рату.

„Након 1945. године у свету је било на десетине ратова и не могу се сви ратни злочини дефинисати као геноцид. Постоји само политизација коју морамо избегавати и одбацивати и држати се историјских чињеница и дефиниције о геноциду“, истакао је Грајф.

На питање како ће уопште земље које су гласале за резолуцију ту резолуцију применити и како ће обележавати Међународни дан сећања на Сребреницу, Греиф претпоставља да ће већина земаља датум 11. јул третирати само као препоруку.

„Процес претварања одређеног историјског дана у дан националног сецћања је дуготрајан процес и треба да се заснива пре свега на међународном признању свих народа. Наду да ова апсурдна и дискриминаторна Резолуција о Сребреници неће бити обележена онолико широко како су је очекивали спонзори, даје и податак да су од 193 земље чланице само 84 гласале за, њих чак 109 није било за“, истакао је Греиф.

Он сматра и да многе земље имају резерве и дилеме око једностране Резолуције о Сребреници која говори о „апсолутној жртви“, а изоставља све друге жртве.

„Тако да без узимања у обзир историјске истине и сагледавања ратних дешавања и свих околности трогодишњег рата које су довеле до случаја Сребреница, различите земље неће имплементирати Резолуцију УН“, сматра Греиф.

На питање како коментарише одлуку Скупштине Црне Горе да усвоји Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Маутхаузену и Дахау, он је оценио да између злочина који су почињени у тим логорима постоји много заједничких именитеља.

„Много је заједничких именитеља између злочина нацистичке Немачке и злочина ‘усташа’ и ‘Независне Државе Хрватске’. Као што сам доказао у својој књизи ‘Јасеновац, Аушвиц Балкана’ и истраживањима, злочини ‘усташа’ са 57 метода свирепог убијања Срба, Јевреја, Рома и антифашиста били су примитивни и варварски и не мање брутални од холокауста и почињеног геноцида систематским индустријским убиствима националсоцијалистичког режима у логорима за истребљење и уништење којима су управљали немачки нацисти између 1933. и 1945. године“, навео је Грајф.

Он је истакао да је зато исправно третирати злочине усташа строгим и стриктним стандардима, „којима се односимо према злочинима нацистичке Немачке – злочинима који се морају памтити и на које морамо стално подсећати, као упозорење човечанству, да се овакви режими као што су нацистички и усташки, више никада не врате“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: