Granice na Balkanu – između pisanja i brisanja

Kad bi Drina kao granica stala u čašu, popio bi je kao čašu vode. Ali pošto je to „lijepa rijeka, srpska rijeka“, onda „neka teče“. To je povodom Dana Republike Srpske rekao njen donedavni predsednik, a sada član trojnog Predsedništva Bosne i Hercegovine. I tako izazvao podeljene reakcije.

„To što je uradio Dodik, to je ono što većina Srba misli i ne vidim u tome ništa skandalozno“, ocenjuje politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić.

U Sarajevu, međutim, ovaj potez Milorada Dodika izazvao je veću ljutnju nego onaj od pre nekoliko meseci, kada je povodom 22. godišnjice Dejtonskom sporazuma crtao novu mapu Balkana.

Kada će se Drina voda kao međa preći – pevao je guslar početkom XIX veka. Dva veka kasnije, čuje se pitanje – kako je preći. Najnoviji predlog je otvorena granica. To su za Badnji dan na sastanku kod predsednika Srbije, predložili predstavnici Srba iz Crne Gore.

„Ta inicijativa je i ranije postojala i sa drugih adresa da se ukinu granice, da se obezbedi nesmetan promet robe i usluga i ta ideja je evropska“, objašnjava jedan od predlagača Andrija Mandić, poslanik opozicionog Demokrastkog frona u Skupštini Crne Gore.

Nakon što je ta ideja promovisana u Beogradu, Mandić najavljuje da će o tome i u Crnoj Gori pokrenuti debatu.

Da granice treba otvarati, poruka je i iz Banjaluke. Srbija i Republika Srpska već imaju sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, a predsednica RS na svečanosti podovom Dana Republike Srpske odlikovala je premijerku Srbije.

Ana Brnabić smatra da odnosi Srbije i Srpske prevazilaze okvire administrativne saradnje, a Željka Cvijanović ranije je izjavila da bi, posle najnovijih poteza Tirane i Prištine, trebalo ukinuti granicu između Srbije i Srpske.

„To bi moralo biti u formi bilateralnih ili multilateralnih sporazuma i institucije koje bi sa tim sporazumom morale da se saglase su institucije država, a ne entiteta. Ako se o tome govori u kontekstu evrointegracija, pretpostavka je da region treba da uđe u Uniju spreman i da u nekom dugoročnom periodu te granične kontrole treba postepeno ukidati, ali nisam siguran koliko je to realno u ovom trenutku“, navodi docent beogradskog Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz.

Da je malo verovatno, pretpostavljaju i u Banjaluci.

„Ne može tu Banjaluka ništa bez Sarajeva, mi tu zavisimo od njih, ali ja ne verujem da će oni pokazati tu dobru volju“, kaže Vojislav Savić.

Reakcija na približavanje Tirane i Prištine?

Albanski premijer Edi Rama i kosovski Ramuš Haradinaj uspostavljanje zajedničke kontrole na graničnim prelazima od 1. januara ove godine ocenili su kao prvu fazu u ukidanju granica između, kako su rekli, Kosova i Albanije.

Najave o ukidanju granica, naročito one koje dolaze od prištinskih političara, prenaglašene su, smatra Hrnjaz.

„Tu se zapravo ne radi o brisanju granica, to je jedna tehnička stva rgde se dva kontrolna punkta zamenjuju jednim, a da se u perspektivi ide ka tome da to bude ono što postoji u zoni Šengena, to je važno da se naglasi. Isto tako, sa stanovišta Srbije, sporazum između Kosova i Metohije, koji po Ustavu predstavljaju deo Srbije, i Albanije predstavlja sporno pitanje i nužno je odgovoriti na njega“, pojašnjava docent FPN-a.

Preuveličane najave ili, tek – na svaki potez Albanaca, bilo na Kosmetu ili u Albaniji, mora se reagovati, smatraju predstavnici Srba u regionu.

Andrija Mandić pojašnjava da je inicijativa o ukidanju granica „samoodbrambena politika srpskog naroda“, jer ne treba dopustiti da se integriše samo albanski narod.

I predstavnici Srba u BiH ocenjuju da se ne primenjuju isti aršini prema svim narodima i da ono što se toleriše Albacima, ne dopušta se Srbima.

„Pomenuo bih slučaj linčovanja novinarke BHRT-a koja je na svom Tviter nalogu čestitala Dan Republike Srpske, pa su je napali svi bošnjački mediji pozivajući na linč – to pokazuje u kakvoj atmosferi živimo i da je sve što je srpsko ‘po difoltu’ napadnuto“, kaže Savić.

Šta su „otvorene granice“

Kad se ima na umu raspoloženje u regionu, pitanje je koliko je uopšte moguće otvaranje granica u obliku o kojem se govori. Šta bi samo otvaranje granica praktično značilo za narode koji žive na Balkanu? I konačno – mogu li oni tako nešto da sprovedu u delo?

„Otvorene granice zapravo znače ukidanje graničnih kontrola onako kako to predviđa Šengenski sporazum i to bi bilo u skladu sa idejom o evropskim integracijama, ali to bi podrazumevalo i određena finansijska ulaganja, ljudske i materijalne resurse za koje nisam siguran da postoje, tako da bi nam bila potrebna i pomoć sa strane“, pojašnjava Hrnjaz.

Iako još nije sasvim jasno šta inicijatori podrazumevaju pod idejom otvorenih granica, ta ideja ipak jeste zanimljiva, naročito u kontekstu najnovijih dešavanja u vezi sa Kosmetom i aktuelnih kretnja u Evropskoj uniji. Naravno, kao i uvek kada je reč o Balkanu, ta odluka najmanje zavisi od ljudi koji na Balkanu žive.

Izvor: RTS