Грицај: Односи Русије и Црне Горе, нажалост, нијесу најповољнији (ФОТО)

Амбасада Руске Федерације у Црној Гори јуче је у хотелу Хилтон у Подгорици организовала пријем поводом Дана Русије.

Пријему је присуствовала делегација СПЦ на челу са митрополитом Амфилохијем, као и бројни представници дипломатског кора и јавног, политичког, друштвеног и културног живота Црне Горе.

Руски амбасадор Сергеј Грицај срдачно је поздравио присутне и пожелио им добродошлицу. Он је том приликом казао да се 12. јуна у његовој земљи обиљежава  државни празник – Дан Русије, који симболизује вишевјековни пут њеног развоја, величанство њене хиљадугодишње историје, побједе и дјела многих генерација наших предака, који су напорно радили на добробит своје Отаџбине.

Русија је, како је истакао, доказала да је способна да се развија да се тежи најбољем да прави продоре напријед – према новом политичком, привредном и социјалном уређењу. И не само што да се прилагођава промјенама, него и да постигне велике успјехе, савладајући тешкоће на основу грађанског и националног јединства.

„Прецизно смо дефинисали своје националне интересе, отворено смо изјавили о њима те чврсто њих бранимо и са сигурношћу гледамо у будућност.

Трудимо се да спроводимо максимално конструктивну и уједињујућу спољнополитичку линију. Јесте, прије свега, она је усмјерена на стварање максимално повољних спољних услова за наш сопствени унутрашњи развој, за технолошки успон и повећање благостања наших грађана. И то се многима не свиђа“, казао је руски амбасадор и додао:
„Против Русије последњих година активно се користе методе суздржавања из арсенала из недавне прошлости из, могло би се помислити, периода глобалног блоковског супротстављања, који је већ отишао у историју. Међу њима су и нелегетимне једностране санкције које се усвајају мимо Савјета Безбједности Уједињених Нација – у већини случајева под измишљеним изговорима попут “highly-likely”. Санкције се све чешће користе као казна због “неправилног политичког понашања” једне или друге земље – не само Русије, узгред речено – и такође као начин несавјесне конкуренције. Отуд проистичу трговински ратови и екстериторијално примењивање националног законодавства“.

Он је такође истакао да покушаји да се осујети привредни и технолошки развој Русије нису успјели и неће успјети и како је оцијенио руска привреда њих савлађује. Флексибилно реагује на флуктуације спољнополитичке коњунктуре. То потврђују и бројке кључних макроекономских показатеља развоја наше земље. Раст БДП-а по резултатима 2018. године изнео је 2,3 одсто, док обим златно-девизних резерви – скоро 500 милијарди долара САД.

„Русија доследно настоји да развија односе са свим земљама свијета. Прије свега то се односи на пријатељске за нас земље. Нажалост, поново морам да признам да руско-црногорски односи чија историја броји више од 300 година данас доживљавају не баш најповољнији период. С тим у вези обратили смо посебну пажњу на недавне ријечи премијера Душка Марковића у парламенту земље, гдје је он изјавио да „долази вријеме да се односи са Русијом подигну на већи ниво“, нагласио је Грицај.

Он је даље примјетио да „уз то за разлику од политике наше културне и хуманитарне везе са Црном Гором настављају да се развијају. То се прије свега односи на домен образовања. Сваке године десетине црногорских омладинаца одлазе на школовање у руске високошколске установе. Такође постали су већ традиција Дани руске културе и руски музички фестивали у таквим општинама као што су Херцег-Нови, Беране и Бар.“

Посебно је истакао да у Црној Гори остаје интересовање према проучавању руског језика и књижевности. Црногорски ђаци и студенти су стални учесници олимпијада из руског језика које се одржавају у нашој земљи, показујући стабилно високе резултате. Као што се зна у успјесима ђака велика је заслуга њихових наставника.

Он је јуче уручио и медаљу Пушкина професорици руског језика Љиљани Ћорац Ражнатовић, за велики допринос проучавању и предавању руског језика.

Прочитајте још:

Боже правде: Виша сила „ућуткала“ Секулину химну током прославе Дана Русије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: