Грлић Радман није желио да одговори да ли је НДХ извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима и тврди: Никад није постојао логор ”Лора”

Министар спољних и европских послова Хрватске, Гордан Грлић Радман је дао интервју „Вијестима“ и казао да није постојао мучитељски и звјерски логор „Лора“, те није хтио да одговори да ли је НДХ извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату.

Овај интервју преносимо интегрално:

Он је у интервјуу, рађеном електронском поштом, навео да је Загребу неприхватљива Резолуција о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен, коју је црногорски парламент усвојио прошле године, јер је, како је рекао, Хрватска јасно осудила “све тоталитарне системе и злочине који су почињени у име њихових идеологија” и “сваке године комплетан хрватски државни врх учествује у комеморацији која се одржава у Спомен-подручју Јасеновац”. Међутим, Грлић Радман није одговорио на додатно питање “Вијести” – да ли то значи да Загреб сматра да је Независна Држава Хрватска (НДХ) извршила геноцид над Србима, Ромима, Јеврејима, Хрватима и људима других националности које је сматрала непожељнима.

Упитан шта је Хрватска спремна да уради да се расвијетли случај сплитског логора “Лора”, у ком је страдало 14 припадника бивше Југословенске народне армије (ЈНА) из тзв. никшићко-шавничке групе, хрватски министар је одговорио да “не постоји и никад није постојао никакав ‘логор Лора’”, да то није отворено питање, већ “наратив који циља на изједначавање агресора и жртве”.

“Све око догађања у затвору у Лори је процесуирано и пресуђено, те је у домену правосудног поступања, што нити је могуће, нити потребно коментарисати”, поручио је Грлић Радман, на одговарајући на додатна питања – шта је “Лора” ако није логор, те како расвјетљавања страдања људи који су били ратни заробљеници – а који су, у складу с међународним хуманитарним правом, заслуживали заштиту од мучења и убијања – може бити “наратив који циља на изједначавање агресора и жртве”.

Говорећи о спомен-плочи на простору некадашњег логора у Морињу, хрватски шеф дипломатије је саопштио да је она за њих “исказ свијести народа Црне Горе”, да је “тачка почетка нових односа након промјене власти (у Црној Гори) 2020. године”, и да управо таква каква јесте, за њих представља “мјесто пијетета и сјећања”.

“Било какво дирање у њу, било би рушење изграђених односа између наших земаља”, изјавио је Грлић Радман, не одговоривши на додатно питање – није ли бјежање од суочавања с прошлошћу, како су упозорили неки истраживачи ратних злочина, то што је на плочи пласиран наратив о “заведеној Црној Гори, жртви великосрпске агресије”, а не активном учеснику напада на Дубровник и околину.

Министар спољних послова Хрватске казао је “Вијестима” и да су отворена питања са Црном Гором увијек била на столу у билатералним односима, да можда нису довољно истицана јер је Загреб вјеровао у “обећања њихова позитивног рјешавања”, али да је пуно времена прошло и да су сад одлучили “само отвореније интензивирати” своја очекивања. Није. међутим, одговорио – шта је била препрека Загребу “отвореније интензивирати” своја очекивања у вријеме власти Демократске партије социјалиста (ДПС), у чијем је мандату већина тих спорних питања и произведена.

Из кабинета Грлић Радмана су, након што су им “Вијести” упутиле додатна питања, рекли да је министар дао одговоре на сва питања кроз садржај интервјуа, и да нажалост, с обзиром на бројност обавеза, нема времена за додатне упите.

Грлић Радман долази у Црну Гору на конференцију “Европска народна партија као покретач проширења Европске уније (ЕУ) на Западни Балкан”, која ће бити одржана данас и сјутра у Подгорици, а чији ће домаћин бити Бошњачка странка.

Да ли је нешто конкретно (шта) остварено на недавним билатералним консултацијама између Црне Горе и Хрватске о отвореним међудржавним питањима? Ако није, зашто?

Политичке билатералне консултације у овом контексту имају посебан значај, прије свега због чињенице да су Република Хрватска и Црна Гора сусједне земље. На недавним политичким консултацијама одржаним 27. јануара ове године, обновљен је политички дијалог поткријепљен детаљном разрадом даљих корака о бројним темама битнима за билатералне односе и за наставак сарадње у подручјима од интереса. Размотрено је тако стање отворених питања, те даља динамика рада и начин њиховог рјешавања, како би се што прије постигли конкретни резултати. Обје стране изразиле су спремност за отворен и активан дијалог.

Сматрамо да је то важно, а поготово у свеукупном позиционирању двију држава на међународној политичкој сцени, за коју сваким даном увиђамо да постаје комплекснија и непредвидљивија.

Зашто након првог састанка одржаног 27. јануара у Загребу, нема наставка консултација? Ако је то у плану, кад ће оне бити настављене?

Политичке консултације су генерално један од облика сарадње и координације између двију држава, а подразумијевају рад и припрему која се одвија како прије, тако и послије самог састанка. Наставак је предвиђен, направљен је ходограм и усуглашени су међукораци који слиједе прије новог сусрета делегација. Водимо се начелом учинковитости и усмјерености на резултате.

Да ли Загреб намјерава да блокира Подгорицу на путу ка ЕУ све док не буду ријешена сва отворена питања?

Хрватска не блокира ничији европски пут, поготово не Црну Гору, јер управо је Хрватска та која Црној Гори отвара врата, подржава је и на неки начин уводи у Европску унију. Хрватска снажно заговара процес проширења ЕУ и подржава приступни процес Црне Горе. Управо је Хрватска кроз све ове године показала да искрено подржава Црну Гору на европском путу и да свесрдно помаже својим искуством, знањем, експертизом и политичком подршком.

Није ли током Хрватског предсједања Савјетом ЕУ отворено посљедње преостало поглавље, поглавље 8, што је омогућило да се процес усресреди на идући корак према фази затварања поглавља. Присјетимо се колико је тада то било важно. Подржали смо добијање позитивног мишљења о испуњавању прелазних мјерила у поглављима 23 и 24 у јуну. Хрватска је у јуну 2024. године дала своју сагласност на ИБАР (Извјештај о процјени испуњености привремених мјерила) за поглавља 23 и 24, увјерена да је једини пут напријед очување фокуса на ЕУ реформама, уз истовремено разумијевање да добросусједски односи сачињавају кључни елемент процеса проширења.

Сви знамо којим су потезима Црне Горе тада ствари кренуле нежељеним смјером.

Шта је потребно да уради Црна Гора да би јој Хрватска омогућила да затвори поглавље 31, које јој је Загреб блокирао крајем прошле године?

Дали смо пристанак на затварање три поглавља. Ту нема блокада, осим што поглавље 31 (спољна, безбједносна и одбрамбена политика) није затворено, као што није ни већина других поглавља у црногорским преговорима. То је прилично важно поглавље, јер његов садржај обухвата и политичке и вредносне елементе, а мислим да је за двије сусједне земље оно изузетно важно у подручју добросусједских односа, које је наткровљујуће начело европских вриједности.

Зато сматрам да је важно да Црна Гора и у овом смислу препозна и прихвати руку сарадње која јој је пружена.

Хрватска је бурно реаговала кад је црногорски парламент усвојио крајем јуна прошле године Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен. Тај документ назвали сте неприхватљивим и бесмисленим. Какав је Ваш став и став Хрватске о геноциду у Јасеновцу?

Република Хрватска реаговала је сходно дипломатској пракси и одговорила на покушаје којима се Хрватску жељело увући у унутрашње политичке односе и инструментализовати за поједине политичке циљеве, што сматрамо неприхватљивим, непримјереним и непотребним. Хрватска такав потез не може сматрати добронамјерним и добросусједским.

Управо то је била намјера доношења резолуције о Јасеновцу у Скупштини Црне Горе, јер она инструментализује жртве Јасеновца у политичке сврхе. Позната нам је позадина и разлози доношење те резолуције с којом Црна Гора, у историјско-политичком контексту, нема додирних тачака, осим што је требало релативизовати и умањити значај њиховој подршци Резолуцији о Сребреници.

Такве пакости и према жртвама, и према Хрватској нама су неприхватљиве, јер је Република Хрватска јасно осудила све тоталитарне системе и злочине који су почињени у име њихових идеологија и сваке године комплетан хрватски државни врх учествује у комеморацији која се одржава у Спомен-подручју Јасеновац. Међутим, Црна Гора има пуно важнијих послова него да се бави резолуцијама о догађајима из давне прошлости. С друге стране, позната је чињеница да је агресија на Дубровник извршена са црногорске стране. Резолуција којом се осуђују агресија и сви почињени злочини, била би добар гест према Хрватској.

Јесу ли Хрватској кључни проблем у односима са Црном Гором отворена међудржавна питања или састав Владе у Подгорици, имајући у виду да то тврди хрватски заступник у Европском парламенту Томислав Сокол? Он каже да нису главни проблем билатерална питања, да “она постоје” и да “треба да буду ријешена”, али да је проблем “да унутар владајуће већине постоје политичке снаге које су све само не проевропске и све само не прозападне”…

Није ми намјера да коментаришем унутрашње уређење политичких односа у било којој земљи, па тако нити у сусједној Црној Гори. Оно што је мени из позиције министра спољних и европских послова Републике Хрватске кључно, јесте да се такви односи, унутрашња политичка надметања или трвења не преламају преко леђа Републике Хрватске у било ком смислу. Управо о томе сам елаборирао у одговору на претходно питање.

Ако састав Владе у Подгорици није главни проблем, зашто Хрватска није раније потезала отворена питања, од којих је већина постојала и у вријеме бивше црногорске власти коју је предводио ДПС?

Дугогодишњи и непромијењени став Републике Хрватске је да у односима с Црном Гором треба пронаћи рјешења отворених питања кроз билатерални дијалог, у духу добросусједских односа и на темељу међународног права. Отворена питања су увијек била на столу у нашим билатералним односима. Можда нису довољно истицана, јер смо вјеровали у обећања њихова позитивног рјешавања. Но, пуно је времена прошло, сада смо одлучили само отвореније интензивирати наша очекивања.

Присуствовали сте откривању спомен-плоче у некадашњем логору Морињ, у октобру 2022. Да ли сте прије откривања знали шта пише на плочи, односно да се не помиње одговорност Црне Горе за њену улогу током ратова 90-их? Зашто Вам то није било спорно?

Текст који је Црна Гора написала на плочи говори о великосрпској агресији. То је пројекат и идеологија коју свакако треба осудити. Црна Гора је, учествовањем у том пројекту, компромитована и још се није у потпуности суочила с тим дијелом прошлости, јер се иначе не би постављала оваква питања и не би постојала кључна мјеста црногорске историје која заобилази, односно прећуткује на штету властитог народа.

За нас спомен-плоча у Морињу представља исказ свијести народа Црне Горе и она је тачка почетка нових односа након промјене власти 2020, и она управо таква каква јесте за нас представља мјесто пијетета и сјећања. Било какво дирање у њу, било би рушење изграђених односа између наших земаља.

У јануару сте, након сусрета са црногорским колегом г. Ервином Ибрахимовићем на броду “Јадран” у Бару, поновили да Хрватска сматра да је тај једрењак њен. С друге стране, црногорске власти тврде да брод не припада Хрватској, позивајући се на Споразум о питањима сукцесије СФРЈ. Пошто, по свему судећи, нема договора о овом питању, хоће ли Хрватска покренути међународну арбитражу у случају “Јадран”?

У праву сте, школски брод “Јадран” јесте хрватски и треба бити враћен Хрватској. Ми на томе инсистирамо већ деценијама, снагом аргумената правног и историјског утемељења, те нудимо споразумно рјешење о модалитетима тог повратка.

Наша позиција и аргументација је толико чврста да смо с високим нивоом самосвијести спремни то питање да тестирамо и у међународним оквирима, на темељу међународног права.

Црногорска страна упорно избјегава међународно сучељавање аргумената, свјесна чињенице да ће, пристане ли на такав пут – изгубити брод, а при томе и међународни кредибилитет! Да је тако, свједочи и јавна изјава црногорског министра одбране (Драгана) Краповића, који је у званичном реаговању на страницама Владе Црне Горе, 15. јануара 2024. године, изјавио да прихвата билатералне разговоре, али да одбија међународне преговоре “… јер прихватање преговора значи прихватање могућности да ‘Јадран’ не буде црногорски, а ја то отворено кажем – нећу прихватити. То је ствар принципа и националног поноса”.

Једно од отворених питања између Црне Горе и Хрватске је и питање логора “Лора” у Сплиту, у ком је страдало 14 припадника бивше ЈНА из тзв. никшићко-шавничке групе. Шта сте спремни да урадите да се ријеши то питање? Кад ће Жупанијско државно одвјетништво у Сплиту саопштити резултате извиђаја које преко 16 година спроводи у том предмету?

Прво, не постоји и никад није постојао никакав “логор Лора”. Друго, то о чему говорите није отворено питање. То је наратив који циља на изједначавање агресора и жртве. Све око догађања у затвору у Лори је процесуирано и пресуђено, те је у домену правосудног поступања, што нити је могуће, нити потребно коментарисати.

Сматрам како треба разјаснити да је то покушај изједначавања, и најблаже речено је провокација и није благотворно за битније искораке у нашим односима.

Подаци о држављанству Јановића нису релевантни за односе двију држава
Од кад је нови шеф црногорске Агенције за националну безбједност г. Ивица Јановић имао држављанство Хрватске, кад је тражио испис из њега и због чега?

Такви подаци потпадају под одредбе које с тичу заштите личних података, те уз то нису ни релевантни за питање односа Црне Горе и Републике Хрватске.

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: