Gromoglasni aplauz za „Jelenu Anžujsku“ u Budvi: „Bila je čudo, u crno vrijeme je pravila škole za žene i opismenjavala“

Predstava o Jeleni Anžujskoj (oko 1236 – 1314), srpskoj kraljici iz dinastije Nemanjića i fascinantnoj ličnosti te epohe, koprodukcija je Narodne biblioteke Budve, Knjaževsko-srpskog pozorišta iz Kragujevca i Udruženja „Kultura sada“.

Dramaturgiju, režiju i izbor muzike potpisuje Tanja Mandić Rigonat koja prvi put režira za Festival „Ćirilicom“, a pisac drame je Jelena Kajgo.

Naslovnu ulogu tumači Marija Bergam, a u glumačkoj ekipi su i: Nikola Milojević (Kralj Uroš, muž), Branko Vidaković (Radan, povjerenik), Bogdan Milojević (Kralj Dragutin, sin), Avram Cvetković (Kralj Milutin, sin), Nadežda Jakovljević (Brnča, ćerka) i Ilija Ivanović (Stefan Dečanski, unuk).

U autentičnom ambijentu scene u Starom gradu prikazan je buran period istorije u kojem, u stalnim trvenjima sa Mlečanima, Tatarima, Bugarima, Latinima i Romejcima, raste moć i uticaj srpske države, ali se i unutar zemlje vode borbe za prevlast među članovima vladarske porodice.

Uloga Jelena Anžujske je u svemu tome i pomiriteljska i prosvetiteljska. Ona podjednako opominje Uroša, Dragutina i Milutina da ne vode bezrazložne dinastičke borbe i pohode, pri čemu do izražaja dolazi i njena diplomatska uloga.

U prvom redu, Jelena, kao visokoobrazovana ličnost koja u tadašnju srpsku državu dolazi sa zapada Evrope, a o čijem porijeklu je u istoriji zabilježeno nekoliko verzija, doprinosi razvoju graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima. Jelena tokom cijele predstave ukazuje zapravo na postojanje dubljeg, duhovnog zakona što je poruka koja je aktuelna i u našem vremenu za koje se nerijetko vezuje kriza duhovnosti.

Jelena Anžujska posebno je važna i za naše podneblje jer postoje pretpostavke da je upravo ona, kao poznati donator benediktinskog reda iz Bara, Budvi na poklon poslala Budvansku Madonu, zaštitnicu grada, a ta epizoda je oživljena i u predstavi.

Predstavu „Jelena Anžujska“ publika je nagradila gromoglasnim, višeminutnim aplauzima.

Nakon premijere, rediteljka Tanja Mandić Rigonat istakla je da je presrećna što je ovog ljeta imala priliku da u Crnoj Gori radi dvije predstave o izuzetnim ženama – „Mirandolinu“ u Tivtu i „Jelenu Anžujsku“ u Budvi.

„Kada je u pitanju predstava ‘Jelena Anžujska’, kako me zvala Jelena Kajgo i rekla da je napisala dramu mene je privukla tema te fascinantne istorijske ličnosti i njenog života. Nisam se uopšte dvoumila, radila sam je sa velikim nadahnućem, sa velikom inspiracijom i divljenjem prema toj ženi. Napisala sam pjesmu o njoj i ona je ugrađena u ovu predstavu. To su stihovi sa kojima predstava počinje i sa kojima se završava, i to su djelovi te veće poeme. Moja ideja je zapravo bila da predstavu napravim kroz lik Brnče. Zapravo, spajajući pjesmu i materijal same drame odlučila sam da ova predstava bude jedan scenski životopis Jelene Anžujske po njenoj kćerki Brnči. Mi večeras smo igrali ovdje, na jednom znamenitom mjestu koje je takođe vezano za nju, jer ona je dala da se obnovi crkva Santa Marija in Punta. Ovo je čarobno veče“, istakla je rediteljka.

Autorka drame Jelena Kajgo kazala je da proces pisanja bio izuzetno interesantan, kao i proces nastanka predstave.

„Meni kao autoru je bilo jako interesantno da uronim u taj mračni srednji vijek i da tu zaista ugledam jednu fascinantnu i zanimljivu ženu. Ali i da se malo podsjetimo loze Nemanjića, ko je kome bio sin, ko je vladao kada… Bilo je zaista izazovno donijeti njen lik u prilično realnim istorijskim okolnostima, a donekle i izmaštati najviše lik njene ćerke o kojem takoreći ne znamo ništa. I bilo je zaista veliko zadovoljstvo jer je ona izuzetno značajna ličnost, prosvetiteljka i neko ko je donio duh učenosti na naš dvor u 13. vijeku. Sam proces rada je bio izuzetan. Tanja je to zaista maestralno razigrala, glumci su bili sjajni, tako da smo imali sreću da jedna sjajna ekipa upriliči sve ovo“, navela je Kajgo.

Glumica Marija Bergam koja igra Jelenu Anžujsku istakla je da je prezadovoljna premijerom u Budvi.

„Uspjeli smo da savladamo sve ove otežane okolnosti, u smislu buke i muzike. To nam je bio najveći problem, jer smo igrali na otvorenom. Vrlo je bio neobičan proces pripreme za premijeru. Radili smo u miru, bez mnogo riječi, nekako se sve usvajalo brzo, išlo glatko i kako treba. Tako da smo radili prelijepo, sa uživanjem, sve je nekako bilo u miru. Ovo je, dakle, životopis jedne žene koja je bila kraljica, a kasnije postala sveta i kanonizovana je. Ja sam imala zadatak da odigram nešto što je cjeloživotni raspon, od njene četrnaeste, petnaeste godine do samog kraja života“, kazala je Bergam.

Glumac Branko Vidaković u predstavi tumači lik povjerenika Radana.

„Reći ću iskreno da sam jako srećan što sam igrao u ovoj predstavi. Prvo, rijetki su tekstovi o ženama, a ova žena je bila čudo svog vremena. U to crno vrijeme ona je pravila škole za žene i opismenjavala. Drago mi je da smo podsjetili ljude na tu, pomalo zaboravljenu princezu. Takođe, ovaj ansambl iz Kragujevca je divan, ovi mladi glumci. Mariju Bergam znam, igrali smo u Narodnom pozorištu dosta zajedno, ali ovi mladi glumci su toliko sjajni, talentovani i vrijedni da su mi oni drugo iznenađenje i oduševljenje“, istakao je Vidaković.

Za mladog glumca iz Kragujevca, Iliju Ivanovića koji igra Stefana Dečanskog rad na predstavi bio je izuzetno iskustvo.

„Ja sam tek sad završio akademiju i dobio sam priliku da igram u ovoj koprodukciji. Bilo je fenomenalno jer je ovo prvi proces koji sam radio sa profesionalnim glumcima. Pogotovo je bilo fenomenalno što sam bio ovdje u Budvi gdje se održava festival na otvorenom. Što se tiče uloge, dobio sam da igram Stefana Dečanskog. Bilo je zahtjevno i izazovno i puno sam naučio i o istoriji i o samom pozorištu“, kazao je Ivanović.Reprizno izvođenje predstave „Jelena Anžujska“ biće upriličeno večeras od 21 sat na istom mjestu, a pozorišni program osmog Festivala „Ćirilicom“ zaokružiće predstava za djecu „Kanjoš Macedonović“ 13. i 14. septembra.

Festival „Ćirilicom“ do 14. septembra organizuju Narodna biblioteka Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore, uz podršku Opštine Budva, Turističke organizacije opštine Budva i Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom.