Грубјешић: Такозвано Косово не испуњава мерила за пријем у Савет Европе

Стална представница Србије при Савету Европе Сузана Грубјешић рекла је да тзв. Косово не испуњава мерила за пријем у СЕ, нити испуњава услове на којима почива та институција, а то су владавина права, људска права и демократија.

Она је за Танјуг изјавила да враћање земљишта манастиру Високи Дечани не може да буде једини услов за чланство тзв. Косова у Савету Европе.

Навела је да формирање Заједнице српских општина јесте био један од услова за пријем, који је написан у извештају еминентних правника на челу са посланицом из Грчке Дором Бакојани.

„ЗСО, враћање земље манастиру Дечани и експропријација на северу ‘Косова’. Ко је ‘Косову’ и косовским властима рекао да је довољно само да изврше судску пресуду ‘Уставног суда Косова’ из 2016. године и да врате земљу манастиру Дечани остаје непознаница. Ми наравно можемо да сумњамо одакле је све то потекло, али то не може да буде ни једини, ни главни услов за пријем ‘Косова’ у Савет Европе“, рекла је Грубјешић.

Ако и сам премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти каже да је земља враћена манастиру Дечани само због пријема у Савет Еуропе, додаје Грубјешић, онда врло цинично звуче објашњења да се ту ради о поштовању владавине права.

„Ако су хтели да поштују владавину права, ту судску одлуку је требало да изврше пре пет, шест или седам година, а не сада када је опет актуализовано питање чланства ‘Косова’ у Савету Еуропе“, сматра Грубјешић.

Подсећа да је за 27. март заказана седница ванредног политичког комитета (Комитет за политичке послове и демократију) и наводи да су данас сви чланови комитета добили писмо председника скупштине привремених приштинских институција Гљаука Коњуфце, у коме их позива да дођу у што већем броју, јер треба да се гласа за усвајање прелиминарног нацрта мишљења које је Бакојани направила о питању чланства тзв. Косова у Савету Европе.

„Тај ванредни састанак комитета 27. марта има само једну тачку дневног реда. То је статутарно мишљење о апликацији за чланство, која је поднета 12. маја 2022. године. Коњуфца позива чланове комитета, у суштини ово је један вид притиска на чланове комитета да дођу у што већем броју и да гласају. Јер за гласање у самом комитету за нацрт прелиминарног мишљења потребна је половина присутних чланова“, објаснила је Грубјешић и додала да је Коњуфца захвалио на убрзању процедуре и да је саопштио да је тзв. Косово испунило по њима најважнији услов за чланство.

Грубјешић је указала да се створила атмосфера да одједном не важе други услови за пријем тзв. Косова које је у извештају навела Бакојани, већ да је довољно да врате земљу манастиру Дечани.

„То нити је најважнији, нити је једини услов који ‘Косово’ треба да испуни. Пошто Савет Европе као паневропска организација почива на три стуба, то су владавина права, људска права и демократија, ‘Косово’ ни по једном од тих не испуњава критеријуме за чланство“, рекла је Грубјешић.

Додала је да ће се, након што Комитет да своје мишљење о чланству, које ће, како наводи, по свој прилици бити позитивно, оно даље упутити Парламентарној скупштини СЕ, која има своје редовно заседање у Стразбуру од 15. до 19. априла.

Навела је да земље које највише гурају чланство тзв. Косова у Савет Европе јесу земље које су међу првима признале једнострано проглашену независност 2008. године, предвођене земаљама Квинте.

Грубјешић је навела да тзв. Косово не испуњава ни мерила за пријем које сам Савет Европе иначе задаје.

„Прво, у статуту се каже да чланица може да постане било која европска држава која то жели. Па упитна је и врло проблематична сама та идеја о државности ‘Косова’. Добар део света не признаје ‘Косово’ као државу, али и 12 чланица Савета Европе не признаје ‘Косово’ као државу. Друго, људска права, у корпус људских права спадају и права националних мањина. Да ли ‘Косово’ заиста може да се похвали добрим резултатима на том плану? Да ли Срби са Косова и Метохије могу да кажу да уживају сва људска права која рецимо нуди и омогућава и сам Савет Европе? Наравно да не“, рекла је Грубјешић.

Објашњава да смо тако сведоци етнички мотивисаних напада на Србе и атмосфере у којој се Срби са КиМ третирају као страно тело које треба да оде одатле, и подсећа да се не формира ЗСО, која би била гарант колективних права Срба.

„Нема ниједног разлога да се убрза процедура, а камоли да се прими ‘Косово’ у Савет Европе. Врло је цинично што су се многи ухватили сад око ове одлуке око враћања земље манастиру Дечани. 25 година након престанка сукоба и даље је потребно да војници Кфора чувају манастир Дечани. Па зашто, од кога, ако је све у реду, ако је све како ваља, шта ће тамо војници Кфора и зашто чувају наш манастир“, истакла је Грубјешић.

Као треће мерило за пријем наводи стање демократије, објашњавајући да демократија значи да грађани Косова и Метохије српске националности могу да гласају на изборима у Србији, што им је ускраћено од стране власти у Приштини.

Додаје да ни политички комитет ни парламентарна скупштина не доносе одлуке, већ да доносе мишљења, док одлуку о чланству може једино да донесе комитет министара.

„Од 46 земаља чланица, прошли пут када је покренута процедура за чланство, у априлу прошле године, ‘за’ су гласале 33 земље, против је било седам (једна од њих Србија) и пет је било уздржаних. Да ли ће ове бројке остати на будућем гласању исте, то у овом тренутку не знам. Не мислим да је неко променио сада већ мишљење, али не искључујемо ни такву могућност, нажалост“, рекла је Грубјешић.

Навела је да маневарски простор за Србију постоји, иако није велики и да се разговара са земљама које се противе оваквој убрзаној процедури за чланство.

„До сада су се све чланице у СЕ примале консензусом, није било ни оних који су били против, ни оних који су били уздржани. По питању ‘Косова’ консензус не постоји, али ако не постоји консензус, онда се иде на одлучивање двотрећинском већином. То значи да би и након тог евентуалног одлучивања и гласања Савет Европе остао подељена организација. Многим земљама чланицама, чак и оним које су одавно признале независност ‘Косова’ се такав сценарио не допада, да имају подељену организацију која не може да направи консензус по питању пријема нове чланице. Дакле, постоји простор, али и двотрећинска већина постоји већ неко време, није од јуче“, објашњава Грубјешић.

Сматра да би било чудно да најмоћније земље чланице Савета Европе пређу преко свега о чему је говорила и да ипак пробају на силу да угурају тзв. Косово у чланство у СЕ.

„ Косову је врло битно да постане чланица Савета Европе, јер би им то отворило пут ка чланству у Европској унији. Као што знамо, ‘Косово’ није ни кандидат за чланство у ЕУ, није чак ни у процедури, јер је предуслов за све то чланство у Савету Европе. Њих, као што знамо, највише интересује чланство у НАТО“, закључила је Грубјешић, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: