Grupa poslanika EP pozvala na uvođenje sankcija Dodiku i njegovim saveznicima

Vodeći poslanici Evropskog parlamenta pozvali su danas EU da uvede „ciljane sankcije“ predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i njegovim saveznicima.

U zajedničkom pismu koje su potpisali predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister (EPP, Nemačka), stalni izvestilac za Bosnu i Hercegovinu Paulo Rangel (EPP, Portugal) i predsedavajući Delegacije Parlamenta za odnose s BiH i Kosovom Romeo Franc (Zeleni, Nemačka), navodi se da ne može više da se dozvoli da „drski secesionista i njegovi sledbenici sistematski potkopavaju BiH“.

Oni su u pismu, u koje je Tanjug imao uvid, najoštrije osudili to što je Narodna skupština RS usvojila zakon o neizvršavanju odluka Ustavnog suda BiH i izmeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS,
što, kako kažu, predstavlja direktan napad na ustavni poredak BiH i „eklatantno kršenje“ Dejtonskog mirovnog sporazuma.

„Zato pozdravljamo odluku Visokog predstavnika za BiH od 1. jula da ukine ove zakone, kao i izmene Krivičnog zakona BiH koje daju relevantnim organima za sprovođenje zakona i pravosudnim organima instrumente za pravilno delovanje u slučaju pokušaja da potkopa ustavni poredak zemlje. Takođe, primamo na znanje izjavu visokog predstavnika na njegovoj pres konferenciji 1. jula da `sve opcije ostaju na stolu`“, navodi se u pismu.

Ipak, ističu oni, u svetlu krajnje provokativnih reakcija predsednika Dodika i drugih vodećih zvaničnika RS na ove odluke, hitno je potrebna dodatna akcija Evropske unije.

Kažu da je Evropski parlament više puta pozivao Savet da se ogradi od verbalnih izjava i preduzme konkretne, ciljane akcije protiv onih koji nastavljaju namerno i sistematski da podrivaju ustavni i teritorijalni poredak BiH rečima i delima.

„Krajnje je vreme da EU i njene države članice konačno uvedu ciljane sankcije Miloradu Dodiku koji je već pod sankcijama SAD i Velike Britanije, i njegovim saveznicima, ako je potrebno na bilateralnom nivou. U pitanju je kredibilitet EU. S obzirom na težinu situacije u BiH, EU ne može samo verbalno da se uskladi sa odlukama visokog predstavnika. Treba da ga podrži konkretnim vlastitim inicijativama“, navodi se u pismu.

Oni podsećaju da su 16. decembra prošle godine pozdravili odluku Evropskog saveta da se BiH dodeli status zemlje kandidata kao značajan, jednokratni podsticaj na koji bi vlasti trebalobrzo da deluju, kao i da su od tada videli razvoj novog i pozitivnog zamaha, prenosi Sputnik.

„Nakon poslednjih izbora, sve je na mestu da vlasti u zemlji nastave da razvijaju ovaj zamah, da hitno rade na 14 ključnih prioriteta i da istinski napreduju na putu integracije u EU. Ne možemo više dozvoliti da drski secesionista i njegovi sledbenici, uključujući i entitetski parlament, sistematski potkopavaju zemlju i njenu budućnost u Evropi i ugrožavaju mir i stabilnost. Dugujemo to BiH, njenim građanima, regionu i nama samima“, zaključuje se u pismu vodećih poslanika EP, preneo je Tanjug.

Mađarska podržava Dodika

Mađarska podržava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, izjavio je danas u Banjaluci mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.

„Mi ga podržavamo i stojimo pored njega zbog vas, zbog Srba u BiH jer vi ste odlučili da je on vaš predsednik“, rekao je Sijarto novinarima, prenosi Srna.

On je naveo da su ljudi u Republici Srpskoj odlučili da je njihov vođa Milorad Dodik i da Mađarska smatra da ta odluka treba da se poštuje.

„To je svako dužan da poštuje. Dovođenje u pitanje odluke jednog naroda, nametanje odluka je najmanje demokratsko“, istakao je Sijarto.

Prema njegovim rečima, teško da može da zamisli situaciju kada je jedan čovek protiv odluke jednog naroda i ponovio da je Mađarska spremna da podrži Dodika.

Sijarto je za RTRS rekao i da pretnje sankcijama demokratski izabranim liderima ne vode nigde i da bi bilo dobro da čitava međunarodna zajednica shvati da su ljudi koji žive u ovoj zemlji dovoljno zreli da odluče o svojoj budućnosti i svojoj sudbini.

Naglasio je da zanermarivanje demokratski izražene volje naroda vodi destabilizaciji.

„Ako neko kaže da bi bilo dobro da samo državljani određene zemlje budu članovi Ustavnog suda, veoma je komplikovano to osporiti. Šta je argument protiv toga? Trebalo bi da vratimo pravo odlučivanja o budućnosti i sudbini ove države i ljudima koji žive ovde. Pretnje sankcijama i drugim restriktivnim merama demokratski izabranim liderima ne vode nigde“, rekao je Sijarto, prenosi Sputnik.