Gurijeva zla namera: Umesto odgovora generalu Guriju

Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić uputio je reagovanje povodom navoda generala Gorana Radosavljevića Gurija u intervijuu datom nedeljniku ”Ekspres”, koji je  preneo  IN4S.

General Radosavljević je iznio tvrdnje da Jočić, iz njemu nepoznatih razloga, nije blagovemeno sprečio paljenje džamije i američke ambasade u Beogradu, iako su mu date informacije. Takođe u spornom tekstu se navodi da je Jočić dao nalog za obavljanje informativnog razgovora u vezi generalovog odnosa sa oficirima iz američke ambasade kao i uvezi njegove povezanosti sa organizovanjem terorističkog akta ubistva predsednika vlade Vojislava Koštunice.

Reagovanje nedakašnjeg Ministra unutrašnjih poslova Srbije Dragana Jočića prenosimo integralno.

„Nije mi namera da se bavim onim što je general rekao o meni u svojoj ispovesti ”Ekspresu”. Potpuno je besmisleno demantovati zlu nameru, pomešana vremena, radnje i izvrnuta sećanja.

Ali mi zato izgleda vrlo smisleno, pošto se general bavi i izmišljenim pitanjima koja su mu navodno u moje ime postavili, da probamo da nađemo odgovor na neka stvarna pitanja u vezi tragičnih događaja iz naše bliže prošlosti. Ja na njih nisam znao da pronađem odgovor, a general im je savremenik.

General, kaže za sebe, da je profesionalac koji je u Žandarmeriji organizovao obaveštajni rad koji proizvodio tačne i pravovremene informacije. Skoro da se sve može otkriti i predvideti. Ne sumnjam da je to iskustvo stekao kao rukovodilac operativno potražnih grupa za vreme sukoba protiv terorista na Kosovu.

Ali, onda se sama postavljaju pitanja:
Zašto je i za čiji račun Srbija kompromitovana i zašto je posramljena časna borba srpske policije protiv terora kosovskih Albanaca?

Zašto su se srpske policijske kasarne nadomak Beograda (Batajnica), ali i u unutrašnjosti zemlje tajno, u ”prljavim akcijama podmetanja” pretvarane u masovne grobnice poluzakopanih kosovskih Albanaca koji su stradali ko zna gde i ko zna kako?

Ko je gurao hladnjaču punu leševa kosovskih Albanaca, stradalih ko zna gde i kako, u dunavske plićake kod Tekije? Da bi ona sa prvim sušnim danima izronila kod Kladova.

Ko je survavao, neotežanu hladnjaču u Perućko jezero? A ko je tu hladnjaču potapao ”zoljama” (raketnim bacačima) tako da su leševi satima plivali po jezeru naočigled meštana i svih koji su tuda prolazili?

Bilo bi korisno, ali i pravedno, pomoći u konačnom razrešenju slučaja ubistva braće Bitići, američkih državljana i dobrovoljaca u terorističkoj OVK. Slučaja kojim američka administracija muči svaku srpsku vladu, od Koštuničine pa do Vučićeve, u vrlo probranim političkim momentima, bilo da su to izbori kod njih ili prelomni trenutci kod nas.

Ko je i zašto besmisleno ubio trojicu braće Bitići 30 dana po prestanku NATO agresije na Srbiju? Umesto da po rešenju srpskih vlasti zbog prekršaja ilegalnog prelaska granice budu pušteni na slobodu, njih su na vrlo čudan način ponovo lišili slobode, a potom posle 3 dana odveli i streljali. Lokacija njihovog utamničenja, i pokopa bio je vežbovni policijski centar u Petrovom selu. Mesto čvrste discipline i strogih protokola službe. General je bio rukovodilac tog centra, tada, doduše, odsutan.

Ili je možda je po sredi bio drugačiji scenario u kojem neki događaji neplanirano oteli kontroli?

Da sve bude još čudnije braća Bitići su zakopana u policijskoj kasarni sa sve srpskim pravosnažnim rešenjima o otpustu u svojim zatvorskim košuljama, povrh masovne grobnice.

Možda u svemu ovome treba tražiti i deo razloga za kasnija dešavanja i moje odluke.

Na kraju, za vreme mog ministrovanja i generalovog službovanja, nikada se nisam bavio njegovim NATO odličjima dodeljenim u frankfurtskoj bazi. Nisam ispitivao njegove kontakte sa američkim činovnicima bilo koje vrste i struke. Međutim, kada danas sa ove distance sagledam neke činjenice taj odnos je, vrlo neobičan.