Хамбург: Welcome to hell

Пише: Весна Кнежевић, дописник РТС-а из Беча

Сусрети Г-20 неоспорно имају тежину. У групи су окупљене највеће индустријске земље и оне у развоју; у њима живи две трећине светског становништва, оне су заслужне за четири петине глобалног друштвеног производа и три четвртине светске трговине. Проблем с Г-20 је да том форуму недостаје демократски легитимитет – његов састав и деловање нису покривени ниједним међународним уговором и нису у вези са Уједињеним нацијама. Не постоји ни правилник који би регулисао понашање чланица, „избацивао“ ослабљене, кооптирао новопристигле. Г-20 је једноставно велики, јак и контингентни форум који сам себе легитимише или руши.

Овог пута се, међутим, показало да је „контингентност“ Групе 20 неупоредиво мањи проблем од других изазова који су пратили њен самит у Хамбургу: разуларено насиље противника глобализације, који су град претворили у ратну зону; „хушкање“ Вашингтона на Москву, процес у коме суделују не само републиканске и демократске елите у Америци, већ и европски лидери као и многи медији (интересантно, најгори су швајцарски!); тврдоглавост и искључивост о низу питања, почевши од Сирије па надаље.

Читаоцима овде нудимо релевантан пресек кроз штампу немачког говорног подручја, док са очајем, хумором, сарказмом и стоицизмом реагује на све изазове сусрета Г-20 у Хамбургу. Ако је после два дана велике светске политике у Хамбургу допуштено издвојити једну мисао присутну у свим медијским коментарима, онда је то емотивна неспремност на чињеницу да се Европа нашла у интересној групи с Русијом. Русија наш савезник – то је представа на коју се тек треба навикнути.

О насиљу (Шпигл: Као у рату)

Насиље је поново ескалирало на самиту Г-20. Из полиције стижу оптужбе да политика носи искључиву одговорност за уништавање града. Хамбург никада није смео бити место сусрета Г-20.

Пре непуне две недеље, градоначелник Хамбурга Олаф Шолц (СПД) говорио је како грађани неће ни приметити да се поред њих одржава самит Г-20: „Неки ће се 9. јула пробудити и питати – па зар је већ готово?“

Каква фатална грешка!

Састанак моћних државника света тамни пред сликама уништења и разулареног насиља, ношеног крилима ад хок покрета „Добро дошли у пакао“. На њима се виде маскирани „аутономни“ док руше по лучком кварту Алтона. Људи који плачу пред својим аутомобилима у пламену. Дивљи демонстранти како урлају поруке мржње према чуварима реда.

Лете петарде, каменице и Молотовљеви коктели, полиција узвраћа воденим млазовима и бибер-спрејом. Криминалци замотани у црно распоређују се по улицама као герила и уништавају све што им се нађе на путу. Током ноћи горе аутомобили, разбијају се излози, експлодирају ракете. „Као у рату“, каже једна станарка иначе мирног краја Елбхаусзе.“

Франкфуртер алгемајне цајтунг: Ноћ хаоса у Хамбургу

„Шанце (Schanzenviertel, део Хамбурга) је пуна четири сата био зона без државе, реда, закона и поретка. Од осам сати увече је у том крају владала потпуна анархија. На реакцију полиције дуго се чекало. Читаво време је у ваздуху лебдело питање: Колико дуго ће полиција то допуштати? У 23 часа је постало јасно: Јако дуго! Шанце показује пут у дистопије будућности – како изгледа друштво безакоња.

Тај кварт је био зона неограниченог дивљања, где ниједна врата нису остала читава и ништа што може да гори, тиња или се разбије није поштеђено. Трговине и самопослуге су пљачкане, ватрене ломаче лизале ка небу. Циљ је био уништити све што има везе с ‘капитализмом’. У црно замотани и маскирани владали су улицама и викали ‘Антикапиталиста!’

Иза првих ватрених барикада демонстранти су се припремали за уличне борбе с полицијом. Територија им је била обележена ватреном границом, коју су хранили бацајући на ломаче све што су изнели из покрадених трговина, између осталог, бицикле и телевизоре.

Недалеко од културног центра „Црвена Флора“ су црно маскирани, наоружани ‘овновима’ од одваљених уличних стубова, продрли кроз метална врата штедионице. Аутомати с новцем су већ пре тога били опљачкани и поломљени.

Само неколико метара даље исте сцене су се одигравале у супермаркету. Маскирана руља је провалила унутра и крала без реда, пре свега алкохолна пића, али и јестиве намирнице као тост, чоколаду и поврће и све то уз урлике бацала кроз прозор онима који су доле чекали. Након сат времена, све је или било покрадено, или лежало около побацано и згажено. Свугде стаклена срча, смеће и поломљени регали.

Међу маскиране починитеље мешали су се и патолошки посматрачи катастрофа, млади људи су весело сликали ‘селфије’ испред запаљених и опљачканих трговина; неки су ушмркавали кокаин. И маскирани и немаскирани су у ватру непрестано бацали нове предмете, уличне знакове, компјутере и ограде, док је пригушени и отровни дим гуме и топљене пластике истеривао ваздух из плућа.“

О домаћину (Шпигл: Немачка, проблем – случај узорног деловања)

„Рекордни извоз, државни дефицит на нули, искусна канцеларка која бриљира у тренуцима кризе – лако могуће да понеки гост из Г-20 позелени од зависти кад дође у Немачку. Са таквом представом се морамо хитно обрачунати.

Ако је овај или онај делегат из иностранства припремајући се за хамбуршки самит читао немачке новине, могао је стећи утисак неиздрживо перфектне земље-домаћина: Немачка је у извозу као првак света, држава је разумна и не задужује се, популиста (готово да) нема, у њој не раде само они који нису хтели у школу, а вечни живот, барем у канцеларском кабинету, управо излази из експерименталне фазе. Више стабилности заправо није ни могуће!

Али ко се, осим ЦДУ/ЦСУ, усуђује да тврди како овој земљи „иде добро“? Са таквим слоганом Доналд Трамп не би никад добио изборе.

Завидљивим и љубоморним делегатима самита можемо скренути пажњу на чињеницу да је наша канцеларка висока представница политичке интровертираности, и то усред изборне кампање; комбинација за чуда природе.

Или на раширено мишљење, да су данашњи Немци срећнији од свих људи који су икада живели на овим просторима, премда наука није јединствена у томе јесу ли можда људи каменог доба били срећнији од нас, чак иако нису имали Ангелу Меркел.

Можемо им скренути пажњу и на чињеницу да ми изгледамо као једини народ који наоко нема никаквих проблема са процесима глобализације. Нема јавно демонстрираних симптома да нам глобализација смета, што је врло необично, кад се зна да се, према анкетама, већина Немаца ње плаши. А и то је куриозитет за себе – зашто се у Немачкој као рекордном глобалном експортеру верује како јој глобализација доноси само негативне ефекте?

Реално гледано, имамо једнако толико друштвених група као у САД или Брегситанији, које већ деценијама нису доживеле економски бољитак. Чак и у светским оквирима водимо у процентуалном делу оних који примају минималне надокнаде за рад од којих овде нико не може да живи на дуги рок.

И зато, без зависти, није нама толико добро, колико никад нисмо навикли да кукамо!“

О Путину и Трампу (Зидојче цајтунг: Зашто то што су Трамп и Путин љубазни један с другим не значи ништа)

„Заправо није пристојно бити гост на самиту Г-20, а бежати с његових састанака. Али Трамп и Путин нису било какви гости. Или, да се позовемо на пословицу о Јупитеру и воловима, они су ‘Јови’, а не ‘бови’. И тако су њих двојица растегли свој први билатерални сусрет са предвиђених пола сата, на два сата и шеснаест минута. Делили су свет, док су други на пленуму брбљали о клими.

За Владимира Путина је Доналд Трамп четврти председник САД. Као са Клинтоном, Џорџом Бушом млађим или Обамом и сад се понавља иста мустра: прво могу добро један с другим, срећу се, тапшу по рамену, амикално (пријатељски) деле благодети пуне трпезе, размењују љубазности, чак покушавају да изграде нешто као лично пријатељство.

Иза свега тога следи свађа и ново захлађење. И зато, то што су у Хамбургу били љубазни један с другим значи само то да нам у глави звоне сви аларми, ништа друго. Нема никакве гаранције да ниво агресије међу њима у наредним годинама неће порасти.

Немогућност предвиђања се посебно односи на Трампа, који практично нема никакво спољнополитичко искуство, а и не бије га глас приљежног читаоца дипломатских досијеа. Док он долази неспреман, Путин и Лавров су уигран и вешт преговарачки тим, препознају сваку слабост друге стране и – знају како да је користе.

Трамп је за Путина лак плен. Није баш ни да је ‘видети кроз Трампа’ нека посебно велика вештина. Које су Трампове слабости, зна свако ко чита његове „твитове“ – актуелни председник САД се интересује само за себе, има врло рањиви его, лако га је освојити ласкањем и ниједну мисао не може сачувати за себе.

То су све особине које га чине подложним за манипулацију за свих страна, што је за Путина, као бившег агента КГБ-а, дечја игра. ‘Јесу ли ово ти који вас муче и вређају?’, питао је Путин Трампа на почетку сусрета, показујући прстом на новинаре у сали. Трамп се насмејао. (…) Све то се добро уклапало у слику коју су Трамп и Путин хтели да покажу свету: два мушкарца решавају проблеме света.“

Ноје цирхер цајтунг: Хемија Трамп–Путин изврсна!

„Ако су руска очекивања од Трампа полако падала од инаугурације пре шест месеци, да би актуелно била скромна, овде у Хамбургу је за Москву поново кренуло набоље. ‘Хемија између Трампа и Путина је одговарајућа’, изавио је Тилерсон после њиховог сусрета. ‘Хемијска’ формула на делу је јасна: и један и други председник су пошли од националних интереса својих земаља и на тој основици тражили додирне тачке.“

Пресе: Трамп Путину – „Све се развија веома добро“

„Био је то састанак који је читав свет очекивао у напетости. У Хамбургу овог петка су амерички и руски председник имали први директан сусрет. ‘Кад разговарате телефоном, то никад није исто’, жовијално је приметио Путин. Трамп је говорио о ‘части’ која му је указана.

(…) Али тешко да ће од тога нешто бити, пре свега због оптужби на унутрашњој америчкој сцени да је Трампов изборни тим одржавао недозвољене односе са Москвом. Кремљ и руски медији уопште нису крили да им је Трамп дражи од Хилари Клинтон. Осим тога, Трамп је у почетку слао помирљиве сигнале Москви, која је очекивала позитивне ефекте од америчког председника спремног да ‘протресе’ Европљане.

Зато је сусрет у Хамбургу за Трампа, осим што је ‘частан’, врло тежак. За сваки пријатељски гест, сваки компромис према Путину, у Вашингтону ће оживети оптужбе да је превише попустљив према Москви. А ако Трамп једну ствар не трпи, то је да изгледа слаб.“

О Трампу (Ноје цирхер цајтунг: Шта чинити са неурачунљивим шефом државе?)

„Некад су америчко-руски сусрети на врху будили наде – са Трампом је обрнуто. Његова политика непредвидљивих нагонских реакција ослабила је америчку водећу улогу на светској сцени.

С друге стране, како поступати са шефом Кремља, који кроз војне интервенције у Сирији и Украјини, као и са сајбер ратом против западних демократа, иживљава властите фантазије велике силе? Иако је Путин своју земљу одвео у међународну изолацију, његов ризик се исплатио; агресивност према вани помаже му на домаћем терену. То га чини још опаснијим. Америка и ЕУ морају показати да такве нападе неће толерисати. Санкције против Русије су постигле барем то да је Москва одустала од пројекта ‘Новорусије’, то јест заузимања читаве источне Украјине. За друга недела, као на пример подршку убици Асаду или мешање у америчке председничке изборе, Москва се провукла без казне.“

Пресе: Доналд Трамп је поклон с неба за Кину и Русију

„Популиста у Белој кући је своју земљу по два питања одвезао на споредни сеоски пут. У ексклузивном клубу Г-20 ситуација је одједном деветнаест против једног. За државе као Кину или Русију, које су због свог ауторитарног усмерења неспремне да преузму глобалну одговорност и постану веродостојне светске вође, Доналд Трамп је поклон с неба.

Москва и Пекинг се вредно убацују у вакуум који им Трамп препушта кад се повлачи из простора међународне одговорности. Њихове аутократе пуне захвалности прихватају понуду из Вашингтона, користећи прилику да се инсценирају као спаситељи климе и промотори слободне трговине. Чак 19:1 = анти-Трамп манифест. (…) Ангела Меркел не жели да однос према Америци претвори у слоган своје предизборне кампање, али изгледа да ће морати. Феномен Трамп дефинитивно блокира њене позитивне емоције према Америци као партнеру. У почетку, она се одлучила за педагошки приступ и покушала да новом америчком председнику објасни свет.

Њени напори да Трампа увери у предности климатског договора и слободне трговине су пропали. Ако не пре, то је схватила на састанку Г-7 у Таормини прошлог маја.

Ништа Трамп не блефира, његова изолационистичка идеологија ‘Америка на првом месту’ јесте искрена. Он је играч игре нултих сума.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: