ИН4С

ИН4С портал

Хеј, Црногорци, јесте л’ живи?

Ово је одлична маркетиншка прича за привлачење туриста југословенског опредељења и свих југоносталгичара, на челу са „српским“ интелектуалцима заселим у фотеље на руководећим позицијама институција, пре свега културе, а онда и свих других које своје југословенство, баш као и Црна Гора, негују не љубављу према бившој земљи, већ искључиво мржњом према Србији и Србима.
Ružić

Милан Ружић

Пише: Милан Ружић

Не знам шта је толико ексклузивно у групи људи који на некој плажи у Црној Гори устају на химну Југославије „Хеј, Словени“. Нема портала који није пренео ову такозвану вест као некакво охрабрење да још увек постоји дух заједништва на овим просторима.

Кога заваравамо? Како може постојати заједништво међу земљама које су се раздвајале ратовима и исцртавале границе крвљу своје деце толико пута кроз историју? Где је заједништво у Хрватској у којој више скоро и да нема Срба? Како уопште ико види жељу за заједништвом у земљи у којој Томпсон пева усташке песме и где парадирају црнокошуљаши? Не верујем у заједништво са земљама које нападају друге земље под изговором да хоће у заједницу из које су јуче изашли уз рафале. Није ми блиско заједништво оличено у графитима и повицима „Србе на врбе“, „Убиј Србина“, „Је..т ћемо српску дјецу“ и осталим хрватског усменог предања које се преноси са колена на колено, са каме на каму и са логора на логор.

О заједништву са Македонцима, у ствари Северомакедонцима, и да не причам, као ни о заједништву са Словенијом. Немам ништа против ових земаља, али немам ништа ни заједничко са њима.

Међутим, да се ова, очигледно планирана, сцена одигра на плажи у Црној Гори, тачније у Улцињу за који не знамо да када ће бити Црна Гора, у време када се ничим изазвани Милогорци поново разрачунавају са Србима у сваком смислу, па и у оном заједничког живота, како у СЦГ, тако и у Југославији, изазива смех. У питању је гомила полуголих људи који скачу на тактове старе химне. Има у овоме нечега занимљивог. Ово је била слика Црне Горе, савремене, оне која чезне да буде бастион демократије и заједништва нарушавајући демократију, разједињавајући се и разрачунавајући се са својима. Баш као и ови људи, који су на плажи, па је нормално што су полуголи, Црна Гора је своје грађане оставила баш оваквим – полуголим, након разлаза са Југославијом и Србијом, с тим што ови људи имају главе, а Милогорје нема. Дакле, из заједничке југословенске државе Црногори излазе напаћени и разбијени страдањем по Голом отоку. Нема куће коју комунизам није очарао, па је затим завио у црно. А када се Црна Гора вратила својој Српској православној цркви, свом српском братству, када више нико није морао да шпијунира за партију, нити да пријављује родбину због онога што је изговорио, тада су и неки људи који су стасали, а до тада се нису питали ни за шта, почели да воде главну реч у Црној Гори.

Одједном, као да је Србија била творац и гарант комунизма и највећих страдања Црногораца, обруши се тај део Србије на себе и подвоји се, а затим крену да се одриче и онога што је имао како би опет остао го на некој плажи чекајући да им Америка или НАТО пошаљу хуманитарни конвој у ком ће се наћи и понека кошуља да се покрију. Тачније, да покрију срамоту коју су сами себи направили и праве.

Нема кошуље, сукње, па ни ћебета која ће покрити срамоту. Нема „спонтаног“ догађаја попут овог који ће показати да су они који протерују монахе, одузимају храмове, поричу Његоша, издају претке, уновчавају срамоту, последњи бункер у одбрани демократије на просторима бивше Југославије. Нема паравана иза ког се такав народ може пресвући у други, а да се не виде контуре његовог голог тела ишибаног оном Југославијом на чију химну устају.

Ово је одлична маркетиншка прича за привлачење туриста југословенског опредељења и свих југоносталгичара, на челу са „српским“ интелектуалцима заселим у фотеље на руководећим позицијама институција, пре свега културе, а онда и свих других које своје југословенство, баш као и Црна Гора, негују не љубављу према бившој земљи, већ искључиво мржњом према Србији и Србима.

Да би неко устао на химну Србије на некој плажи или у Београду (тамо неће, јер се плаше да ће им неко тако заузети фотељу), потребно је ускратити му изворе финансирања са којих се поји новцем од продаје свог националног идентитета.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “Хеј, Црногорци, јесте л’ живи?

  1. Ružić je potpuno u pravu, na „Hej, Sloveni“ se „pale“ isključivo „drugosrbijanci“, možda još poneki Makedonac, Crnogorac i „Bosanac“, a apsolutno niti jedan Hrvat, Slovenac, Bošnjak, Albanac, „Montenegrin“, „Sjevernomakedonac“, kao ni većina Srba u Republici Srpskoj i Srbiji, hvala Bogu!

  2. Оооо….

    Дакле,још једном,да није браће Украјиница ЦГ-орци би били највеће будадале на свијет.

    Ето тако.

    Али немој да се завараваш,то је сребро златног сјаја…

  3. Da je duh zajedništva bio iskrena želja Jugoslovena i da je suštinski bio zaživio, i danas bi smo slušali tu himnu!
    Novih ne bi bilo.
    Ali to je ona priča, šta bi bilo da je bilo.
    p.s. I prva ona i druga Jugoslavija su smišljene “ daleko od kuće“ kako bi se onemogućilo dokončanje srpske državotvorne konstitucije. Kako bi se sprečilo da Srbija izraste u ( neku veliku Srbiju) ekonomski i politički moćnu državu, koja bi bila ozbiljan međunarodni faktor na najosetljivijem geopolitičkom prostoru svijeta!!!
    Prostor na kome živimo je naša zla kob. Na sredokraći Istoka i Zapada, to je ono idealno mjesto za moćnu i uticajnu državu, koju jednako nijesu željeli ni na iSTOKU, NI NA ZAPADU!
    U prenosnom smislu to naše neuporedivo preimućstvo u odnosu ostale narode evroazijske transferzale, ono nam je došlo glave!
    Mi smo onaj narod koji, nažalost, ima svoje vječne prirodne neprijatelje.

  4. Nemam nikakve veze sa nekadašnjim partijskim sistemom,ali itekako smo svi imali podjednake šanse u obrazovnom sistemu,društvenom /Ko je hteo političkim tokom/.Mora se priznati da su poštovani strucnjaci,ne vezano za partiju.Dokaz:Energoproekt,Minel ,Hidrotehnika,Mostogradnja,Trudbenik,Ratko Mitrović,Rad,Janko Lisjak,Uljanik,Obod,Ivan Milutinović,Energoinvest,Jugodrvo,i hiljade hiljade firmi od svetskog ugleda ne bi bile to da nije bilo izuzetnog kadra .Oni su izgradili pola Iraka,Libije/koje su razorili usrecitelji demokratskim principima zapada/
    Doneli su bivšoj Jugoslaviji preko 87milijardi dolara.Sve su to poapali sadašnji strucnjaci za lopovluk u liku „demokratskih promena“.Pa na mestu raznih resora u propalim yu državama imamo za gradjevinarstvo pravnike,a na mestima za turizam i trgovinu zubare!!Ili u politici keramicare,kelnere,lažne diplome ,doktore nauka ,starlete.Kontroverzne biznismene imamo jako obrazovane, u smislu brkanja pojedinih država gde drže svoj mukom stečeni kapital.Pa Švedsku mesaju sa Skotskom,a englaski jezik zovu američkim!Bivsa Jugoslavija nije nikome ukaidala srpski jezik,pisce,negirala crkvu.Jadno je proći gradovima bivše yu,osim Slovenije/imali su sreću pa su severozapad yu,i relativno mali po broju ljudi i teritorijalno,a sa resursima/,Videti gde na zapustelim fabrikama,gigantima razlupanih prozora kako na propalim krovovima kenjaju svrake,galebovi ili sove …Dakle,nisu slučajno ustali ljudi na tu himnu,to je poštovanje,poštovanje jednog dela naših života,a i mrki pogledi nas starijih na 30 zadnjih godina koje su izgubili mnogi od nas verujući u šarene laže naših „vodja“.

    1. A eto na primer nista ti ne smeta sto su crkve bile pretvorene u staje sto smo se odrekli Boga….sto je Kosovo bilo drzava a Srbija na kolenima famoznim Ustavom iz 74……to vam je izgleda potpuno nebitno.

    2. Набијем ти тај „део“ живота на qрац идиоте.

      А онда је теби и теби сличним Вучић издајник?

  5. Ali sta je Srbija uradila da zaštiti svoje sunarodnike u Crnoj Gori od progona vlasti Mila Đukanovića? Skoro ništa. I, o čemu ti druže pišes i čemu se to iščuđavaš?

    1. Закон из 1854. који је потписао кнез Александар Карађорђевић, наређује помоћ досељеним црногорским породицама, као што се и наређује да се они приме са братском и христијанском љубављу: „Сходно захтеву Министарства унутрашњих дјела бр. 229. које је учињено ради одређивања помоћи оним црногорским породицама које су се доселиле у Србију, сматрамо да је досељавање Црногораца у нашу земљу добро и да мора да се успостави правило које ће се на поменуте црногорске породице односити:
      Када нека црногорска породица дође у Србију и изјасни се да овде хоће да се настани за стално, одмах ће полиција направити списак душа које сачињавју ту породицу и за сваку душу на рачун министарства издавати по једну оку хлеба дневно, а за путне трошкове породици ће се издати по један дукат цесарски.
      *Министарство унутрашњих дела одредиће округ и срез у који ће се породица населити и наредиће да им се да онолико земље колико се за добро надје, било да је општинска, било да припада министарству.
      *Министарство ће свакој породоци дати по 600 гроша чаршијских, а од те суме за сваку породицу ће се набавити по једна секира, један будак, једна коса и, у зависности од броја чланова, две или три мотике и по један пар волова.
      *При усељавању обавезно свакој породоци одмах дати од 100 до 150 ока хране. Храну им мора дати на поклон општина у коју се насељавају.
      *Све црногорске насељенике ослободити на три године од сваког данка, пореза и давања.
      *Окружно начелство је обавезно да нађе начина да код осталог народа, што живи у срезу, побуди братска и хришћанска осјећања према Црногорцима који се насељавају и да им се у њиховој оскудици у свакој прилици нађу при руци. Особито је нужно то им указати на самом почетку досељавања.
      Решење ово упућујем Министарству унутрашњих дјела и Министарству финансија ради даљег спровођења.
      Закон донет у Београду, 10. маја 1845.г………………А.Карађорђевић
      Одредбе овог закона за народ Црне Горе важио је и 1945.г. Додељена су вам имања у Србији а већином сте сачували и ова у Црној Гори. У Србији сте привилеговани и данас и налазите се на свим руководећим позицијама почев од управљања студентским домовима, а по завршетку студија већином у Србији остајете у Новом Саду, Београду….без жеље и воље да се вратите у ову предивну Црну Гору. У главном су ваше челне позиције у готово свим државним институцијама и јавним предузећима. У периоду од 1978. до 1988.г. једино је Србија издвајала од личних доходака за обнову Црне Горе након земљотреса који је разорио Црну Гору. Након одцепљења у Србији се школујете, лечите…под истим условима као и ми, држављани Србије. Р.Србија Црну Гору и даље врши конзуларне услуге за ЦГ у преко 40 земаља… Шта Србија још треба да учини! За узврат ви у Црној Гори омогучисте режим који је напао на њен територијални интегритет и суверенитет признајући ОВК/УЧК и њихову терористичку творевину !? У Црној Гори не видим неки значајнији отпор чињеници да режим слави „Бљесак“ и „Олују“! Шта сте ви сами урадили по питању Мила Ђукановића сем што буде изгласан на изборима !? Како сте вратили нама што смо вас гледали као род најрођенији- ТАКО ШТО НАС ПОХАПСИСТЕ НЕВИНЕ , НЕВИНИМА НАМ СУДИТЕ ТРИ ГОДИНЕ НАС МРЦВАРЕЋИ ПО САМИЦАМА ЗА ЉУБАВ И ИНТЕРЕС ШИПТАРА , ВАТИКАНА И НАТО. ДА НЕ БЕШЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА, И ЧАСНИХ И ЧЕСТИТИХ МАЛОБРОЈНИХ ПОЈЕДИНАЦА КОЈИ СУ И САМИ ЖРТВЕ, ДО САДА БИ ВЕЋ ПОЦРКАЛИ. ШТА ЈЕ СА ОСТАЛИМА !?

  6. Mislim da se odje ne radi o primisli na zajednistvo nego u podsvijesti sjecnja na neka bolja vremena kad su u pitanju puk i srednja klasa.
    Iako ne postoji savrsenog drustva ipak se u doba te himne znao neki kakav takav red i kakva takva prava.
    Cega se danas uz nove himne mozemo prisjetiti?
    Domacih derikoza koji sluzeci okupatorima zive kao da su razum izgubili i Boga za bradu uhvatili. A pucina se namnozila i sluzi za njihove svakojake potrebe i kao rezerva organa kad zatreba.
    Kasno su se mnogi prisjetili. Poslednja pamet…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net