Helikopteri & pasulj

Osvanuo, eto, i taj dan, dakle, Dan Vojske, pa će, iznebuha, nasred Cetinja, sletjeti par višenamjenskih helikoptera, dok će zemljom našom ponositom ponosno protabanati oklopno vozilo već toliko odomaćeno i iz milošte nazvano Mašan. – Eh, mašala Mašana tek čekaju slavni dani.

Okej, ono što je još privlačnije jeste da se tokom dibidus komično uparadirane ceremonije u prijestonici, građani – ne simbolično – mogli poslužiti besplatnim pasuljem kojeg je, kako naknadno na Dnevniku doznajemo, bilo dovoljno; za svakog porcija, molim lijepo, te će sa pljatom u ruci čitati ispod centralne bine – na kojoj se poperiše ovi s vrha i Vrhovni Generalštab! – sledeći, kuražni slogan: Zajedno. Sigurno. Za sva Vremena. Vojska Crne Gore. – U potpisu: Brko kazandžija.

Gledano sa (nepristrasne) strane, ili preko malih ekrana dovoljno udaljenih od fotelje, ovakva je reklama oružja i moći, sadržala u sebi nešto odveć miroljubivo, kao da sam ubivstveni arsenal horski poruči: Živio planetarni mir! Živio!

I, zaista, treba dokučiti logiku po kojoj upravo nuklearno oružje održava kakav-takav mir, iako zvuči pakleno paradoksalno, nije manje istinito. Razumije se, to razumije i ministar odbrane, Predrag branik Bošković, stoprocentno antimilitarno naštelovan, razumije se.

Kada u potpunosti sagledamo petooktobarsku vojnu ceremoniju uparadiranu na Cetinje, za državu CG možemo, s punim pravom reći, da je sva založena dobrosusjedskim odnosima – što, u prvim redovima, ističe FiJip tromandatni – i da ovakva kakva je, ne bi ni mrava zgazila. Sa par stotina vojnika i nešto planinarske (mountain bike) opreme, predstavljamo kosmopolitsko cvijeće par excellece, koje je, uz to, još i u hipi fazonu, poput onih vojnika na LSD-u iz filma braće Koen – „Ljudi koji zure u koze.“

To što je nekad Crna Gora bila ajdučka i ratna, kameno-plećata i ljutopaprena, samo u prilog govori koliko je danas fleksibilna, pamučasta, piskutava i ćosava; u poređenju sa nama, ma Švajcarska je tempirana bomba. Tim prije, petooktobarska vojna predstava u prijestonici jeste sve osim događaja o kojem bismo mogli razmišljati kao o nečemu ozbiljnom, a teško da danas u CG ima išta što nije karikatura, kič i – ludilo samoizmišljanja!
Idi bre beži, možemo mi, ako nedajbože slučaj zatraži, i sa gumenim mecima i ćorcima, praćkama i vazdušnim puškama, sa pištoljima na vodu, naoružani do zuba diplomatskom, umivenom riječju… Dabome, `duginošarenasti` i na love-peace tripu…

(A što je tek pasulj bio, ama prste da poližeš.)