Hil: ZSO je neophodna i rešila bi mnoge probleme na KiM

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da bi formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) rešilo mnoge probleme na Kosovu i Metohiji, navodeći da smatra da će ZSO biti formirana.

„I naš stav, a zapravo stav EU, upravo smo čuli gospodina (Žozepa) Borelja da ponovo govori o ovoj temi, je da to mora da se uradi.

Zajednica srpskih opština je neophodna i rešila bi mnoge probleme sa kojima se suočavamo. Na primer, čitavo pitanje oko penzionera, kako doći do sredstava za penzionere, kako se rešava pitanje dinara, kako upravljati školstvom, takve stvari. Sve ovo bi se rešavalo sa Zajednicom srpskih opština“, rekao je Hil za RTS.

Istakao je da SAD apsolutno stoje iza toga i da na tome insistiraju.

„Mislim da je u jednom trenutku naš specijalni izaslanik Gabriel Eskobar u vezi sa Zajednicom i gospodinom (Aljbinom) Kurtijem, rekao da ćemo to uraditi sa ili bez gospodina Kurtija. To su jake reči i mislim da su SAD stajale iza njih. Nije lako, ali mislim da smo veoma posvećeni tome, i uporno smo posvećeni tome. I siguran sam da ćemo u određenom trenutku to uraditi“, poručio je Hil.

Dodao je da formiranje ZSO mora da se dogodi i da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji treba da zna kakva je njegova budućnost, da treba da zna kakva je budućnost njihove dece i istakao je da su SAD apsolutno posvećene tome.

Hil je uoči 25. godišnjice početka NATO bombardovanja SRJ rekao da u to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem i da je postojala nada da se bombardovanje može izbeći.

„Mislim da je postojala nada da se to može izbeći. Mislim da je pitanje bilo u Rambujeu, mi pokušavamo da uspostavimo široku autonomiju za Kosovo. Kosovska albanska strana je to prihvatila. Srpska strana nije. U međuvremenu, došlo je do dodatnih vojnih akcija na terenu na Kosovu na koje smo mi, Sjedinjene Države i naši saveznici, smatrali da treba da odgovorimo i da ih zaustavimo“, rekao je Hil.

Hil smatra da je Srbija trenutno mnogo bliža NATO nego tzv. Kosovo.

„Mi radimo sa srpskom vojskom svaki dan. Imali smo vežbe, imali smo obuku, imali smo niz stvari sa srpskom vojskom. Tako da nisam siguran da mogu da prihvatim premisu pitanja, jer mi sada zajedno radimo mnogo više nego sa OVK ili šta god da je iz njih nastalo“, naveo je Hil.

Hil je ukazao da su SAD danas najveći srpski trgovinski partner u servisima i da investiraju, ne samo u razne fabrike, već i u neke od najsavremenijih tehnologija, koje su takođe deo američko-srpskih odnosa.

Podsetio je da sada Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i poručio da SAD tu politiku apsolutno poštuju, dodavši da bi Srbi mogli u jednom trenutku doneti drugačiju odluku.

„Na primer, Švedska je vodila politiku neutralnosti. To je trajalo 200 godina. Napravili su promenu. Tako da mislim da je nekako na Srbiji da odluči šta želi da radi. Svakako da razumem problem odnosa prema NATO. Ja to razumem. Najbolje što mogu da uradim je da budem otvoren koliko mogu i pre svega da shvatim da postoji još jedan narativ o ovom pitanju. Ali da li Srbija u nekom trenutku treba da bude deo kolektivne odbrane? To će biti na Srbiji da odluči“, naveo je Hil.

On smatra da je Srbiji danas pravo mesto u Evropskoj uniji i poručio da bi SAD želele da pomognu Srbiji da tamo stigne.

„Mislim da Evropskoj uniji treba da prenesemo poruku da podržavamo težnje Srbije. I mislim da treba da budemo jasni oko toga.

I trudio sam se da budem vrlo jasan, posebno evropskim kolegama, bio sam u Briselu da pričam o Srbiji“, rekao je Hil.

On Srbiju vidi vrlo jasno kao evropsku zemlju i dodaje da zna složenost pitanja uslova za ulazak u EU kao što je usklađivanje sa spoljnom politikom EU po pitanju sankcija Ruskoj Federaciji.

„Razumem da su to teška pitanja, ali mi smo spremni da razgovaramo i da pomognemo u slučaju Srbije i da zaista pokažemo pozitivan pristup aspiracijama Srbije“, poručio je Hil.

Na pitanje o američkom projektu na polju nekretnina u Beogradu o kome se priča u javnosti u poslednje vreme, Hil je odgovorio da trenutno nema potpisanog ugovora, te da neće da priča o pregovorima.

„Ne bavim se ovim pitanjem. U ambasadi se trudimo da pomognemo svim mogućim kompanijama. Nije mi poznato da su nam se oni obraćali“, rekao je Hil, prenosi Sputnik.