Hiperprodukcija non-pejpera na Balkanu: Udari probnih balona na samostalnost Srbije

Priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, aplikacija za ulazak Srbije u NATO, prihvatiti da Republika Srpska postane prazna ljuštura i uvesti sankcije Rusiji – zahtevi su upućeni Srbiji u gotovo svim non-pejperima koji poslednjih meseci kruže po medijima u susednim državama. Iza ovih nezvaničnih diplomatskih predloga stoje neke zapadne zemlje, ili delovi njihovih struktura, koji nisu odustali od namere da pritiskaju Beograd, sve dok se ne odrekne srpskih nacionalnih interesa i prikloni se evroatlanskim integrativnim tokovima.

Poslednja nezvanična diplomatska poruka stigla je preko portala „Slobodna Bosna”, za koju se bar naoko može zaključiti, na osnovu teksta da je, ukoliko nije prošla redakcijsku obradu, nisu ni pisale diplomate, jer sadrži rečnik koji oni ne koriste. Dokument izgleda kao rezultat inicijative raznih NVO, od „milogoraca” i probosanskih unitarnih interesnih grupa koje na ovaj način i ovakvim rešenjima žele da se približe administraciji Donalda Trampa. Ovaj dokument inače predviđa „konferenciju za mir”, u periodu od aprila do oktobra 2025, na kojoj bi Srbija faktički priznala tzv. Kosovo na osnovu francusko-nemačkog plana i odrekla se Deklaracije o zaštiti nacionalnih interesa i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda

Srbija bi takođe sa BiH, Crnom Gorom i tzv. Kosovom potpisala „sporazum o čuvanju i zaštiti teritorijalnog integriteta”, zajedno sa BiH i tzv. Kosovom aplicirala za članstvo u NATO-u, obavezala se na suspenziju Zakona o dvojnom državljanstvu Crne Gore…

Kako navodi iskusni diplomata iz Vašingtona, ovaj dokument ima vrlo široko shvaćene nacionalne interese Bošnjaka i Crnogoraca koji nisu na vlasti. „Rekao bih da je reč o privatnom apelu koji smo imali prilike da vidimo u regionu iz Crne Gore i BiH, o čemu je bilo nedavno reči u Sarajevu, gde tema nije razvoj regiona, već kako napasti Srbiju, što je pomalo bizarno. Ovaj dokument ne da nije na talasima kako razmišlja nova američka administracija već ni ona koja odlazi. Čini se da oni pokušavaju da na mala vrata nametnu neka svoja rešenja o ovom regionu, ali je sve to trapavo urađeno i teško da će bilo ko ozbiljan ovaj dokument uzeti u obzir”, navodi sagovornik Politike.

Uz to imaju otvorene diskvalifikacije na račun Srba i kao vrhunac besmislenog „non-pejpera” od Beograda se traži da prizna sve ono čemu se odlučno protivi poslednjih deset godina. Za tri mandata američkih demokrata Srbija nije poklekla, a sada, kada dolazi republikanac na vlast – Donald Tramp, koji ima više sluha za srpske interese, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi trebalo da prizna kapitulaciju, što je samo po sebi besmisleno. „Deluje zaista bizarno da se američka administracija bavi pitanjem i da li će Crna Gora donositi neki zakon o dvojnom državljanstvu i da taj zakon nije moguće menjati. To je potpuno besmisleno, a još neozbiljnije na taj način govoriti o Bosni i Hercegovini. Posebno je interesantan deo o NATO paktu. Da li je moguće da autori tog dokumenta ne znaju da Tramp razmišlja o tome da Amerika napusti NATO”, kaže ovaj diplomata koji nije hteo da ga imenujemo.

Komentarišući tzv. non-pejper, koji je više spisak lepih želja za Sarajevo i donekle za Podgoricu, Aleksandar Vučić je rekao da dok je on predsednik Srbija neće priznati nezavisnost tzv. Kosova i biće vojno neutralna. „Znači, em ćemo da priznamo Kosovo, em ćemo da uđemo u NATO. Nije problem što slažu, nego što dodaju i tri na karte. Ako su to planirali za Srbiju, dok sam predsednik Srbije, Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i biće vojno neutralna zemlja. A predsednik Srbije sam najmanje još dve godine i nekoliko meseci, za to vreme te belosvetske konferencije, okačite mačku o rep”, rekao je Vučić.

Da su autori tog dokumenta počeli da se služe neistinama, lako je proverljivo. Iako je objavljeno da iza ovog dokumenta navodno stoji zvanični Vašington, dodatnu sumnju budi i to što se sarajevski portal poziva na republikanskog senatora Marka Rubija, koga je novoizabrani predsednik Donald Tramp imenovao za novog američkog državnog sekretara. Prema svim poznatim informacijama, on se uopšte nije bavio ovom temom, niti su problemi zapadnog Balkana u prvom planu na američkom diplomatskom stolu.

Kako navode izvori Politike, ovaj navodni non-pejper ima manje smisla i zato što novoj američkoj administraciji nisu uopšte bliske teme NVO sektora i način rešavanja kriza, kako to potenciraju neoliberalni krugovi, koji su pre mesec dana na američkim izborima doživeli težak poraz. Otuda priče da republikanci raširenih ruku čekaju da dobiju instrukcije od nevladinih organizacija, pojedinih intelektualaca i drugih kojima planiraju od Nove godine da ukinu finansiranje rada deluju pomalo neozbiljno.

Non-pejperi su, inače, neformalni i imaju po pravilu političku poruku, a znače najavu nekih poteza i mera jedne strane prema drugoj u kojima jedna zemlja želi ili da nametne nešto ili da najavi neke mere i akcije. Način na koji je ovaj, objavljen u „Slobodnoj Bosni”, napisan i koncipiran odaje utisak da iza toga možda i ne stoje SAD, već nevladini krugovi, „Krug 99”, koji se predstavlja kao asocijacija nezavisnih intelektualaca, predstavnici evroatlanske i parlamentarne opozicije (SDA) i (DPS) i vanparlamentarnih političkih krugova, akademske sarajevske i podgoričke zajednice i grupe građana. Odnosno, da su pojedine strukture u regionu možda krajnje nevešto pokušale da prepišu recept velike sile.

Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je non-pejpere uvela Amerika u diplomatiju i ona je uvek bila iskušavač novih traganja za rešenjima koja pogoduju njihovim interesima. Za „Politiku” ističe da su oni zaključili da je klasična diplomatija sa svim svojim obrascima previše obavezujuća forma, pa su počeli da svoju diplomatsku prepisku da formalizuju. Upravo u tome, ovaj višedecenijski diplomata vidi dvostruku prirodu non-pejpera.

„Tako da su non-pejpere i neke druge papire pravili s ciljem da se dostave jednoj strani koja bi na taj način bila obaveštena šta oni od nje očekuju, ali da nisu voljni da to učine u zvaničnoj formi, nego im daju vreme za razmišljanje. To je jedna forma pritiska na drugu stranu i njen način razmišljanja da se blagovremeno postavi prema američkim interesima i očekivanjima. Ako to ne bi prošlo, SAD bi prešla na drugi, oštriji diplomatski obrazac, pogotovo ako druga strana ne bi imala moći da se ozbiljnije suprotstavi”, ističe Jovanović. Dodaje da tako nešto nije moguće kada je reč o Rusiji ili Kini. „Taj papir je garancija da se ono što se prenosi usmeno, saopštava onako kako je izraženo u non-pejperu i predaje se sagovorniku da bi on imao precizne tragove o onome što je čuo. Pretpostavka je da sagovornik ne mora uvek da bude dovoljno koncentrisan, moguće da ga tema ne privlači, pa nije sigurno da će tačno preneti svojim pretpostavljenima ono što je rečeno”, kaže Vladislav Jovanović.

U svakom slučaju, nezavisno od interesa velikih sila prema drugima, non-pejper olakšava promet misli i razmišljanja i očekivanja. Ono što se neće reći u zvaničnoj formi je obavezujuće, bilo usmeno ili u tradicionalnoj pismenoj formi, to se iskazuje na ovaj način gde se ispituje teren za promovisanje nekog drugog papira koji bi bio još rečitiji zahtevniji i neprijatniji. To su predradnje koje su važne jer olakšavaju poziciju većeg partnera da ne pokvari odnose sa slabijim partnerom ukoliko to nije neophodno u tom trenutku.

Non-pejperi se mogu tumačiti i kao dobro i kao loše. Sada se mnogi koriste tim neformalnim načinom komunikacije. Recimo, kada se nađu dvojica diplomata – jedan je iz velike sile, drugi iz manje države na nekom međunarodnom skupu. Onaj koji bi hteo da angažuje manju državu prvo usmeno obavesti njenog predstavnika šta se od njegove države očekuje, a posle toga mu se da pismeni dokument kao neobavezujući, gde se nalazi sve što je rečeno. Uprkos svemu, očekuje se da druga strana o tome razmisli i da pozitivno odgovori na sugestije.

„To se pusti u promet. Jedno razmišljanje u očekivanju odgovora i ukoliko bi oni bili pretežno povoljni, onda bi usledio zvanični predlog. To što je Timoti Les rekao pre nekoliko godina, to je bio probni balon da bi se videlo kakve su mogućnosti sređivanja stanja na Balkanu, ako bi se temeljio na tri osovine – Srbije, Hrvatske i Albanije. To nije tada prošlo, ali nije ni odbačeno. Ideja sa Zapada je da se nastavi sa usitnjavanjem na teritoriji bivše Jugoslavije, jer je lakše za Zapad da na taj način kontroliše taj prostor i da kontrolišu međusobne zađevice”, navodi Vladislav Jovanović.

Da su non-pejperi nezvanični dokumenti kojima se iznose neki stavovi po određenim pitanjima i služe za podsećanje, ali i iznošenje predloga i upozorenje na neke činjenice, ukazuje i karijerni diplomata Zoran Milivojević. Za Politiku navodi da je smisao da se napravi neka vrsta platforme i iznesu stavovi koji su na dnevnom redu, a koji ne moraju da budu obavezujući, već samo da budu upozorenje, ali i podsećanje na neke stavove i mogući način rešavanja odnosa u regionu ili između dve države.

„Poslednjih godina smo svedoci inflacije non-pejpera na našim prostorima zato što ima mnogo otvorenih pitanja. Oni predstavljaju neku vrstu inicijative za rešavanje nekih pitanja, ali u isto vreme i pritisak u nekim slučajevima tako što se daje do znanja – treba imati u vidu da će neko insistirati ili neko neće odustati od nekih pitanja i u poslednje vreme mi smo ih imali naročito mnogo posebno onih koji se odnose na Kosovo i Metohiju. Bilo je različitih ideja i inicijativa koje mogu da služe kao probni baloni, ali koji mogu da budu i najava nečega šta će biti politika u budućem vremenu”, kaže Milivojević.

Non-pejper nema zvaničnu funkciju, jer to znači da se odmah ne ulazi u problem, ali otvara pitanje i prostor da se o tome možda razgovara i traže rešenja. Mnogo toga zavisi ko stoji iza njih – da li je dobronameran ili ima neku drugu nameru – pritiska na drugu stranu da preduzme određene korake i ukoliko to ne učini, moglo bi da dođe do posledica. „Kao što radi Hrvatska sa non-pejperom i odnosi se na Crnu Goru, što je jedan vid ozbiljne diplomatske opomene. Naš non-pejper koji smo mi uputili je najava naših mera i akcija koje ćemo preduzeti da bismo otklonili bilo koje rezerve za naše pristupne pregovore vezano za klaster tri. Naš non-pejper je potvrda našeg stava koji smo ranije istakli i od koga ne odustajemo i najava mera i akcija koje želimo da sprovedemo i ima dobronamerni karakter i pokušaj lobiranja da se stavovi nekih zemalja po tom pitanju promene”, zaključuje Zoran Milivojević.

Prva diplomatska pobeda SRJ nad SAD

Politička snaga non-pejpera je vezana za njegovog podnosioca, a kada je Vladislav Jovanović bio diplomata u UN, tada je američki ambasador bio Ričard Holbruk, koji je na sve načine pokušavao da nanese štetu SR Jugoslaviji. Posebno kada je trebalo da se pokrene akcija za izbacivanje SRJ i formalno iz UN. „To je bila reakcija na rad Koordinacionog biroa nesvrstanih zemalja koje su se usprotivile nekim akcijama protiv Jugoslavije. On je njima prosledio svoj non-pejper kao svoje razmišljanje. Bez potpisa i datuma dostavio je prvo Sekretarijatu UN, a onda i nekim drugim sagovornicima. S obzirom na moć i uticaj SAD, na neki način je obavezivao drugu stranu da o tome razmisli. Taj pokušaj nije uspeo jer ga je Biro nesvrstanih zemalja odbacio i time je tada odbačena mogućnost da se SR Jugoslavija istisne iz UN. To je bila prva, a možda i jedina politička pobeda koju je naša zemlja u to doba odnela nad Amerikom i njenim epigonima iz bivše Jugoslavije da se zada taj završni udarac našoj zemlji”, kaže Jovanović.

Nema naslov i potpis – ali ima uticaj

Dokument koji nema naslov, datum, potpis, niti obavezu sprovođenja, a može ozbiljno uticati na međunarodne odnose, iako mu samo ime kaže da – nije papir, non-pejper je forma diplomatske komunikacije koja je postala veoma važna, jer se njome mogu pokrenuti teška pitanja, a da štetu ne trpi onaj ko ih pokreće. Neformalnost se vidi u tome što se non-pejper ne piše na memorandumu zemlje, mada na neki način bude potpisan, da bi se videlo iz koje diplomatske misije dolazi. Zanimljivo da njegov podnosilac nije ni na koji način obavezan onim što je u dokumentu napisano. To su stvari koje ne izgledaju posebno svečano, ali imaju efekta i zato ih ne bi trebalo potcenjivati. Non-pejper često ima i puni politički smisao jer naglašava i potencijalne kaznene posledice, ako se neka akcija ne sprovede.

Politika/Dejan Spalović