Хоће ли држава као код Весне Братић тражити обештећење од Орландића?

Судија Привредног суда Нина Јововић је у поновљеном поступку по тужби некадашњег закупца фри-шопова на аеродромима Регал импекс против Аеродрома утврдила да је уговор о закупу био прећутно продужен до марта 2021. године и обавезала ову државну компанију да плати скоро 12 хиљада евра судских трошкова.

Према ријечима адвоката Регал импекса Владана Бојића, након правоснажности ће тражити накнаду измакле добити за период током којег су били онемогућени да раде, јер су у међувремену исељени из простора, а концесија додијељена другоме. Првобитно је Апелациони суд укинуо ранију пресуду којом је одбијен захтјев да суд утврди да је уговор о закупу био на снази до марта 2021, потврдивши дио којим је одбијен евентуални захтјев за накнаду од 1,95 милиона, али проблематизујући став суда да би прећутно продужење било супротно Закону о државној имовини и уредби која регулише продају и давање у закуп државне имовине.

Став судије Јововић био је идентичан ставу вишестепеног суда, те је закључила да је имајући у виду да су Аеродроми мејлом од Регала тражили сагласност да ће наставити са радом док се не заврши тендер, што су ови прихватили, дошло до прећутног обнављања уговора. У прилог томе, како је навела у пресуди, иде и то што је Регал уредно измиривао фактуре које је добијао од Аеродрома. То што је истекао рок за који је тражено утврђење овим поступком, оцијенила је судија Јововић, не спречава је да одлучи о таквом захтјеву, имајући у виду да је тужба поднијета у новембру 2018. године, у вријеме када је директор Аеродрома био Данило Орландић (СД). Он је у септембру 2019. године потписао уговор са компанијом Монтенегро дутy фрее (МДФ) у којем 70 одсто удјела има ирска компанија Air Rianta која је на тендеру добила посао, док 15 одсто има Срђан Бањевић, компанија Индепендент ДФС група чији је оснивач Димитрије Бањевић десет одсто и Матеја Рајачић пет одсто.

Регал импекс је газдовао фри-шоповима од 2005. године, а уговор је након пет година продужен на још пет одлуком Аеродрома уз сагласност министарстава финансија и поморства и саобраћаја. Проблем је настао када су Аеродроми расписали тендер за новог закупца предвидјевши да понуђач мора пословати на најмање десет аеродрома у пет земаља са годишњим прометом од најмање десет милиона евра и пружати услуге приликом слијетања и узлијетања авиона, чиме су, како тврде из Регала, били дискриминисани. Из овог правног посла произашло је више спорова, између осталог и за накнаду штете коју Регал тражи због, како тврде, уништења инвентара и ствари које су Аеродроми нанијели приликом исељења, а који је и даље у току. Управни суд је прошле године поништио рјешење Министарства финансија Управе царина којим је овој компанији укинуто одобрење за царинско складиштење почетком 2020. године и наложено да се послије пописа робе из царинског сладишта она премјести у јавно царинско складиште. Овај суд је оцијенио да је било неопходно одредити усмену расправу, како би се разјаснила сва спорна питања те да није било довољно само цитирање одредби, већ је требало навести чињенице за такву одлуку. Управа прихода и царина је недавно донијела идентичну одлуку, на коју је ова компанија уложила нову жалбу којом траже ништавост тог рјешења.

Извор: Побједа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: