Hoće li Milo biti spasen pre “streljanja”?

Piše: Miroslav Parović*

Postoji priča po kojoj je kvislinški upravnik Beograda i šef specijalne policije u toku Drugog svetskog rata, Dragi Jovanović preživeo sopstveno streljanje i nastavio da u komunističkom režimu radi ono što je radio i za kraljevinu i za naciste.

Prema toj verziji priče Jovanović je 17.07.1946. zajedno sa drugim osuđenicima poveden na gubilište, stavljen u stroj za streljanje gde je bio negde oko sredine. Svojim očima je video kako je pogubljeno nekoliko osuđenika, a onda ga je jedan od agenata OZNE uzeo pod ruku i odveo sa gubilišta pravo u novi život.

Da bi stvari bile paradoksalne u komunističkom režimu Dragi Jovanović je imao isti zadatak kao i ranije, a to znači da je progonio komuniste. Kažu da se dešavalo čak i da je pojedine ljude tri puta ispitivao i to pre rata kao komunističke aktiviste u toku rata kao ilegalce, a nakon rata kao ibeovce. A možda najbolji opis ovog čoveka dao je jedan gestapovac koji ga je označio kao najboljeg slugu svih režima koji svojom slatkom poniznošću i prepredenošću ume da se učini omiljenim i neophodnim.

Prateći situaciju u Crnoj Gori i to što je Milo Đukanović čini mi se doveden pred ambis ne mogu da se otmem utisku da će ipak na kraju i po njega doći neka ruka koja će ga odvući od te ivice i to u onom momentu kada on sebe već bude video kako se sunovraćuje. Zadatak koji bi od te ruke spasa mogao dobiti je da krene u totalni obračun sa Srbijom, a to je nešto što Milo jako dobro zna. Ne treba zaboraviti da je tokom svoje bezmalo tridesetogodišnje vladavine ovaj kvisling i sluga svih režima bio prvo lojalni komunista, pa verni sluga Slobodana Miloševića da bi na kraju ušao u službu NATO pakta gde je i danas. U svakoj životnoj etapi je gradio mrežu saradnika koju je obilno dotirao novcem stečenim u mafijaškim poslovima, pa tako Milo na svom platnom spisku ima i nacionaliste i evropejce i rusofile i anglofile i glumce i estradu i sportiste i novinare i sudije i tužioce i policajce i udbaše i naravno kriminalce. I to sve pre svega ima u Srbiji!

Svestan da je lično ugrožen Milo Đukanović je sada jeftiniji nego ikad i samim tim opasniji nego ikada do sada. Mogu da zamislim situaciju u kojoj on kreće da preko posrednika ulaže veliki novac u političku scenu Srbije, a sa ciljem pravljenja destabilizacije unutrašnjih prilika. Takođe, mogu da zamislim i sutuaciju u kojoj preko svojih arapskih veza kreće da potkopava i onako klimave investicije u Srbiji što bi opet izazvalo ozbiljne političke potrese jer je vlast u poslednjih sedam godina rekao bih dosta naivno igrala na kartu ekonomske saradnje sa Ujedinjenim arapskim emiratima. Nije teško pretpostaviti da Milo ima mogućnost da veoma utiče na kriminalne klanove koji deluju u Srbiji, a čine ih mahom ljudi iz Crne Gore i to neretko sa legitimacijama njihove službe bezbednosti. Takođe, opšte je poznata duboka i višedecenijska veza koju Đukanović ima sa vlasnicima i urednicima skoro svih medija u Srbiji i to kako onih naklonjenih vlasti, tako i onih naklonjenih opoziciji.

Naravno, razne mere pritiska na Srbe u Crnoj Gori kao i na Srpsku pravoslavnu crkvu mogu značajno da utiču i na unutrašnje prilike u Srbiji jer bi se sa pravom očekivala reakcija vlasti u pravcu zaštite našeg naroda. A da stvar bude još složenija, zbog pojedinih ljudi poput Vladimira Bebe Popovića sve što bi Milo Đukanović eventualno preduzimao u Srbiji bilo bi prikazivano kao njegov dogovor sa Vučićem čime bi refleks institucija, ali i naroda bio značajno umrtvljen i time bi država bila još ranjivija.

Kako će ova godina u Srbiji definitivno proteći u znaku završnice pregovora oko Kosova i Metohije, tako će i eventualni angažman Mila Đukanovića (pa samim tim i njegova dalja sudbina) zavisiti od toga šta će vlast (pre svega Vučić) na kraju preseći u odnosu na ponudu koja je nedavno stigla iz Sjedinjenih američkih država. Uloga Mila Đukanovića će biti (a mislim da već i jeste) da „pomogne“ Vučiću da okrene leđa Rusiji time što će prihvatiti ponudu iz Vašingtona, a ako to ne uspe nastavak priče će biti rad na destabilizaciji Srbije sa ciljem pronalaska nekoga ko će biti spreman da Srbiju bez Kosmeta otrgne od Rusije i uvede u NATO.

Zbog svega ovoga iako se sa jedne strane iskreno radujem kada gledam Mila Đukanovića dok se znoji i trese kao prut zbog problema u kojem se našao kada mu je pobegao glavni bankar, Duško Knežević, opet sa druge strane zebem jer znam koliko je velika moć destrukcije koju ima ovaj najdugovečniji vladaru Evropi. Jedina svetla tačka u celoj ovoj priči je ta da je Dragi Jovanović na kraju ipak streljan sredinom pedesetih godina jer je tada procenjeno da njegova znanja i veštine više nikome nisu potrebna tako da je sada na nama u Srbiji je da odbranom Kosmeta ujedno na delu pokažemo da ni Milo više nije koristan pa neka ti njegovi vide šta će sa njime, a oni su poznati kao milostivi.

Narodni slobodarski pokret