Holivud zgrnuo pare na vojničkoj hrabrosti Srba

Ne postoji tako mala etnička zajednica u SAD koja je dala više ratnih heroja nego što su dali Srbi. Više od 215 „naših“ koji su se iselili u Ameriku, tokom ratova u prošlom veku, odlikovano je najvišim Kongresnim odlikovanjem za ratne zasluge. Kada sam prijatelju Tedu Pou, kongresmenu iz Teksasa i šefu Srpskog kokusa, uručio knjigu Dušana Bapca o srpsko-američkom herojima, ostao je zatečen.

Ovako, za „Novosti“, priča Dejvid Vujić, jedini živi iz velike sedmorke Srba sa misije „Apolo“, koji je i sam autoru knjige pomogao da napravi „indeks“ američko-srpskih heroja iz Prvog, Drugog, Korejskog, Vijetanamskog i rata u Zalivu. Trinaest generala sa srpskim korenima u armiji SAD samo je delić ove priče.

Knjiga Dušana Bapca nastala je 2017. godine. Kriterijum za objavljivanje „vojničkog si-vija Srba“ u američkim uniformama bilo je ordenje koje su dobili u službi.

– Bio sam iznenađen rezultatima relativno kratkog istraživanja po javnim američkim vojnim bibliotekama, iz kojeg je nastala knjiga „Srbi – američki ratni heroji“ – kaže, za „Novosti“, vojni istoričar Dušan Babac. – Napravljen je indeks američkih heroja kakvim ne može da se pohvali nijedan nacion slične veličine.

Autor dodaje da ga je tokom rada na knjizi fascinirala sličnost radnji u legendarnim holivudskim ratnim filmovima sa istinskim podvizima vojnika srpskog porekla. Kako primećuje, u blokbasterima, junaci su klišeirani, i uvek su to hrabri Amerikanci italijanskog, irskog i, obavezno, jevrejskog porekla. Srba nema, možda zato i što smo mala dijaspora.

– Kao što su Tom Henks i Stiven Spilberg „spasavali redova Rajana“, mogli su da spasavaju i šestoricu braće Balać koja su u Drugom svetskom ratu branila Ameriku, od Pacifika do Evrope. U američkom ratnom časopisu postoji i priča u kojoj se braća Balać sreću u bolnici kraj Pariza, gde je jedan prebačen kao pilot B-17, a drugi je ležao kao ranjeni pešadinac. To je priča iz Henksovog „Spasavanja“ – kaže Babac.

Takođe, ističe naš sagovornik, ni ratovanje petorice Dobrevića nije ušlo u holivudske priče, mada je najstariji od braće jedan od devetorice Amerikanaca koji su preživeli Marš smrti iz Batana – istorijski događaj iz 1941, kada su pobegli iz japanskog zarobljeništva i posle stotine kilometara se priključili korejskim gerilcima. Jedan brat je poginuo na Okinavi, drugi je u činu potporučnika postao heroj na Pacifiku… O junacima Batana postoji film, ali ne i „pravi glumac“.

Iza imena Majk Pejdž, na osnovu čijeg lika i herojstva je napravljena lutka – prototip čeličnog marinca nazvanog Dži-Aj-Džo, nalazi se Mihajlo Pejić, marinac koji je u prvoj američkoj bici i porazu na Gvadal-kanalu Amerikancima doneo malu pobedu. Lutka je bila sinonim za junaka koji je ostao sam sa mitraljezom ispred Japanaca i kosio ih je do poslednjeg metka. Potom je pucao iz pušaka poginulih saboraca, a kada mu je stiglo pojačanje, poveo je juriš na japanski bunker. Sve to nalazi se u Pejićevom ratnom dosijeu i u obrazloženju zašto je odlikovan.

– Interesantno je da su Spilberg i Henks snimili film o Džonu Basilioneu (koji se takođe borio na Gvadal-kanalu), ali o Pejiću tu nema nema ni reči – nastavlja Babac. Ipak, njih dvojica su ovekovečena na slici sa stadiona u Australiji, gde su im istog dana uručene Kongresne medalje časti.

Slične „filmske sreće“ bili su i Džordž Radeka iz „Prljavih 13“, jedinice specijalaca koja je zaista postojala i prva se u sastavu 101. padobranske brigade iskrcala u Evropi, i Miloš Majk Kljajić, „foka“ iz sastava američkih specijalaca, koji je prvi doplivao do obala Normandije i signalizirao plažu na koju su se marinci iskrcali.

– „Apokalipsa“ Frensisa Forda Kopole, da je snimana sa pravim imenima junaka, ne bi mogla da zaobiđe barem sedmoricu Srba, pilota helikoptera iz čuvene Prve konjičke brigade koja se pojavljuje na platnu. Iz sastava ove eskadrile nastradali su piloti Momčilović, koji je leteo na „kobri“, i Đelić, na „kajuzu“, dok su najmanje petorica Srba bila za komandama transportnih „činoka“ – pojašnjava naš sagovornik.

Škoro inspiracija za „Top gan“

Džon Škoro, pilot u Vijetnamu, kao da je bio prototip za lik Maverika (Toma Kruza) u filmu „Top gan“. Momak iz Gerija u Indijani, u vazduhoplovstvo je stupio kao vrhunski sportista – plivač, a potom i prvak Amerike u mačevanju. Tokom obuke za pilota lovca u bazi Ris u Teksasu bio je ubedljivo najbolji, a školovanje je završio prelećući u brišućem letu svoju bazu i mali grad. Kažnjen je zbog toga otpustom, ali se vratio kao heroj u Vijetnamskom ratu. Tamo je i poginuo – prepričava ukratko buran život Škora autor knjige.

Škola po Šijanu

LensŠijan, kapetan pilot na F4 tokom vijetnamske kampanje, zaradio je, uz ordenje, i čast da se po njegovom imenu nazove Vazduhoplovna škola u Milvokiju, a da ispred Međunarodnog aerodroma „Džon Mičel“ u ovom gradu stoji replika njegovog aviona. Takođe, postoji i vojna medalja za hrabrost po imenu Ličanina koji je leteo u Vijetnamu, bio obaran, bežao iz zarobljeništva, pa ponovo ulazio u pilotsku kabinu.

(Novosti)