Холокауст излази из подрума Ватикана: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца

Пише: ВН

Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који је упутио марта 2022. године. Говориће историчари и теолози, хришћани и Јевреји, водиће се дијалог између историје и теологије.

У седам заседања у три дана изаћи ће на светлост дана и нови документи о понтификату папе Пија XII и њихов значај за откривање истине на тему „папа није знао – папа је знао“.

Биће то дијалог о историјским контроверзамакоји ће „бацити нову светлост на период Холокауста, на више нивоа, а захваљујући појачаној сарадњи после отварања ватиканских архива између институција и истраживача, што је и циљ ове конференције“.

Аргументе ће понудити академици светског гласа, интернационални истраживачи у овој материји. Тако ће неспорно доћи до поновне формулације односа између Католичке цркве и јеврејског народа. Прва тема је „политика коју је усвојио Пије XИИ у од- носу на фашизам,
национализам и комунизам“, у другој се разматра „генерална визија ватиканског света са посебним акцентом на Шоах (Холокауст на хебрејском), са односом на уобличавање одлука, функционера, високихцрквених личности као и лаика којима је био окружен папа“.

У наредној сесији тема је „теорија и стављање у праксу Закона о раси, најпре у Немачкој, а потом у другим европским земљама, међу којима и у Италији“.

Једна тема посвећена је „спасавању Јевреја са посебним освртом на 80. годишњицу рација у римском Гету“, потом следи „илустрација реакције папских дипломатских кругована хорор Холокауста“, а једна од значајних тема биће прича о „епизодама у којима је Ватикан помогао нацистичким ратним злочинцима које су осудили међународни војни судови“. И најзад, поновни прелазак пута у постепеној промени унутар Цркве који је довео до декларације Ностра аетате 1965, када је Други ватикански концил ставио тачку на антисемитизам који је вековима означавао односе са јеврејским светом.

Да није било тог преокрета у односима не би било вероватно ни ове римске конференције и за историју односа две религије најважније теме: успостављање односа јеврејства и хришћанства и признавања других религија од стране Цркве.

После вековне јеврејске антидоктрине и „учења о презиру“ папа Јован XXIII (1958-1963) који се сматра великим пријатељем јеврејског народа, одлучио је да се окончају сукоби и контроверзе између Јевреја и хришћана. Дуго је трајала борба у Римо-католичкој цркви која је окончана тако што је кардинал Аугустин Беа (рођен у Немачкој) почео да ради на јединству нових односа Црква-Јевреји. Тако је изнедрен документ Ватиканског васељенског сабора који се односи на тему Католичке цр- кве и нехришћанских религија. Реч је о Декларацији Ностра аетате (У наше време) којом је потврђен однос између Католичке цркве и других религија, документ којим је осуђен антисемитизам и који је представио јеврејски народ као „блажен од Бога“. Тако је дошло до прекретнице у ставу према јеврејском народу.

Овај немачки кардинал сматра се екуменским пиониром јеврејско-хришћанског дијалога у Католичкој цркви. Студирао је на Универзитету Грегоријана у Риму а Центар за студије о јеврејству при том универзитету са- да носи његово име. За овог кардинала стручњаци данас кажу да је „Беа осећао сву тежину онога што је његов народ урадио Јеврејима и желео да се искупи на све могуће начине“.

Први нацрт Декларације исписан је 1961, комплетирао га је папа Јован XXIII, а дефинитивни текст објављен је 28. октобра 1965, када је већ на престолу био папа Павле ВИ. У њему се наводи да је цео људски род потекао од Бога чији се план спасења протеже на све, а свим религијама је заједничко тражење одговора на питања која се постављају пред човеком.

Најважније поглавље јесте однос хришћана и Јевреја у коме се одбацују до тада уобичајене оптужбе које су изношене о тешко пострадалом народу. Осуђује се антисемитизам и антисемитски прогони, чиме су дефинитивно разјашњени односи католицизма према хе- браизму.

Степинац папу обавештавао о догађајима у НДХ

На научном скупу у Риму, судећи по најавама, усташка држава НДХ и улога кардинала хрватске Католичке цркве Алојзија Степинца неће бити тема, али историчари се слажу да контроверзе које прате папу Пија Дванаестог пра- те и Степинца, његовог савременика. У писму које је још 2014. папи Фрањи послао тадашњи српски патријарх Иринеј, у којем га је замолио да канонизацију загребачког надбискупа „препусти непогрешивом
суду Божјем“, указује се на блиске везе Ватикана и НДХ. Патријарх Иринеј у писму је подсетио да је у време усташке Независне Државе Хрватске покатоличено између 240.000 и 250.000 људи, више стотина православних свеште- ника и монаха и више стотина хиљада православних верника, страдало је око 130.000 деце…

Обим злочина наведених само у овом једном писму довољно сведочи и наводи на закључак да је немогуће да поглавар Римокатоличке цркве о томе није био оба- вештен. Патријарх Иринеј тада је у писму истакао и да је у суседној НДХ „зна- тан број католичког клера учествовао у богоубиству, у име Цркве“.

О томе су, уз документа и доказе, говорили и српски историчари који су се бавили овом темом, а међу њима и академик проф. др Љубодраг Димић, који истиче да је несумњиво како је папа био обавештаван о ономе што се дешавало у НДХ и да је Ватикан имао службе које су апсолутно пратиле целу ситуацију.

Димић подсећа да је загребачки надбискуп Алојзије Степинац био у Риму током рата и поднео извештај.

– Обавестио је Ватикан о томе шта се дешава у НДХ. Уосталом, Римокатоличка црква је у свакој усташкој јединици имала душебрижника, оног који војницима пере грехове, а они кољу, стрељају, убијају и врше злочине геноцида. Према томе, та обавештеност уопште није под знаком питања, она је апсолутна – истакао је Димић недавно за РТ Балкан.

Да су највиши представници Свете столице, па и сам папа Пије XII били добро обавештени о политици усташке НДХ и масовним злочинима и систематском убијању Срба и Јевреја, нагласио је и историчар Милан Кољанин:

– О томе постоје извештаји папског представника у НДХ Марконеа, али се Ватикан свакако обавештавао и из других извора. Један од таквих извора били су извештаји које је посланик Краљевине Југославије при Светој столици Нико Мирошевић Сорго упућивао државном секретару Свете столице Маљонеу са детаљним описима злочина у усташкој држави.

Сам загребачки надбискуп имао је тесну везу са Ватиканом и судећи према томе како је напредовао у црквеној хијерархији, код папе Пија имао је посебно место. Како појашњава академик Димић, Степинац је до те мере брзо напредовао да је са 36 година био најмлађи бискуп и то после непуне четири године свештенства, а 1937. постаје загребачки надбискуп. Степинац је одмах по проглашењу НДХ пружио пуну подршку усташкој држави и учвршћењу њеног међународног положаја, пре свега у Ватикану.

СПЦ у допису папи Фра- њи из 2014. подсећа на Степинчево писмо министру унутрашњих послова НДХ Андрији Артуковићу из маја 1941. где он моли да се „жидовски и остали слични закони (мере против Срба и друго) спроводе тако да се у сваком човеку поштује личност и достојанство“. Још један доказ да је Степинац знао и није се побунио против расних закона и одвођења хиљада Срба, Јевреја и Рома у усташке логоре. Упркос свим овим сазнањима, поглавар Римо католичке цркве уздиже загребачког надбискупа 1953. године у чин кардинала, а тада је добио и ореол мученика комунизма.

Извор: Новости/Јадовно

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: