IN4S

IN4S portal

„Hrabri“ napad na Srpsku zbog susreta u Moskvi: Dodiku preti američki „portparol“ koji nema ime

1 min read

Dodik i Putin (Foto: Kremlin.ru)

Za neimenovanog portparola Stejt departmenta (!?), susret Milorada Dodika i Vladimira Putina je „kratkovid potez koji ne služi interesima građana Republike Srpske“. Međutim, ni SAD, niti EU ne mogu mnogo toga da učine protiv predsednika Republike Srpske zato što je arsenal sankcija protiv Dodika uveliko istrošen.

Već nekoliko godina neimenovani „portparol“ Stejt departmenta (funkcija nepoznata u dugogodišnjoj medijsko-političkoj praksi) daje izjave za regionalna dopisništva zapadnih medija i to čini uglavnom kada su u pitanju potezi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Ovaj put „portparol“, kome je uglavnom posao da se eksponira, a ne da se skriva, komentarisao je susret Milorada Dodika i ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi 23. maja.

Povodom toga, „portparol“ (ime nepoznato redakciji), naglasio je da „nijedna vlada, ni na kom nivou, ne bi trebalo da u ovom trenutku proširuje saradnju sa Rusijom, dok ta zemlja sprovodi agresiju protiv Ukrajine”.

„Staza koja vodi demokratskoj, prosperitetnoj i sigurnoj budućnosti, što svi građani Bosne i Hercegovine žele, prolazi kroz Brisel, a ne kroz Moskvu.

Stoga, smatramo Dodikov put kontraproduktivnim i nadasve štetnim”, naveo je ovaj maskirani portparol.

Nove sankcije uvod u raspad BiH

Iako nismo sigurni u postojanje osobe koja se krije iza identiteta „portparola Stejt departmenta“, ne možemo, a da se ne zapitamo koje kontramere zapadne države mogu da sprovedu zbog srdačnih odnosa Banjaluke i Moskve. Podsetimo, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik već se nalazi na crnoj listi Vašingtona (od 2017.) i Londona (od 2022.).

Ne treba zaboraviti ni takozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji iako nelegitimno postavljen na tu funkciju, uz podršku zapadnih ambasada može da preduzme neke akcije.

Politikologu Vojislavu Saviću simptomatična je briga za prosperitet i budućnost srpskog naroda koji pokazuju zapadne vlade. On podseća da su bombe koje su padale iznad Srpske i Srbije devedesetih dolazile upravo sa Zapada i zbog toga će biti potrebno mnogo više uveravanja u dobre namere koje dolaze iz Brisela i Vašingtona.

„Mislim da Zapad nema ni potrebu, niti vidim svrhu da uvodi nove sankcije. Dodik je već pod sankcijama SAD, dok Šmit ne bi smeo da prelazi granice i meša se u izbor građana Republike Srpske jer bi to BiH uvelo u krizu i njen konačni raspad. Tako da se radi o veoma osetljivom trenutku i mislim da se radi o ratovanju izjavama koje ne bi trebalo da preliva“, smatra Savić.

To je, kako naš sagovornik kaže, ono što je u ovom trenutku racionalno i šta je moguće očekivati na osnovu javnih, dostupnih podataka. Ipak, jedno je racionalno razmišljanje, a drugo su namere zapadnih političara, dodaje Savić.

Zapad odavno ispucao arsenal sankcija

Da kontramera prema Dodiku neće biti možda najbolje govori i to što njegovu posetu Moskvi komentariše neimenovani „portparol“. Kako Savić veli, to navodi na pomisao da se radi o pravljenju vesti radi vesti, kako bi se popunio prazan prostor i kako bi se stvorio utisak da je Republika Srpska izolovana, što služi pravljenju atmosfere u entitetu FBiH.

„Mislim da se radi o fabrikovanju koje nije strano nijednom mediju, pa ni medijima na bosanskom jeziku, da izmisle nekog portparola i da mu u usta ubace reči koje su potrebne njima i njihovim vlasnicima“, kategoričan je Savić.

Slično razmišlja i profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka, dr Miloš Šolaja. Prema njegovim rečima, zapadne države bi teško mogle da Dodiku uvedu nove sankcije, a da ne otvore novu krizu u BiH.

„Ni SAD, pa čak ni visoki predstavnik, koji nije potvrđen u savetu bezbednosti nemaju instrumente kojima bi tako lako raspolagali da bi mogli da silom sprovode određene sankcije. One mogu biti političke, ali taj vid sankcija u velikoj meri je ispucan, tako da je, osim ovakvog izražavanja stava, teško reći šta bi još mogle biti sankcije“, kaže Šolaja.

Što se same izjave tiče, radi se o stavu koji je poznat – u situaciji rusko-ukrajinskog konflikta, Vašington i Brisel u potpunosti drže antirusku poziciju i ne odgovara im nikakva aktivnost koja može da na bilo koji način utiče na to da se Rusija na bilo koji način pojavljuje kao faktor koji utiče na međunarodne odnose.

 

Izvor: Sputnik

Podjelite tekst putem:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *