Hristos se rodi rode naš!

Piše: Mišo Vujović

“Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića”, peva Njegoš.
Da nam radost Hristovog rođenja izoštri vidike, srećom naseli domove, snagom okrepi dušu, srca ispuni ljubavlju i spokojem!
Mir Božji Hristos se rodi, rode naš krstonosni i Hristoliki.
Mir Božji Hristos se rodi braćo i sestre u Srpskoj Republici, probuđenoj Crnoj Gori, raspetom Kosmetu, Mir Božji Hristos se rodi za Vitlajemsku i Palestinsku decu koja danas stradaju kao u vreme Hristovog rođenja, Mir Božji Hristos se rodi, za svu našu decu i rodbinu rasejanu po svetu, Mir Božji Hristos se rodi za sve stradalnike u Ukrajinskom poligonu smrti.
Duša bez Boga je kao usahlo korito reke u kome nema života!
Ljudi bez vere su nabrekla trupla koja demoni najlakše orobe.
Pohlepa i grabež kao aksiom savremenog čoveka jedino se obuzdavaju verom i merom. Mera čovekova je osećaj da nije rođen samo zbog sebe već i zbog onih oko sebe. Bližnjih i dalekih, gladnih i posustalih.
“Pomozi jaki nejakome”, govorili su naši stari.
Ne okreći glavu od ubogog jer će i Bog okrenuti glavu pred tvojom dušom!
Pred njegovim licem će se brojati ono što smo darivali a ne što smo investirali.
Svaki zagrljaj je podsticaj, dar nagrada, davanje primanje, blaga reč lek… Sav imetak je prolazan kao i telo. A čoveka čovekom ne čini telo već delo.
A delo je jedino odelo kojim ćemo se u večnosti ogrnuti. Miris Božića nije samo svečana toplina doma već blagodat davanja i dobrih dela!
Zato neka Božić u nama živi cele godine.