Hrvatska je pakao iz kojeg je i sam đavo proteran da Paveliću ustupi mesto
1 min read
Mihailo Medenica
Piše: Mihailo Medenica
Užasavajuće malo nam treba za podelu, a kad se razvrstamo među nama nije linija već, nažalost, kanjon!
Evo se minulih dana tužno kantari rodoljublje prema tome jesmo li oduševljeni ili razočarani “Darom iz Jasenovca”?!
Žalosno da žalosnije ne može biti!
Ako se nekome nije dopao film taj bezmalo negira Jasenovac, Jastrebarsko, Staru Gradišku…sva zverstva đavolje kopiladi NDH..?
Ni slučajno! Nema zdravorazumnog Srbina koji će nad užasom stradalništva našega staviti znak pitanja, to garantujem, pa sve da je načisto razočaran filmom!
Ima jednako razloga i za oduševljenje i za “razočarenje” “Darom”, i ne sme biti jeres reći: film je loš!
No, film nije loš.
Što se mene tiče jednako je sjajan i očajan, i nikome se ne sme osporiti sud.
Oči onog anđela, “Dare”, odnosno, Biljane Čekić, taj pogled – ja bih na ikonu, odmah!
Svo stradanje, patnja, neprebol, jad…sve je u tom pogledu, a u njemu ni malo glume već živih rana…
Dušu sam isplakao na te oči.
Ako nešto i nisam video do sada- u tom pogledu sam progledao…
Rečju, on je veličanstvenost filma, ta malena živa ikona…
No, ono zbog čega jesam razočaran je činjenica da je užas stradanja Srba (Jevreja i Roma takođe) u NDH sveden na meru gledljivosti, što nikako nije smelo biti učinjeno!
Užas nema i ne sme imati meru prihvatljivosti, jer to je užas!
Proklete ustaše nisu bile tek zločinci već bezdušne zveri, NDH je bila pakao iz kojeg je i sam đavo proteran da Paveliću ustupi mesto, i to mora biti aposlutno jasno!
U filmu, priči, knjizi…čemu god što se bavi tim suštim zlom!
Ponavljam, užasu stradanja Srba samo zato što su Srbi, ne sme biti dozvoljeno da bude sveden na prihvatljivu meru, jer nema u užasu, rekoh, ničega prihvatljivog!
Apsolutno sam siguran da to i nije bila namera filma, ali tako se ispostavilo: Jasenovac, Jastrebarsko, Stara Gradiška, Pag…čitava NDH je bila strašna kasapnica srpskog roda i to mora biti jasno, bez ikakvog obzira da li će se gledalac tri puta ispovraćati…
I ne stoji argument da trajanje filma, budžet ili šta god to nisu dozvolili- priča o stradanju Srblja ne sme biti ispričana manje- više kroz simboliku, jer će i sama postati simbolična!
Nema to veze samo sa filmom, već sa nama samima, “Dara” je trebalo da bude još jedan u nizu spomena našem stradalništvu a ne da nas uči o njemu.
Zapravo, teško je ispričati priču narodu koji je toliko postradao, i na tako zverske načine stradao, da je prosto ubeđen kako to nije moguće!
Mi kao da bežimo od istine jer toliko je strašna i bolna da nam je lakše živeti u neznanju, večito se pitajući zbog čega smo to zaslužili?!
Samo zbog toga što smo Srbi, nema tu druge istine!
Zbog toga što smo za ukus zveri vazda previše svedočili istinu, ljubav, veru, sebe u Gospodu i Gospoda u sebi.
Pisah ranije i ponoviću: Srpkinja se nanosila crnine da joj i noć pozavidi!
Srbin se više nanosio tuđeg krsta negoli sopstvene glave!
Reke su se nanosile Srba da su ih i obale zaboravile!
Za stotinu godina jame i vrtače ne mogu da “svare” kosti postradalih samo zato što su Srbi!
Zbog svega rečenog svako ko se lati pisanja, priovedanja ili snimanja o stradanju Srblja mora da zna: publika mu nisu ni čitaoci, ni slušaoci, niti gledaoci već duše što vape da ih ožalimo i ne zaboravimo!
Najmanje 700.000 duša srpskih, i još nešto više od 300.000 jevrejskih i romskih, umorenih na 57 najmonstruoznijih načina (ponajmanje metkom) doziva pod zemljom Jasenovca, Jastrebarskog, Gradiške…
Tek kad budemo jasno i glasno progovorili glasom njihovim- konačno ćemo čuti i svoj glas.
“Dara iz Jasenovca” je sjajan film, a zbog svega onog što ga čini lošim- krivi smo svi do jednog, jer narod kojeg film uči iznova će i iznova ispisivati prazne stranice svoje slavne i stradalne istorije, mastilom koje bledi i nestaje…
I mene progone Darine oči…. Ta djevojčica je sjajna!
Zaista je nerealno bilo očekivati da jedan film može obuhvatiti i prikazati sve strahote
Jasenovca. Međutim, „Dara“ je poslala dva jasna upozorenja: prvo je Srbima – da to što su
Srbi i što se drugačije krste za neke komšije je neoprostiv smrtni greh; drugo, našoj „braći“ konvertitima – u kakve zveri ih može pretvoriti patološka mržnja prema srpskom narodu. Srbi treba da pročiste dušu oprostom, a konvertiti čovekoljubljem.
Čim se tolika bujica napada sručila, od strane onih koji su uzrok događaja po kome je film rađen onda je on za sigurno, kvalitetan i poučan. Pokret koji je proizveo ovaj zločin nije bio jedinstven i usamljen. Zato, mene zanima kada će biti snimljen film o sličnom mučenju i premlaćivanju vladike Joanikija, kada će biti snimljen film o maloj petogodišnjoj Drini koja je za udabaškom patrolom jurila sve od kućnog praga do kose zvane Vinograd, tu sela na kamen i plakala dok joj je majku odvela ta udbaška trojka put Ivanjice, a kad je trojka izmakla njenom vidiku. Tada je okrenula glavu i legla potrbuške, dok se od plača nije onesvestila, gde ju je u rvi sumrak zatekao ujak, uzeo u naručje i odneo je kući. I još kada će biti snimljen film o onoj trogodišnjoj devojčici čije ime ne znamo, iz Prnjavora koju su pripadnici Austrou-Ugarskih hordi živu bacili pred gladne svinje da je rastrgnu. Među tim divljacima koji su ovo zverstvo počinili u činu kaplara našao se i Josip Broz. Sve dokumentovao i zabeležio Dr Rudolf Arčibald Rajs. Imamo mi Srbi mnogo filmova da snimamo. Na žalost nije Dara jedina.
SVAKA ČAST BRATE. NIJE FILM PRIKAZAN DA BI SEJAO MRŽNJU VEĆ DA BI SRBIN PROGLEDAO KONAČNO I DA CENI SVOJU ŽRTVU. KOMUNISTIČKA IDEOLOGIJA BRATSTVA I JEDINSTVA, RAVNOPRAVNOSTI JE LAŽNA I MASKA SVOG ZLA KOJA SU SE DESILA SRBIMA. SRAMOTA JE DA I DAN DANAS VEĆINA SRBA NE ZNA ZA SVA TA DEŠAVANJA I ZLODELA. MORAMO SE POMOLITI I UPALITI SVEĆU ZA SVE TE NAŠE PREDAKE I ŽRTVE JER BEZ POŠTOVANJA ISTIH NEMA NAM NI NAPRETKA, NI BUDUĆNOSTI.
Ja bih samo umjesto Hrvatska stavio NDH (ali punim imenom Nezavisna Država Hrvatska), jer su Srbi ubijani širom te đavolje tvorevine. Stratišta poput Jasenovca, Stare Gradiške, Jastrebarskog, Paga, Jadovna, Gospića su i tekako mjesta zvjerskih ubijanja i pokazuju samu genocidnu narav te tvorevine. Ali mi smo zvjerski ubijani na pragovima naših (i naših predaka) kuća, u zbjegovima, bukvalno na svakom kvadratnom metru te NDH. Ali tekst gospodina Medenice je odličan i poučan, kao i uvjek. Svaka čast!
Medenica je u svojim kolumnama tolko veliki da se tu nema sta ni oduzeti ni dodatijer bi to predstavljalo nasilje na tako umnom sagledavanju srpske proslosti a narocito sadasnjosti.
… Pakao?
Pakao je banja.
Pouzdano doznajem, sam je Đavo glavom beza obzira utekao, osvrtao nije drumom od Jasenovca!
Poslije je govorio, jesam Đavo, jesam, ma i ja vaki imam za trun duše! … Pa sade krčka gore sebe Luburiće na tihu vatru, sustajati neće do kraja Svijeta!
Iako je Đavo.
Mi Srbi moramo podići Memorijalni Centar svim Srpskim žrtvama iz 20-tog veka,svako ime i prezime mesto rođenja i mesto stradanja,jedino tako bićemo svesni koliko smo žrtava dali za slobodu i Otadžbinu, da bi znali da je čuvamo. Kao što Jevreji imaju svoj Jad Vašem, tako isto mi Srbi moramo imati naš Memorijalni Centar u Beogradu.
U zaboravu tražimo spas a život nas opet vraća na početak.Opet su nas vozili onakvim kamionima na kraju 20veka samo da nas podsete ako opet zaboravimo šta nas čeka.
Najbolji naslov jedne vijesti. Ikada.
Nas dobri i pametni Mihailo.Ziv nam bio brate Srbine.
Hahahahahaha