I KFOR-u je jasno: Dečani su trajna meta i doveka ugroženi

Kfor je od trenutka dolaska na Kosovo i Metohiju procenio da je ugroženost manastira Visoki Dečani – trajna, kaže istoričar Luka Jovanović povodom vežbi međunarodnih snaga na KiM za implementaciju plana odbrane ovog manastira.
To što je Kfor izveo vežbu, kaže Jovanović, ne mora nužno da znači da se nešto sprema, već predstavlja uvežbavanje međunarodnih trupa svesnih da Albanci u svakom trenutku mogu nasrnuti na ovaj srpski srednjovekovni biser koji se već nalazi na Uneskovoj listi ugrožene svetske baštine.
Ova vojna vežba je omogućila da se poboljša kapacitet razmeštanja jedinica za brzo reagovanje, kako sa vozilima, tako i sa helikopterima, navedeno je u objavi Kfora na društvenim mrežama. Jovanović podseća da je Kfor misija koja ima mandat da vrši vojnu ulogu, odnosno bezbednosna, diverziona, ofanzivna i sva druga vojna dejstva na prostoru Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Njima i Beograd priznaje tu ulogu, kao i sve ostale međunarodne organizacije.
Takve vežbe nisu ništa novo i tokom godine se više puta održavaju, ali svako to može protumačiti na drugačiji način. Svaka regularna stajaća vojska vrši manevre u svojim reonima i teritorijama koje obezbeđuju, a tako i Kfor radi. U ovom slučaju vrši procene ugroženosti i verovatnoće do kakvih sve scenarija može doći, a uz to radi i pripreme svojih vojnika za takve eventualnosti, rekao je Jovanović za Sputnjik.

On je objasnio i to da se vojnici Kfora konstantno smenjuju, a da se čak i njihova komanda menja relativno brzo. Njima je bitno da u svakom trenutku novi regruti i članovi misije budu spremni da se nose sa izazovima i budu upoznati sa onim što ih eventualno može očekivati. Oni moraju da budu ti koji će stati u odbranu manastira, crkava i svih manjina na Kosovu i Metohiji u slučaju da takozvano Kosovo, opet krene u obračun sa srpskom zajednicom.

Trajna ugroženost i večna meta – Visoki Dečani

Moglo se primetiti da su vojnici Kfora u slučajevima kada je na severu Kosova i Metohije dolazilo do masovnih protesta, pa čak i problema sa policijom, uvežbavali i razbijanje demonstracija. Oni se, kaže Jovanović, samo spremaju na ono šta je trenutni bezbednosni izazov na Kosovu i Metohiji.
Kfor je i ovog puta procenio bezbednosni rizik koji se nadvio nad svetinjama Srpske pravoslavne crkve, ovaj put konkretno nad manastirom Visoki Dečani. Cela oblast Metohije i metohijskih manastira uvek je bila ugrožena od strane Albanaca, naročito onih „narodnih samoinicijativnih elemenata“ koji su kretali u različite akcije. I Pećka patrijaršija i Visoki Dečani i niz manjih manastira koji se nalaze u njihovoj okolini nalaze se pod neposrednom pretnjom, što lokalnih Albanaca, što Albanaca koji su tu u tranzitu ili privremenom boravku.

Kfor je od trenutka svog dolaska na Kosovo i Metohiju procenio da je ugroženost manastira Visoki Dečani – trajna. Većinu srpskih manastira na Kosovu i Metohiji Kfor više ne čuva, već ih, po potrebi, obezbeđuje tzv. kosovska policija. Jovanović, međutim, tvrdi da sam Kfor, kao ni drugi međunardoni predstavnici, nemaju poverenja u kosovsku policiju kada je reč o Dečanima.
Ne želim da odvajam manastire na Kosovu i Metohiji, oni pripadaju svi jednom redu, redu manastira Srpske pravoslavne crkve, ali manastir Dečani je taj koji je u međunarodnoj javnosti najprepoznatljiviji po svojoj lepoti i duhovnosti. Kao takav, on predstavlja večnu metu onima koji ga doživljavaju kao poslednji simbol Srpstva u Metohiji.

Eparhija uzvraća udarac

Jovanović takođe ističe da nije čudo što snage Kfora moraju često uvežbavati svoje ekipe za slučaj albanskog napada kada prištinski visoki funkcioneri pozivaju otvoreno na linč i etničko čišćenje srpskog naroda.
Tako je visoki funkcioner partije Nova kosovska Alijansa Selim Pacoli u dva navrata pozvao na sprovođenje „Oluje“ protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Na tome se nije zaustavio – označio je SPC kao „glavnog podstrekača četničkih bandi“ koje su, kako tvrdi, „na pravoslavni praznik ubijale i spaljivale“.
Eparhija raško-prizrenska podnela je osnovnom javnom tužilaštvu u Prištini krivičnu prijavu protiv Pacolija i to zbog krivičnog dela izazivanja razdora i netrpeljivosti. Jovanović smatra da je ovaj potez izuzetno dobar. On podseća da je Eparhija dugo godina ćutala na ovakve pretnje, pišući samo saopštenja ili ne odgovarajući na njih uopšte. Ovo je, smatra naš sagovornik, akt koji treba pozdraviti, jer ukoliko već takozvano Kosovo sebe proklamuje za „najdemokratskiju državu 21. veka i Evrope“, onda bi ono samo trebalo da reaguje protiv ovakvih ispada.

Dobro je što je Eparhija to učinila. Ona kao verska zajednica ima široki spektar prava na Kosovu i Metohiji i izuzetno dobro je priznata i prihvaćena od strane međunarodnih misija, Kfora, Euleksa, kao i svih ostalih međunarodnih predstavnika. Čak je u dobrim odnosima i sa ambasadama i ambasadorima na prostoru Kosova i Metohije.
Jovanović objašnjava da je Epahija svojevermeno najbolje uspela da se odbrani od ovakvih pretnji i optužbi tako što je otvorila vrata svih svojih manastira, crkava i svih svojih objekata svim međunarodnim predstavnicima. Ti predstavnici su, kaže naš sagovornik, rado viđeni gosti u srpskim svetinjama. To je slučaj i sa Dečanima gde se slobodno može reći da uz Srbe i pripadnici italijanskog kontingenta i naroda dragi gosti.
Uloga i doprinos italijanskih vojnika u Kforu u očuvanju i negovanju srpske kulture i poštovanju bratstva manastira Visoki Dečani prepoznata je ne samo od strane monaha, već i od celokupnog srpskog naroda. Sa druge strane, eparhija je napravila odličan potez time što je započela sudski proces protiv Pacolija i smatram da će sve to imati dobar epilog. Trebalo bi da takozvana „najdemokratskija država 21. veka“ zna da osudi i versku netrpeljivost prema srpskom narodu i pravoslavnoj veri, a ne samo da pravi lažne optužbe, zaključuje Jovanović.