I sad na licu nosim znamenje tajne što mi pod kožom bljeska: Dobrica Erić – Znamenje
Duž međe kipe lipe. Sve ređe prisni vam miris davnih kajsija. I što je moje pamćenje bleđe ta slika biva sve jasnija.
Znamenje
Duž međe kipe lipe. Sve ređe
prisnivam miris davnih kajsija
I što je moje pamćenje bleđe
ta slika biva sve jasnija.
Kućica tesna, kandilo nesna
i oči pune tihog blistanja
Dva bleda lica i ljubičica
u pozlaćenom ramu svitanja.
Tu klekoh ,oče, i rekoh: poče
I snih plod kakav još ruka ne bra
I tada pustih boso siroče
srca na most najtanjeg rebra.
I sad na licu nosim znamenje
tajne što mi pod kožom bljeska
Kotrljam uz breg krupno kamenje
a niz breg sitne đinđuve peska.
*
Dobrica Erić