I Srbi imaju pravo na svoju istinu: Vladan Glišić i Bratislav Bata Jugović u „Srpskom sv(ij)etu“

„Srebrenica nije bila demilitarizovana zona, već je bila baza 28. divizije BiH koju je vodio Naser Orić. Reakcija srpske vojske u Srebrenici je bila reakcija prema jednom uporištu u kojem je vršen genocid prema našem narodu. To je jedna dimenzija, a druga i treća dimenzija, koje su mnogo bitne je na kom se prostoru to dešava. To je prostor na kom su 1914. dedovi i pradedovi onih koji će ubijati Srbe pod Naserom Orićem izvršili ubistva i genocid nad srspkim narodom tog kraja u ime Austrougarske imperije. Kralj Aleksandar ih 1918. ne kažnjava, već ih na neki način unapređuje. 1941. isti ti ljudi i njihovi sinovi ulaze u ustaške handžar divizije i jedinice, i na istom tom prostoru čine pokolj srpskog naroda, zatim 1942. Vojvoda Dangić sa narodom pokušava da se odbrani.

Tada je 300 devojaka skočilo u Drinu da ih ustaše ne bi čerečile. Tito dolazi 1944. na vlast, oni opet ne budu procesuirani i narod srpski zna da ne postoji srpska država koja će kazniti zlikovce iz tog kraja- to je njihovo istorijsko sećanje. Kada Naserovi vojnici predaju oružje i glume ratne zarobljenike, ne verujući da će iko od nadležnih kazniti te zlikovce, oni uzimaju pravdu u svoje ruke i streljaju ih. Streljali su oko 400 ljudi za koje su znali da su izvršili zločine, oko 2000 ih je poginulo u proboju prema Tuzli, dakle u jednoj legitimnoj vojnoj akciji. U Potočarima su zarobljenici napali stražare, i onda su stražari pucali na njih. Znači to su elementi koje oni zovu ratni zločin, što i jeste- jer su stradali ratni zarobljenici bez suda i to nije sporno. Ali pričati o genocidu? Naši nikada nisu imali priliku da na tom prostoru svoju nejač predaju i sklone iz tog prostora za tih sto godina. I onda kada to znate i vidite da neki Krivokapić zbog jednog pitanja se ispisuje iz srpskog naroda i prelazi na stranu ustaša, to znači: gospodin Krivokapić više nije deo srpskog naroda“, Vladan Glišić, poslanik u Skuštini republike Srbije, na početku emisije Srpski sv(ij)et, na pitanje o aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, dao je anamnezu srpskog naroda u odnosu na Srebrenicu.

On je kritikovao energiju sa kojom je Krivokapić krenuo u smjenu Vladimira Leposavića, rekavši da je prešao granicu:

„Danilović je u svom tvitu napisao: ‘Branio sam ga od ostrašćenih iz DF, branio sam ga od licemjernih iz DPS, ali ne mogu da ga branim od njega samog’, što dokazuje da je on zaista prešao svaku granicu tražeći glavu Vladimira Leposavića, i intezitetom koji ga je napao. I Aleksa Bečić je pokazao da je uz kosovsku mafiju“.

U razgovoru o Zakonu o istopolnim zajednicama, poslanik Glišić je govorio o Sloveniji koja je stavila u zakon zabrane usvajanja, vještačku oplodnju i uzimanje zajedničkog prezimena, a u Srbiji se ostavlja prostor za sve to.

Govorili su o situaciji i perspektivi Kosova i Metohije, a voditelj Velja Čupić je pitao u tom kontekstu kakav im je stav o planu za reintegraciju KiM.

Oba gosta su dala svoje viđenje, a poslanik opozicije Glišić je izjavio da daje kredit ovoj vlasti u tom smislu, a sa druge strane je govorio i o greškama dajući izuzetno interesantan predlog, koji bi svakako trebalo saslušati u cjelosti, da to pitanje bude na jedan personalizovani način referendumski postavljeno, naročito među predstavnicima naroda, kako bi to bila odluka cijelog naroda, a ne odluka jednog čovjeka.

„Ne slažem se da privatne televizije imaju nezavisnu uređivačku politiku ako ulaze u nacionalnu frekvenciju i koriste je kao resurs za izgradnju demokratskog društva. Ako se bave politikom, moraju da daju svakom priliku, pa i onima koji nisu u parlamentu, jer je to davanje prostora novim idejama. Ako dajete mogućnost da se bave medijima kako njima padne na pamet, onda ćete imati uticaj tajkuna, stranih ambasada… Nisam za to da stranci učestvuju kao medijatori u našem unutar- političkom dijalogu, ako smo suverena država“

Branislav Bata Jugović: I vlast protiv zakona o istopolnim zajednicama!?

Bratislav Bata Jugović se nadovezao na temu aktuelnog političkog momenta u Crnoj Gori, nakon poslanika Glišića, rekavši da premijer Crne Gore nije deo pravoslavnog naroda, jer je siguran da bi se Mitropolit stideo Zdravka Krivokapića danas. Analizirali su djelo i lik Dritana Abazovića, i ukupno nove vlasti u Crnoj Gori, konstatujući da Mitropolija treba da se izjasni po ovom pitanju, jer je podrškom crkve Krivokapić došao na vlast. Bratislav Jugović je govorio o liderskoj poziciji Aleksandra Vučića i njegovoj ulozi u odnosu prema Haškom tribunalu, praveći retrospektivu vlasti njegovih prethodnika do Slobodana Miloševića.

„Mislim da ne treba da mnogo srbujemo kada je u pitanju Crna Gora, iz razloga što taj način birače koji su propravoslavni, koji su protiv Mila Đukanovića, na neki način guramo od DF. Jer se to protumači da mi integritet i suverenitet Crne Gore dovodimo u pitanje. Mi to ne želimo. Trebalo je da funkcionišemo kao braća, oko referenduma se digla fama da li je uopšte volja naroda, i mi u Srbiji dobismo državu voljom crnogorskog naroda. Ali većina stanovnika Crne Gore danas ne želi da ima zajedničku državu sa Srbijom. Mi kao bratska država treba da pomognemo da se elementarna prava uspostave. Crna Gora nije građanska, već mafijaška država, i to je problem. Mislim da će u budućnosti DPS sa manjinama i sa Aleksom Bečićem napraviti većinu. Gospodin Krivokapić će biti samo jedna korisna budala, u procesu legalizacije mafijaške države. A onda će ta većina imati jednu jačinu u udaru na Aleksandra Vučića“, prediktivno govori poslanik SNS Bata Jugović i dodaje da su ga nekad bolele kritike Mitropolita, baš zbog toga jer najviše boli kada napadi i kritike u javnom prostoru dolaze od nekog ko ti je najbliži.

Na pitanje voditelja Velje Čupića o Zakonu o istopolnim zajednicama, rekao je:

„Ja ću glasati protiv. Za mene je u redu da Premijerka ima svoju seksualnu orjentaciju, ja sam građanski orjentisan, ali je ovde u pitanju porodica, jer će se izglasavanjem ovog zakona možda steći uslovi da istopolne zajednice jednog dana mogu da usvajaju decu. I to je jedini razlog zbog kog ću ja glasati protiv ovog zakona“.

Govoreći o situaciji i perspektivi Kosova i Metohije, poslanik Jugović je rekao:

„Svaka politička opcija koja KiM ne tretira kao naše iskušenje i krst koji moramo da nosimo, nego kao bradavicu koju treba odstraniti, ne može biti alternativa ni jednoj vlasti“.

Gosti su govorili o unutar- političkom dijalogu stranaka, o kom se u javnosti sve više govori, i o medijima. Bata Jugović je rekao:

“Ne treba svakome da se daje prostor, samo onima koji pređu cenzus. Evo, mogu da kažem da spustimo taj cenzus na dva odsto, pa da i ti koji imaju dva odsto dobiju prostor. Prihvatam da predstavnici zemalja iz EU koje su nam se pokazale kao prijateljske budu u tom unutar- političkom dijalogu. Kao primer uzimam Grčku“

Pogledajte cijelu emisiju na Jutjub kanalu IN4S.

Tekst pripremila Milijana Eraković