Igra lopova

Piše: Jovo Pejović

Nedavno mi se jada prijatelj riječima: Bože, Bože, kome smo predali naše sudbine u ruke? Kako smo dozvolili da nam 27 godina nekoliko pojedinaca ostara pred našim očima mijenjajući samo zvanja i fotelje?

Glavni debatuje sam sa sobom, njegova desna ruka vitla pedrenkom, a lijeva mijenja mišljenje čas ovako, čas onako. Luda zemlja, a narod ćuti. Smiješno da nije tužno. Ministri koji bi po pravilu trebalo da služe narodu radije primoravaju narod da njima služi. Lažu da rade u interesu naroda, jer da je tako zašto bi bili okruženi sa toliko policije. Vlast stvara lopove, pa ih kasnije kobajagi juri da ih uhvati, a naivni narod nikako da shvati, da se tu radi o prevari. Ta dobro osmišljena igra lopova, tajkuna i političara koji se tajno druže i vole, a javno kobajagi progone ima za cilj manipulisanje javnim mnjenjem i sakrivanje istine.

Crna Gora je postala sigurna kuća za lopove i kriminalce, ali i logor za proganjanje istinskih boraca za sojsku i čojsku državu. Što bi rekli naši stari: Pokradoše pred našim očima sve što za nebo ne visi. Naravno, slučaj „Limenka“ je najtipičniji primjer kako Specijalno državno tužilaštvo ne smije ni da pomisli, a kamoli da procesuira nedodirljive sa samog vrha piramide. Najveći problem u Crnoj Gori je što je režim izgradio sistem u kojem se sve zloupotrebe vlasti predstavljaju normalnim. Ko god ima političke ambicije, njima se prikloni i razigra u već razrađenom kolu bez namjere da bilo šta mijenja.

Dok je normalno da se za usluge ljekari, državni službenici, direktori i ko sve ne čašćavaju stotinama evra, dok nam se ministri i gradonačelnici ugrađuju u sve državne i gradske projekte, dok nam nije bitno koliko ko zna, dok se lažemo da smo protiv režima, a krišom glasamo za režim imaćemo državu kakvu imamo.

Partitokratija je kao kancer metastazirala u sve pore našeg društva. Nestručni i poslušni partijski kadrovi su nas vratili u srednji vijek. Trag koji je režim ostavio za sobom je takav da njegovi glavni eksponenti ne mogu izbjeći zasluženu kaznu. Svakom građaninu Crne Gore treba da bude jasno da ovakvi tirani neće lako, a naročito ne mirno prepustiti vlast, jer su organizovani kao sekta i koriste mafijaške metode da što duže ostanu na vlasti. Zato neće mnogo razmišljati kada budu osjetili da moraju ići, učiniće sve da posle sebe ostave potop.

Crna Gora treba da zna da više nije bitno da li protiv diktature protestuje jedan čovjek ili sto hiljada ljudi. Svi koji se suprotstavljaju jednoumlju daju veliki doprinos pobjedi nad fašizacijom svijeta koja u crnogorskom režimu ima snažno uporište. Crnom Gorom upravljaju raspikuće koje državni kapital trpaju u svoje džepove i džepove svojih prijatelja, što državu nezaustavljivo vodi u bankrot.

Samo u ovakvoj Crnoj Gori je moguće da se na stotine režimskih funkcionera hapsi zbog lopovluka i udruživanja u kriminalne organizacije, a da partija kojoj pripadaju i dalje funkcioniše kao da to s njom nema veze. Možete samo zamisliti koliko je, što bi rekao naš narod, debeo obraz funkcionerima DPS-a, kada se ne srame ovih činjenica. Sporazumno priznanje krivice je očigledno postalo jedno od najsigurnijih sredstava za prevaru naroda, ali i najsigurniji način da DPS lopovi zadrže enormne količine novca i tako sačuvaju bogatstvo za sebe i svoje potomke. Nema sporazumnog priznanja krivice dok se državi ne vrati svaki pokradeni cenat.

Ako opozicija zaista želi dobro Crnoj Gori, onda je krajnje vrijeme da pozove sve građane da ustanu u odbranu državne imovine koju šefovi režima uz pomoć državnih organa i institucija otimaju i tako našu zemlju pretvaraju u privatni posjed. Ovo je pitanje koje nadilazi sve programske i druge razlike, što bi morao biti i poziv članovima DPS-a da ustanu u borbu protiv lopova u sopstvenim redovima.

Razotkrivanje počinilaca krađe državne imovine ne može se pravično sprovoditi u režiji režima koji je pokrovitelj i inspirator tih krađa, kao što se ne smije dozvoliti da krivica za ta djela bude svaljena na neke državne činovnike koji su bili ucijenjeni od svojih šefova i ni krivi ni dužni postali saučesnici u nečasnim poslovima.

Ova tema bi trebalo da bude ključni razlog za objedinjenje opozicije i organizovanje mirnih građanskih protesta za raspisivanje prijevremenih parlamentarnih izbora.