Играла је као Облак
А и ја сам исто знао Како би јој комад Неба Измислио и Раздао На зид срца који сија налик Сунцу Урезао у фрескама свог Погреба Кад би били у Заносу на Врхунцу Тамо гдје нас Љубав Вреба
Батрић Бабовић
Пише: Др Батрић Бабовић
Играла је као Облак
Слушао сам сваки Корак
Како мази како гази
Тако гордо тако мирно
Узбуркано душу пази
Необично и немирно
Мене зове кроз ћутање
Тиховање шапутање
Да ми каже да не лаже
Да ме очи свуда траже
И да хоће да покаже
Како воли како жели
Оног коме није хтјела
Тајне срца да дијели
А и ја сам исто знао
Како би јој комад Неба
Измислио и Раздао
На зид срца који сија налик Сунцу
Урезао у фрескама свог Погреба
Кад би били у Заносу на Врхунцу
Тамо гдје нас Љубав Вреба
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
O SUSRETU SRODNIH DUŠA… LEPA PESMA. POHVALE