ИН4С

ИН4С портал

Или православље или комунизам

1 min read
Народ на улицама мора да буде инспирација свакоме, ко хоће да сруши власт која је изашла испод комунистичког шињела.

Бећир Вуковић

Пише: Бећир Вуковић

Или, или.
Или сад, или никад.

Ово је важнији тренутак и од референдума. Референдум је украден, само да неко не украде и овај тренутак.

Или је ово почетак рушења комунизма, или се само тресла црна гора….

Данас је Црна Гора најславнија држава у Европи. Славу јој је пронио православни народ.

Народ на улицама мора да буде инспирација свакоме, ко хоће да сруши власт која је изашла испод комунистичког шињела.

Ко да говори у име оних чији се глас не чује, осим народних представника. Ко да говори у име вјерника чији се глас не чује, осим духовних пастира. Зато је важна и вјерска дипломатија, рекао би папа Јован Павле Други.

Морална глобализација допрла је до сваког села, до најдубље вртаче. А, још није ни срушен комунизам. Никад нисмо имали ни једног дисидента. Једног, од заклетве. И то нешто казује….

„Словенски папа“ Јован Павле Други, солидарисао се са синдикатом „Солидарност“, и суновратио комунизам по совјетском моделу. Радници – по правилу атеисти – осјетили су истину у папиним ријечима. Истину су разумјели и интелектуалци, и грудва се закотрљала преко Источног блока.

Кад је држава раскопала темељ цркве Нова Хута, млади Војтила (филозоф, атлета, поета, полиглота, и глумац – свијет је позорница), држао је мисе на отвореном. Коначо, послије миса и миса испод неба (и по жегама и снијежним олујама), радници су добили свој „раднички рај“. Онда су дигли велики крст од извађених метака из тијела пољских бораца у Другом светском рату. Тако је католичка црква почела да руши комунизам.

Елем, папа се – директно (у)мијешао у политику. Папа је једна од најважнијих политичких фигура 20 вијека. Папа је ушао у јаму рудника, ставио шлем на главу, и рекао: ја сам један од вас.

Папа је ослободио своју земљу од комунизма.

Ми, немамо папу, ни руднике, ни раднике, (ни синдикате), али, мора НЕТКО – да стане на чело народа.

Божја је промисао да православље сруши комунизам у Црној Гори.

И Бог се изражава у императиву, каже Агамбен. И, не само да се Бог изражава у форми заповијести (заповиједио је Мојсију да изведе народ), него се, зачудо, и народ обраћа Богу на исти начин. НЕТКО мора разумјети шта народ са улице заповиједа Богу.

Ријеч има моћ да се претвори у чињеницу. Шта ријечи додјељује такву моћ – моћ заповијести. Има таквих ријечи и код светог Петра, и код Његоша.

Страшно звуче глупости тзв. грађанске провенијенције: народ је заведен. (Једино, у Црној Гори сретамо, и народ, и, грађане.) Међутим, хоће само једно: „владавину над менталитетом“.

Хајде, и ја да заводим: како год, ради се о васкрсу надреализма у Црној Гори. Јесте, битку губе ситни реалисти…

Читам, а не вјерујем лажљивим очима. Уредник Vijesti, ЖИ, хвали митрополита Амфилохија. Збуњен сам, али дако ми неко објасни о чему се ради. Не волим кад се само по себи објасни. Али, сигуран сам да ЖИ није користио свој мозак док је писао тај текст. Јок.

Цитирамо ЖИ: „Политика предсједника Црне Горе који мисли да гради будућност земље третирајући наше Србе као националну мањину је сулуда и дубоко антицрногорска. Од браће и пријатеља не треба правити непријатеље већ подједнако важне и поштоване грађане једне и наше Црне Горе.“ Тако научава ЖИ.

Као да постоји и тајни – резервни уредник Vijesti.

У ствари, не каже то ЖИ, него неко други, уз дозволу тога – другога – да га не цитира. Има и таквих плагијата. Но, нема везе што неке ствари не схватам. Што ће рећи да има простора још да учим.

Сваки човјек има право на минимум достојанства, зато и излази на улицу, једино бојно поље у модерном свијету. Улица је продужетак ходника. И, човјек излази у заједнички ходник, и бори се, да би одржао тај минимум достојанста.

Патријарх српски Иринеј, отприлике, опет неће моћи ући у своју епархију. Треба му дозвола од (аутономне) епархије. И, опет, не разумем штошта. Гомила се, кажем, много тога што не схватам. Успут, збуњују празне именице, и неважни глаголи.

Вратили се ђаци Богословије са зимског распуста, али неће бити литије. Борбени атеизам, неће дозволити литију. Цетиње не брани светиње.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Или православље или комунизам

  1. Потпуно спиновање са циљем да се на величанствену борбу народа и цркве прикаче личне фрустрације аутора…

    Који црни комунизам тридесет година након рушења комунизма, који црни комунизам када је барем застава СР ЦГ била тробојка а данас је крече и забрањују и када се након рушења комунизма 1991. године 100% Црногораца одазвало одбрани Српства у СР Хрватској?

    Не засмијавајте нас више са папама и Пољском, НАТО тврђавом…

  2. Autor pod „komunizam“ misli na to da je tek u komunizmu izmisljena nova nacija za Srbe u Crnoj Gori, te je to izvorno tekovina komunizma.
    Medjutim slazem se da danas u C.Gori nema komunizma, vec je na vlasti jeda ateisticki rezim onih koji su nekada bili komunisti a onda postli crvene ustase sa ciljem da od Crne Gore naprave jednu anti-Srbsku drzavu. Nije bilo dovoljno da se ukinu srbski jezik i pismo, te izmisli novi drzavni jezik, da se istorija nakaradno prepravi u udzbenicima skolskim, da se Srbima (koji se javno tako izjasne) oduzima mogucnost da rade u javnim i drzavnim poslovima, vec cak da im se ukine vera i nametne neka nova sekta.

    Komunizam jeste stvorio ovo zlo, ali danas u C.Gori imamo jedan anti-srbski rezim koji koristi fasisticke metode i getoizaciju Srba.
    Jedino ovako slozno budjenje naroda u C,Gori moze da dovede do konacnog oslobadjanja od ovog ustaskog rezima (goreg za Srbe od bivse NDH) Mila Djukanovica.

  3. Samo vi u CG alais MN ,imate u jednom liku od 30 g.vlasti:komunistu,socijalistu,titoistu,velikosrpskog podrzavaoca,zelenasa,natovca,rusofila,eurofanatika,svercera,nekrsta,svalercinu,bankara,kosarkaskog fanatika,manekena koji na sebi nosi garderobu i satove koliko budzet opstine Savnik.Chudno mi je da nije pisac,glumac,reziser,astronaut,astrolog,Vladika,Hodza,Kardinal Marshal…Ali ima vremena,kad bude hteo bice i to ,jer nek je ziv i zdrav,sudjen vam je jos 30 godina najmanje.

  4. Mi treba da srusimo tiraniju. Nije u pitanju nikakav komunizam. Njega nikada nije ni bilo radilo se o jednom obliku prelaznog perioda od kapitalizma ka komunizmu. Neki su ga zvali socijalizam. Uredjenje sa svim manama i vrlinama, koje je covjek upropastio. Neke oblike danas imamo u skandinavskim zemljama. Neznam sta njima fali?
    Inace Zapad se prvo po Evropi obracunao sa evro komunizmom u Spaniji, italiji, Francuskoj… pa se onda svim silama ustremio na istocni blok. Naravno prvo su posli od Poljske jer oni sebe smatraju vecim katolicima od Pape. Zato je Papa tamo imao uporiste.
    Takodje tadasnji Papa koji je Poljak iz Krakova dje je proveo Drugi sv. rat eksperimentisuci u tamosnjim laboratorijama. Sta, kako i za koga?
    Nama treba koliko toliko pravedno sekularno drustveno uredjenje dje ce svako imati svoje mjesto i pravnu i svaku drugu sigurnost.

  5. Мало литературе,

    „као данашње новине“

    „25. А Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се
    раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели
    сам у себи, неће се одржати.

    36. А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати
    одговор у дан Суда.
    37. Јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити
    осуђен.

    43. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста
    тражећи покоја, и не налази.
    44. Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши
    нађе празан, пометен и украшен.
    45. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и
    ушавши борави ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако
    ће бити и овоме роду зломе.“

    (Св. Јеванђеље по Матеју 12:25,36,
    37,43-45)

    …“я́ко сы́нове вѣ́ка сего́ мудрѣ́йши па́че сыно́въ свѣ́та въ ро́дѣ свое́мъ су́ть.“
    (Евангелие по Луке 16.)

    А́ще не Госпо́дь сози́ждетъ до́мъ, всу́е труди́шася зи́ждущiи: а́ще не Госпо́дь сохрани́тъ гра́дъ, всу́е бдѣ́ стрегі́й. (псал. 126.1)

    …“А вама је и коса на глави сва избројана…“ (Мат. 10, 30)

    …“И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете имати ни сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте да имате Бога за пријатеља, и не бојте се ништа…“

    да чујемо владику Николаја, Светог Владику Николаја

    (Кроз тамнички прозор, једна од беседа и још једна)
    Кад се баци огањ на једну кућу, он хвата најпре оне састојке куће који су најзапаљивији. Прво се упаљује оно што је од сламе и од трске, па оно што је од дасака, па тако даље док пламен не обухвати целу грађевину. Тако је и са човеком. Огањ страсти прво напада на срце као најосетљивији и најзапаљивији орган човечјег бића. Кад се срце запали, цело је биће човечје запаљено. Кад се срце освоји, све је освојено. Кад се срце поквари, све је поква рено. Из срца исходи љубав или мржња, мудрост или глупост, чистота или муљ, живот или смрт. Ако је вера једнога хришћанина у самоме срцу, онда је његова вера не одољива снага у њему. Такво срце даје и језику снагу да говори са убедљивошћу. Јер је језик људски једног или другог, тј. или веран гласник стоваришта златне робе у срцу, или пак лажан телал банкротиране радње.
    Знао је свемудри Спаситељ шта је говорио кад је ре као: Што излази из уста од срца излази (Мат. 15, 18). Знао је Његов мудри апостол, свети Павле, да је правилно протумачио мисао свога Учитеља кад је рекао: Срцем се верује а устима се сведочи (Рим. 10, 10). Срцем се верује за правду а устима се сведочи за спасење. Бог цени оно што је у срцу и не да се преварити језиком. Људи цене оно што је на језику, јер не знају оно што је иза језика, у срцу.
    Браћо моја, читајте Свето писмо пре свега и више од свега. Писменост ваша послужиће вашој пропасти а не спасењу, ако све читате, а не читате Свето писмо. Одмах пак до Светог писма читајте Житија светих, тј. Животописе светитеља и светитељки православне цркве. Све књиге овог света не могу донети човечијој души ону снагу, ону утеху и ону сласт коју доноси Свето писмо и Житија светих.
    У Житију светог мученика Харалампија читамо како је овај неустрашиви светац од 113 година довикнуо своме незнабожном мучитељу: „У моме срцу нема злобе и на моме језику нема лажи“.
    Ево вам, браћо, основне читанке хришћанске вере: прво немати злобе у срцу и друго немати лажи на језику.
    Али ево вам, браћо, у томе и верног тумачења садашње зле судбе човечанства: злоба је одузела срце човечије, зато је и језик човечији постао инструмент злобе, оруђе лажи. Не може језик говорити правду, ако је срце испуњено злобом. Ако је у извору мутљаг, то и водоводна цев мора да износи мутљаг. Језик је слуга срца. И кад слуга лаже, брзо себе издаје.
    Шта је лаж? Притворна истина.
    Шта значи лагати? Значи оденути се у одело истине; сакрити се за леђа истине; јавити се под именом истине; ставити фирму истине на дућан лажи; представити бабу као младу, помоћу белила и руменила. Не сме лаж да крене један корак под својим именом. Јер где год би се она представила речима: ја сам лаж! Нико је не би прихватио. Зато она иде у сенци истине. Самим тим лаж потврђује истину као стварност, јер не може без истине никуда маћи.
    Злоба у срцу и лаж на језику, браћо моја, то је постало коб човечанства у наше време. Злоба и лаж то су две паликуће које су произвеле пожар целога света у прошла два Светска рата. Злоба и лаж — те две вештице света, знајте, радиће несустало да створе и трећи светски пожар, страшнији од она два ранија.
    Ратујте, браћо, против злобе и лажи.
    Ратујте против злобе у срцу своме и лажи на језику своме да би спречили нови Светски рат међу народима. То је наука Христова: лекару, излечи прво сам себе. То је метод хришћански: почни од себе. Ма с које друге стране отпочели, нећете успети ништа. Христос Бог вас је томе научио. Њему слава и хвала на век. Амин.

    Бог је наш, браћо, Бог слободне деце а не робова. Христос је сишао на земљу не да силом регрутује људе него да прибира добровољце у своју војску. Ко хоће, хоће; ко неће, не мора. Само што онај ко неће да буде добровољац Христов, постаје регрут сатанин, хтео он то или не хтео. Јер је Христос рекао: Ко није са мном, против мене је. А вођ свију оних који су против Христа од искони јесте онај мрачни адски генерал сатана.
    Српски народ је добровољно пошао за Христом, по слободном избору своме а не по сили. Јер није се крстио једнога дана по заповести или закону нечијем него се пос тепено крштавао кроз неколико векова. Борбу за слободу српски народ је ставио одмах уз борбу за крст часни. А то значи да је српско гесло од памтивека: вера и слобода. Кад кажемо вера, ми мислимо само на Христову веру, на веру православну. А кад кажемо слобода, ми мислимо на слободу код људи, по речи апостола Павла Богољупца који вели: купљени сте скупо, не будите робови људима (I Коринћанима 7, 23).
    Према нашем народном геслу морамо увек ценити судбу нашега народа. Кад смо се борили за Крст, и очекивали Слободу од Бога као дар за борбу за Крст, тада нам је долазило васкресеније. Тешки крст робовања сијао би се као сунце а слобода би давала топлоту као сунчани зраци. Тада смо знали да смо од Бога помиловани и да је Крст Христов победио нечастиве враге наше и да је дошла од Бога дарована а од нас жуђена слобода. А кад би се чаша опет преврнула, па Крст потамнио а слобода побегла од нас, тада смо знали, да нас Бог за грехе наше кажњава и да је туђинска тиранија загосподарила над на ма. Као кад сунце помрча и месец изгуби свој сјај.
    Нема народа у свету који је тако просто и јасно знао да објасни све што га снађе, било добро или зло, као што је српски народ а то је због тога што ниједан народ осим српског нема једно такво позитивно и јасно гесло: За Крст часни и Слободу златну, које би било мерило свих догађања и свих збивања.
    Мерећи тим мерилом оно што нас је снашло у Другом светском рату, ми брзо долазимо до овог непогрешног закључка: пострадали смо због тога што смо Крст оставили а слободу одвојили од Христа; те се као месо одвојено од соли усмрдела слобода наша. Ово што ја говорим неће разумети безбожници. Њима не вреди ни говорити. Јер њима говорити и шљунку свирати на обали мора, исто је. Нити ће они разумети нити ће их пак избрати. Али ви ћете разумети моје речи, ви који знате за Бога и за душу; ви којима је позната воља Божја из Светога Писма — Судба српска из историје српске. Поругали смо Крст, упрљали смо слободу — и пали смо под бич Некрста и под тиранију Робова.
    Уздисали смо за слободом као самртници, гакали смо за слободом као чавке. Борили се за слободу с мачем преко набујалих гробова браће своје, и молили се Богу за слободу са сузама. А кад је слобода дошла, ми смо се играли с њом као са мајмуном у циркусу. Ама нисмо је држали ни један једини дан за светињу! Него смо од јутра првога дана почели заигравати с њом као са шареном женом из циркуса. И света Небеса гледала су двадесет годи на нашу комедијашку игру са слободом као са женом из циркуса. И гнев Господњи скупио се над нама као што се у лето скупљају густи градобитни облаци. А милиони српских младића који су животе своје положили за слободу нашу гледали су с неба шта ми радимо и вапили су Светоме Сави: Оче наш, Саво, буди Свети Илија, па измоли од Христа да удариш громовима ово комедијашко и циркуско поколење које је свету слободу претворило у шатраџијску бесрамницу.
    Слобода је слобода од злих људи а служба благоме Богу. Онај први део ми смо разумели, овај други нисмо. Разумели смо да је слобода ослобођење од злих људи, али нисмо разумели да је слобода служба благоме Богу. И због овог неразумевања и неслушања цркве о томе, ми смо изгубили слободу. Јер нисмо служили Богу него својим телесним страстима. То је била слобода тела а ропство духа. На супрот ропству под тућином, када је дух био слободан а тело оковано. Свугде се угађало само телу и свуда се огорчавао дух. Свуда се служило само лично себи, нигде Богу. То није била „слобода славе деце Божје“, како вели апостол Павле него ухваћени бели голуб па ритнут у катран (Рим. 8, 21). Или по речима апостола Петра, али не онога Петра кога папе римске славе као свог прађеда, него онога дивнога сина Јониног а брата Андрејевог који нас опомиње да нам слобода не буде покривач пакости него прилика да послужимо Богу као слуге Божје (I Петр. 2, 16).
    О, Господе, Исусе благи, згрешисмо са оцима нашим. Гинусмо за Крст, погазисмо Крст. Страдасмо за слободу а омаловажисмо слободу. Но помилуј нас због нашег при знања и покајања. Ако има шта добро код нас Твојих грешних Срба то је што за сваку невољу своју не кривимо друге но себе. То не чине незнабожци и јеретици. То чине само прави православни хришћани. Због тога и само због тога помилуј нас и спаси благи Господе наш. Амин.

    „Ако Бога нема све је дозвољено“

    http://primuzee.ru/files/5756

    …“ iam pridem, ex quo suffragia nulli
    uendimus, effudit curas; nam qui dabat olim
    imperium, fasces, legiones, omnia, nunc se
    continet atque duas tantum res anxius optat,

    panem et circenses.“

    https://www.youtube.com/watch?v=x_SVQZRZRyY

  6. Ко има макар једно око у главу ,што каже један мој виспрен пријатељ,види да је НдЦГ у идеолошком смислу зајахао домаћи десни сектор ,баш као онај у Украјини,са Крстом умјесте Степана Бандере и истим ресентиманом према народу чија су идентитетска антитеза.Треба ли рећи,уз исто ћутање ( одобравање) ЕУ и западних амбасада.

    Контуре црногорског фашизма у НдЦГ су биле уочљиве и много раније да би се након Цетињског пира пред нама појавио у свој наказности свог огољеног бића.

    То је то ,браћо и сестре,немојмо да се варамо.

  7. Sve mi ovo mirise na neke zakulisane radnje ove vlasti i pojedinih Crkvenih velikodostojnika.Malo su se tu preskartali.Vecina naroda nije blesava.Vidi o cemu se radi.

    1. Е, благош га нама ако вјерујемо да је ова дилема из наслова на мјесту. Ово је или инфантилно или безобразно. Који црни комунизам!!! Па још на све то папа Војтила!!! Смучило ми се од овог извртања тезе и класичног завођења за Голеш планину. Једноставно, ово је лажна дилема и онај ко данас види комунизам у Црној Гори тај очигледно има проблема да види православље и да разумије суштину народних литија.

      1. Pa šta ti radi bista Titova u sred Podgorice mapravljena u 21 vijeku. I Zuvdija Hodžić koji je pelwne nosio 42 g a kao predsjednik SUBNORA pljuje po svemu Srpskom i Pravoslavnož…. Itd.

        1. Брозова биста данас, У ОВОМ ТРЕНУТКУ, има везе са комунизмом таман као и биста Брус Лија. Она је и стављена да би ми имали о чему да тандарамо, а да не видимо ко је прави и живи непријатељ. А прави и живи непријатељ је капиталистичка неолиберална олош са фашистичком идеологијом и мафијашком методологијом. Њој се у боју против нашег народа прикључује гомила глупака и кукавица, маторих медиокритета и комформиста из наших редова који неће да погледају истини у очи него организују лов на непостојеће комунистичке вјештице.

          1. Ao pa kao komunisti se razlikuju od mafije. Ne dragi moj oni bistom ovjeravaju tezu da su Srbi četnici o okupatori a oni naslednici antifašista. Prijatelju mpj ta bista je metak u potiljak Srbima. Uzmi im još Crkvu i gotovo kraj. A ti pametnjakoviću ako nisi udba onda ne lupetaj. No promućkaj tikvom i ne vrijedjaj i ne pljuj svakog oko sebe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net