Има времена за аплаузе

Пише: Јован Лакићевић

Као „ оптимиста с грешком“ (и то не једном), знао сам отпочетка да ће друг Мило бити замијењен погоднијом кадровском варијантом, пошто његов вишеструки блам у домаћој a и свјетској јавности више нијесу могли да поднесу ни њему најоданији ментори!
Након побједе три западне амбасаде на изборима у Подгорици, пардон Европе сад ( какво бесперспективно име Покрета!), знао сам, као и неке моје колеге које се озбиљније баве геополитиком, да ће њихов фаворит замијенити Поглавника. Кад им није пошло за руком да кандидују извјесног Спајића ( због пасоша, али, све су прилике, и незаконите мућке са обвезницама) истурили су, његовог колегу, потпуног политичког анонимуса …
Имао сам утисак да су одговарајуће „службе“ три амбасаде наватале неког млађег шетача са подгоричког корзоа и кандидовале га за предсједника Црне Шуме, да би у овом часу однио убједљиву побједу!
С тим у вези, унапријед сам жалио мог дугогодишњег пријатеља Андрију Мандића, који је у последње двије деценије израстао у једног озбиљног, мудрог и храброг политичара, што у већ споменутој конкуренцији са амбасадама Удруженог Запада, које већ и превише дуго управљају збивањима у Црној Шуми, није имао никакве шансе!
Опет су о томе одлучивали други, а не ојађени, с невјероватном лакоћом изманипулисани бирачи у мојој Постојбини!
Сви озбиљнији аналитгичари прилика у Црној Гори се слажу да је ово гласање у другом кругу, било гласање за коначни одлазак Поглавника, а не за политичког анонимуса, Милатовића!
Нешто слично имали смо у Србији прије десетак година. Многи грађани нијесу гласали за Т. Николића, него против Б. Тадића! Занимљив куриозитет: Енглези су Николићу честитатали побједу први и то неколико сати прије окончања избора! Сами процијените колико смо се са овим „избором“, упркос великим очекивањима, усрећили…
У Црној Гори преостају нам много важнији парламентарни избори и нови састав Владе! Управо због чињенице да је функција Предсједника по Уставу – протоколарна.
Нека се, због ове „побједе“ моји земљаци бескрајно веселе, (добро, и то није без разлога). Ја , не само због година, већ и због сваковрсног политичког искуства, морам бити, и јесам, апсолутно уздржан. Има томе више разлога.
Знам веома добро, јер сам савременик, па и непосредни свједок, да не кажем и учесник, многих политичких збивања. Знам као мало ко како су „млади, лијепи и паметни“, уз помоћ Београда, са улице преузели власт у Црној Гори. Испоставило се, изузимајући часног човјека Момира Булатовића, да тзв младост, када је политика у питању, и није нека предност! Та „младост“ је економски разорила, опљачкала, криминализовала и на политичу странпутицу усмјерила Црну Гору, одвајајући је, по диктату Запада, од Србије.
А то је (младост) био један од кључних адута у кампањи новоизабраног Предсједника! Додатно, и прва и друга кампања заснивала се на двоструком увећању плата и пензија. Из обвезница и кредита са високим каматама. И, успјело је.
С тим у вези, сјећам се и обећања В. Динкића, иначе највећег ( добро плаћеног) злотвора у новијој економској историји Србије, у изборној кампањи Б. Тадића, да ће сви гласачи за Б.Т. након избора добити по хиљаду евра, или нешто слично!. Многе наивчине су се на то упецале.
Сличан рецепт је, овога пута, поновљен и у Црној Шуми . Видјећемо исход.
Врло брзо ћемо се увјерити и у политичку причу о младости као предности.
Са „младим, лијепим и паметним“ џемперашима се, рекох већ, нијесмо усрећили! Можда ће нас то, овога пута, мимоићи?
У овом часу дужан сам мојим земљацима да их подсјетим на причу о Платоновој Држави, на коју се темеље многе савремене „демократије“. У Сенат атинске државе, колико се сјећам, могли су да уђу само људи са најмање 60 година старости!
Толико о „предности“ млађих политичара.
Кад је ријеч о другим „предностима“ новоизабраног Предсједника, испоставило се, рецимо, да није био само стипендиста Атлас групе, него и Владе САД, па енглеске Владе, па њемачке Владе , па Рима…(не знам да ли сам неку изоставио!)
Податак за Гиниса!
Помислио сам: да живи три живота не може „одрадити“ толике стипендије! Друга помисао ми је била: мора да је млађани Предсједник неки драгоцјен примјерак људског рода чим су га толике владе почастиле стипендијама…
Добро, не може се рећи да нам споменуте владе, прије двије-три деценије нијесу биле наклоњене. Њихови бомбардери често су се „наклањали“ над овим нашим, српским просторима, дарујући нас ракетама, касетним бомбама и онима са осиромашеним уранијумом… С намјером да се српска држава уништи, а да српски корпус на Балкану буде изложен потпуном разбијању и – нестанку!
Што се тиче околности да нам је нови Предсједник био, такорећи до синоћ, потпуни незнанац, подсјетићу у овој прилици на два различита случаја из наше историје. Један је Ј. Броз, који је, по сопственој изјави, пред крај живота рекао да је Србима средио мајку тако да се неће опоравити за сто година…
Изгледа да је та његова изјава веома одговарала политици Поглавникове Партије, која је Брозу остала вјерна и до ових дана! Зар о томе не свједочи и споменик Брозу насред Подгорице?
Други случај је „лажни цар Шћепан Мали“, поријеклом из Братоножића (?), кога су Црногорци дочекали као руског цара, Петра трећег. Да није ништа друго урадио, а јесте, на корист Ц.Гори, осим што је искоријенио лоповлук, просипајући златнике на Крсцу, које, због претходне уредбе, нико није смио да покупи, јер би био мушкетан, вриједан би био помена!
Сувишно је помињати да бих ја, а и моја црногорска браћа, више волио да новоизабрани Предсједник , у будућим активностима, више личи на Шћепана Малог, него на Броза!
Судећи по његовој изјави у изборној ноћи да ће за вријеме његовог петогодишњег мандата „увести ЦГ у Европску унију“, закључио сам да му познавање геополитике, упркос многобројним стипендијама, није јача страна. Каква црна ЕУ, као америчка политичка пудлица, која се у ово најновије вријеме , благо речено ,из темеља љуља! Вјерујем да ће је Предсједник у свом петогодишњем мандату, надживјдети!
Остаје нам да чекамо и да се надамо!
У међувремену, кад је ријеч о прихватању незнанаца „ на слијепо“, сјетио сам се једне свадбе у мојој Доњој Морачи, још док сам био дијете. . Свадба је била величанствена. Чак је и предсједних Општине на коњу, као и остали сватови, у њој учестовао. Млада је била лијепа, једра и снажна и сви смо јој се обрадовали. Међутим, пошто је била изван морачког племена и краја, о њој готово нико ништа није знао.
Мало касније, испоставило се да је у Морачке Баре стигла са стомаком, односно са нешто већим стомаком. Поођанима је био савјет – да се више не враћа у Баре! И тако се десило.
Најзад, ваљда је свима јасно да Поглавник ни овога пута не би био поражен, да није било Демократског фронта и његових гласача, који су његовом противкандидату, на позив А. Мандића, дали масовну подршку. Знајући , доста добро, политичке прилике и односе у мојој Постојбини, мислим да би, у обрнутом случају, тј да је Мандић у другом кругу, подршка Европе сад потпуно изостала! И Поглавник би, по не знам који пут тријумфовао да нас и надаље, „са визијом“ води у провалију! Зато се нијесам превише сјекирао што Мандић није у другом кругу.
Оно што је, такође несумњиво, јесте: побједа потпуног политичког незнанца даће вјетар у леђа најновијем пројекту Запада и њихових амбасада и обавјештајних служби, Европи сад, за тријумф и на парламентарним изборима., како би Поглавнико политичко ( а посебно спољно политичко) наслеђе остало недирнуто? Или, можда неће, ако народ схвати да ЦГ, послије вишедеценијске окупације, мора изаћи из статуса протектората…
Најновије геополитичке прилике на Планети пружају јој додатну шансу.
Изгледи су мали, али , у име прошлости и будућности Црне Горе, ваља покушати! И, да будем до краја јасан: без Демократског фронта као кључног фактора и у Парламенту и у Влади, све ће, мање-више, остати исто, без обзира „што њега више нема“…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: