Imamo sreće. Živimo u vremenu Novaka Đokovića

Novak Đoković je svrgnuo kralja šljake Rafaela Nadala u pravom spektaklu, kakav definitivno samo njih dvojica mogu da pruže ljubiteljima tenisa. Epski meč, klasik kakav se ne viđa, istorijski duel, samo su neki od epiteta kojim su svetski mediji opisali jučerašnje polufinale Rolan Garosa.

A možda je najbolji opis svega viđenog dao Dijego Švarcman, deseti teniser sveta, uputivši pitanje kolegama: „Da li mi teniseri igramo isti sport kao ova dvojica?“.

I zaista je delovalo preksinoć, ali ne i prvi put, da kad Novak i Nadal „ukrste rekete“ tenis poprimi neku drugu dimenziju i postaje neki novi sport. Kao da na terenu ne gledamo ljude, već savršeno dizajnirane mašine koje rade ono što drugima nikad ne bi ni palo na pamet da pokušaju.

Đoković protiv Nadala ─ Borba titana

Kada bi se snimao film o superherojima sa reketom, ne bi bilo potrebno izmišljati likove i njihove moći. Dovoljno bi bilo kopirati ono što ova dvojica veterana pokazuju već gotovo deceniju i po. Nekada deluje da ni sami nisu svesni šta su u stanju da urade na terenu. Prelazak iz totalne defanzive, dok je telo van balansa, u strašan kontranapad je nešto što posle njihovog odlaska u penziju više nećemo gledati.
Udarci odabrani u deliću sekunde deluju nestvarno, vanzemaljski, ostavljajući protivnika prikovanog za zemlju „lomeći“ mu kičmu.

I deluju parališuće na psihu, a blokiraju celo telo bar na neko vreme.

U njihovom slučaju, to traje samo do sledećeg servisa, a onda sve ispočetka. Nova epizoda, novi scenario, novi zapleti. I ponovo potpuno nepredvidivi.

Njihova preciznost jednako zadivljuje svakoga ko je makar jednom zamahnuo reketom kao i one koji su ceo život posvetili ovom sportu. Zapanjeni i u čudu su sinoć bili i Endi Mari i Del Potro, opisujući igru kao „čisto savršenstvo“ i da „bolje od ovoga ne postoji“. I zaista ne postoji. Sinoć su i neki koji ne prate tenis uvideli zašto ih nazivaju titanima. Zašto je njihov duel najveći u istoriji belog sporta. Videli su šta sve može da izrežira samo jedan jedini poen. A „tukli“ su se preko četiri sata… Videlo se koliko je potrebno snage, volje, vere, hrabrosti, koncentracije, znoja i rada da se pobedi.

A videlo se i ko je od dva titana za milimetar veći, za delić sekunde brži, otporniji i čvršći, hrabriji… Videlo se ko je Novak Đoković u najlepšem izdanju.
Čovek pored čijeg imena će možda jednog dana stajati — najbolji svetski teniser u istoriji. Možda i neće. Ali svakako već sada stoji — najveći kojeg je Srbija ikada imala.

I kako je to juče rekao legendarni voditelj Voja Nedeljković: „Deco moja! Imao sam sreće u životu. Živim u vremenu Novaka Đokovića.“

Imamo i mi… Hvala, Novače!

Aleksandar Milačić, Sputnjik