Имиграната у Србији никад више: РЗС у сарадњи сам МУП-ом први пут урадио истраживање

Републички завод за статистику први пут је данас представио истраживање „Имиграција странаца у Републици Србији“ које показује да је број странаца који су имигрирали у Србију 2023. године био 41.273, што је за око 9,5 пута више него 2012. године.

В. д. директора РЗС-а Бранко Јосиповић изјавио је на представљању резултата истраживања да су ти подаци о имиграцији први корак да би доносиоци одлука, али и све релевантне институције у Србији, имали свест о томе како имиграција утиче на државу.

„Овај важан феномен смо желели да испратимо јер је у последњој деценији имиграција страних држављана у Србију изузетно интензивирана.

Истраживање је креирано у складу са европским и међународним стандардима што поједностављује упоређивање података. План је да се уради детаљније истраживање о томе ко се досељава у Србију, али и да успоставимо истраживање о емиграцији чиме бисмо употпунили слику о миграционом току“, рекао је Јосиповић.

Он је рекао да успостављање истраживања о емиграцији представља захтевнији корак од истраживања о имиграцији јер се често дешава да не постоје формалне евиденције које би омогућиле да се те активности испрате.

Највећа стопа раста странаца у Војводини

Шеф Одсека за демографију и статистику здравства Гордана Бјелобрк рекла је да РЗС по први пут објављује овакву статистику, као и да је истраживање резултат сарадње те институције са Министарством унутрашњих послова.

„У сарадњи са Министарством унутрашњих послова РЗС ради на успостављању истраживања о спољним миграцијама заснованог на интеграцији података из свих доступних административних извора података. Такав приступ обухвата и анализу индиректних показатеља који указују на стварно присуство или одсуство лица у земљи“, истакла је Бјелобрк.

Према њеним речима, највећа стопа раста броја странаца од скоро 13,5 пута у 2023. у односу на 2012. је забележена у Војводини, на другом месту је Београдски регион са порастом од десет пута, док остали региони бележе раст од око шест пута.

Она је нагласила да скоро две трећине странаца који су у периоду од 2012. до 2023. имигрирали у Србију чине мушкарци, док жене чине само трећину.

„Скоро 66 одсто странаца који су имигрирали у Србију 2023. године су мушкарци, док 34 одсто чине жене. Највише мушкараца страних држављана је те године имигрирало у Београдски регион, њих 44 одсто, док их је у Регион Шумадије и Западне Србије имигрирало најмање, односно 12 одсто. Жене стране држављанке су, такође, најчешће имигрирале у Београдски регион и чине 55 одсто, а најмање, само шест одсто, их је у Региону Јужне и Источне Србије“, навела је Бјелобрк.

Она је рекла да је просечна старост странца имигранта у Србију око 33 године, док у Београдском региону она износи око 30 година, а највишу просечну старост од 38 година бележе странци који су имигрирали у Регион Јужне и Источне Србије.

На првом месту руски држављани

„Сваки десети странац који је имигрирао у 2023. години је млађи од 15 година и највише их је имигрирало у Београдски регион. Лица у радном контингенту чине 88 одсто странаца који су имигрирали у Србију, а скоро половина њих је имигрирала у Београдски регион. Лица старија од 65 година која нису склона миграторним кретањима чине 1,4 одсто и најчешће су дошли у Војводину“, истакла је Бјелобрк.

Како је додала, скоро 73 одсто странаца који су имигрирали у 2023. години борави у 13 општина од којих девет општина припада Граду Београду, а на првом месту је Нови Сад са око 6.900 имиграната у 2023. години.

„То су градови који, када су у питању унутрашње миграције, такође привлаче највише становника и те општине ће у наредном периоду моћи да надоместе негативан природни прираштај позитивним миграционим токовима“, поручила је она.

Бјелобрк је нагласила да су руски држављани на првом месту по броју имиграната у Србији, као и да је највећи део њих дошао 2022. и 2023. године.
„Посматрано по полу, до 2019. године је био већи удео жена, а у 2019. је долази до промене у полној структури јер долази више мушкараца држављана Русије. Након тога, у време пандемије вируса корона 2020. и 2021. имамо већи удео жена, али у 2022. и 2023. години је опет већи удео мушке популације“, објаснила је она.

Према њеним речима, просечна старост руског држављанина који је 2023. дошао у Србију је око 30 година што упућује на закључак да је реч о породицама.

„Такав имиграциони ток ће се можда задржати у Србији дуже што свакако одговара нашој суморној демографској слици. Свако становништво које долази у неком репродуктивном периоду, а поготово са породицама, је добродошло“, нагласила је Бјелобрк.

На другом и трећем месу имигранти из Кине и Турске

Како је рекла, на другом и трећем месту су имигранти из Кине и Турске, али за разлику од држављана Русије, из тих држава углавном долазе мушкарци.

„Просечна старост кинеског држављанина је 39 година, док је просечна старост турског држављанина 36 година и то су углавном мушкарци што нас упућује да они у Србији бораве углавном због рада и не можемо да предвидимо да ли ће они остати у Србији дуже“, рекла је она.

Бјелобрк је истакла да имиграција странаца у Србију бележи већи удео радно способног становништва, а мањи удео лица млађих од 15 и старијих од 65 година у односу на имиграцију у земље ЕУ, пренео је Танјуг.

Додала је да имиграција страних држављана који долазе због рада може да буде позитиван предзнак и да покаже да наше тржиште рада захтева увоз радне снаге.

„У будућности очекујемо пад броја имиграната у односу на 2023. годину јер је тада био пик, али је очекивање да ће их свакако бити више у односу на неки ранији период“, истакла је Бјелобрк.

Према њеним речима прелиминарни резултати истраживања за 2024. годину показују да 101.413 страних држављана имају одобрен боравак или стално настањење у Србији.

„За 2024. ћемо моћи да објавимо коначну имиграцију када прође цела 2025. година јер не можемо да знамо ко је овде дуже или краће од годину дана“, истакла је Бјелобрк, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: