IN MEMORIAM: Srpski reditelj Goran Paskaljević

Proslavljeni srpski filmski reditelj Goran Paskaljević preminuo je u 74. godini, javio je RTS, podsetivši da je naš poznati autor ostavio dubok trag u kinematografiji ostvarenjima „Varljivo leto ’68”, „Bure baruta”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”. Režirao je i prvi film u indijsko-srpskoj koprodukciji „U zemlji bogova”.

Goran Paskaljević diplomirao je filmsku režiju na Praškoj akademiji. Režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za TV Beograd, a prvi dugometražni igrani film „Čuvar plaže u zimskom periodu”, snimio je 1976. Napravio je više od 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova.

Osim pomenutih, poznata su i njegova ostvarenja: „Legenda o lapotu”, „Sluga”, „Pas koji je voleo vozove”, „Zemaljski dani teku”, „Poseban tretman”, „Kako je Hari postao drvo”, „San zimske noći”, „Uprkos magli”…

Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada. Iza sebe ima nagradu kritike u Berlinu za najbolji film, nagradu kritike u Veneciji, prestižno priznanje „Federiko Felini”, specijalnu nagradu žirija u San Sebastijanu, tri Gran prija u Valjadolidu, nagradu „Bernard Viki” u Minhenu, „Sergej Bondarčuk” u Moskvi, tri „Zlatna viteza” u Rusiji, nagradu publike u Kanu, evropskog Oskara, nominaciju za holivudski „Zlatni globus”… Retrospektivu su mu priređivali njujorški Muzej moderne umetnosti, Britanski filmski institut, Francuska kinoteka u Parizu, Španska kinoteka u Madridu i Barseloni, Austrijski filmski arhiv u Beču… „Tuđu Ameriku” je „Njujork tajms” proglasio jednim od najboljih filmova o emigraciji snimljenih u Americi.,

Časopis Varajeti svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine (pored Lasla Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga).

Bio je prvi filmski režiser koji je 2002. u Minhenu dobio Nagradu „Bernard Viki Most” za humanizam u svojim delima. Novembra 2007. Goran Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti koji mu je svečano uručen 9. maja 2008. u Beogradu.

U intervju Politici ovaj poznati reditelj je istakao da ga i posle toliko stvaralačog rada i dalje vrlo zanimaju ljudske sudbine.

‒ Od najranije mladosti, od kada sam bio zaražen italijanskim neorealizmom, težio sam da kroz filmove koje stvaram pre svega izrazim svoja osećanja, da se obratim instinktivnom u sebi, a da što više potisnem racio. Tako je ostalo do današnjeg dana – rekao je reditelj.

Tokom duge karijere odbio je više projekata u Holivudu, u Francuskoj, Španiji, u poslednje vreme i u Srbiji, s obrazloženjem: „Ne umem da budem samo dobar i dobro plaćeni realizator. To podrazumeva da se oslanjate na već poznate šeme, da kopirate uspešne uzore. Jednostavno, da zaboravite iskrenost i rizik koji iskrenost sa sobom nosi. Ulazio sam u avanturu stvaranja filma samo onda kada sam imao nešto važno da saopštim gledaocima, da pokrenem njihove emocije”.

Govorio je da nije prihvatio da bude profesor na filmskim akademijama, ni ovde, ni u inostranstvu, niti prihvatao primamljive ponude da bude urednik na televiziji, čak je dva puta odbio da bude imenovan za ministra kulture. Sve je to, kako je rekao, činio sa svešću da ga sigurnost stalnog posla, a samim tim i izvora redovnih mesečnih primanja, može udaljiti od realizacije novog filma.

– Na moju sreću, dosta me poznaju i uvažavaju u svetu pa mi sami nude nove filmske projekte – isticao je reditelj.

Povodom svog filma „Zemlja bogova”, ovaj autor, koji je snimao u Americi, Indiji, Italiji, Irskoj, pre tri godine za naš list je izjavio: „Niko od nas ne zna kada će mu biti kraj. Otuda, pamet u glavu i pokušajmo da živimo punim životom svakodnevno. Moramo da naučimo da savladavamo nalete sujete koja nas često vodi u besmislene napore da po svaku cenu dokazujemo nešto što u suštini nema nikakve važnosti za naš večni život. Da vas podsetim, prema verujućim Indusima, naš život samo menja ovozemaljsku formu”.