ИН4С интервју – др Страхиња Булајић: Уз признавање независности тзв. Косова, увођење гротескних санкција Русији је највећа срамота у историјском трајању Црне Горе

„Уз признавање независности тзв. Косова, лично мислим да је увођење тих гротескних санкција Русији, највећа срамота у историјском трајању Црне Горе“, казао је у интервјуу за ИН4С потпредсједник Скупштине Црне Горе, потпредсједник Нове српске демократије и функционер Демократског фронта, др Страхиња Булајић.

Булајић је за наш портал коментарисао потребу дијалога међу политичким партијама, унапређењу транспарентности рада Скупштине, монтираном процесу „Државни удар“, али и другим темама.

– На који начин и како планирате, као потпредсједник Скупштине Црне Горе, да рад парламента учините транспарентнијим?

Вјерујем да ће нови сазив и ново руководство Скупштине, учинити све да рад парламента у свим његовим сегментима буде потпуно видљив и у сваком тренутку доступан јавности. Није ни демагогија ни патетика ако устврдим да, као најзначајнија државна институција и врховни законодавни орган, Скупштина Црне Горе је најпозванија да такав начин рада просто наметне свим осталим државним институцијама и органима. Без видљивости рада Скупштине, њена контролна функција, која је незаобилазна и фундаментална за успјешан развој друштва у цјелини, била би доведена у питање. Томе ће, свакако, свој пуни допринос дати клуб посланика ДФ-а. Такође, очекујем да ће скоро доношење Закона о Скупштини, али и измјене Пословника о раду, дати снажан и неопходан подстицај раду Скупштине и свих њених радних тијела.

– Да ли ћете унаприједити сарадњу са другим политичким партијама, из редова ДПС-а и мањинских партија?

Сматрам да је дијалог једно од најврједнијих достигнућа цивилизације. Требало би да се дијалог подразумијева, да је незаобилазан код људи са добрим намјерама, без обзира на идеолошке или било какве друге препреке. Међутим, по правилу уколико неко, било ко, жели да диктира и намеће свој став као једини и неприкосновен и да на тај начин спроводи своју политику, ту је дијалог унапријед доведен у питање и неријетко искључен као могућност, а изостајање дијалога може да води само изостајању неопходних одлука и рјешења. Правила су правила, али као што смо видјели постоје и изузеци, тако да дијалог као цивилизацијска тековина изостане, а превлада класична уцјена. Колико год неко био за искрен дијалог „чистих руку“ за будућност, увијек се неко нађе ко хоће нешто друго, обично издиктирано однекуд. Ипак, желим да вјерујем, да без обзира на тренутно стање и не баш лако историјско наслеђе, да стасавамо у друштво гдје ће добре намјере потискивати оне друге, гдје ће ускокрудост устукнути пред обавезујућим потребама наше дјеце и у материјалном, али и оном много важнијем – духовном смислу, а гдје ће напредак породице бити приоритет. То су само неки од разлога због којих је нужно унапређивање мађупартијског дијалога на свим нивоима.

– Избор нових министара од стране премијера Кривокапића критикован је и од опозиције и од владајућих партија. Како Ви коментаришете тај избор, те да ли сматрате да рационализација, тј. смањен број министарских ресора може негативно утицати на цјелокупан рад Владе?

Ако ме питате, да ли је била потребна рационализација организације Владиног система, одговор је – да. Али, уколико рационализација у неким сегментима покаже тенденцију да прерасте у своју супротност, онда то заиста може временом да створи одређене проблеме, који ће се, прије свега, уочити у дијелу који се тиче ефикасности рада, а посебно одлучивања. Тада oбично наступа конфузија тамо гдје јој никако није мјесто. Све то може да доведе до могућности да Влада уђе у одређене административне тешкоће које могу да уведу све нас скупа у одређене проблеме.

– Јавност Црне Горе бурно је реаговала на одлуку министра Ђорђа Радуловића да санкције Русији и даље остану, као и на извињење премијера Кривокапића НАТО алијанси због паљења те заставе од стране Жељка Савовића. Да ли су санкције Русији морале остати, и да ли је Кривокапић морао упутити извињење?

Свакога ко бар и скромно познаје историју Црне Горе, њен однос према Православљу и историјску утемељеност вјековних однаса Црне Горе и Русије, не би требало да чуде такве реакције које се тичу санкција према Русији. По ко зна који пут опет ћу да поновим – да није било Русије, не би било ни Црне Горе. Посебно оне некадашње, али ни ове данашње. Коме то није јасно, тај или не зна или није добронамјеран. Уз признавање независности тзв. Косова, лично мислим да је увођење тих гротескних санкција Русији, највећа срамота у историјском трајању Црне Горе. Такође, нејасно је извињење премијера због запаљене заставе НАТО, тим прије, јер мислим да је претходно било потребно да се упути извињење народу Црне Горе због угуравања Црне Горе у ту ратну алијансу – без претходне провјере воље народа, односно неопходно потребног расписивања рефередума. Такво извињење је било потребно и свакако би било поздрављено од огромне већине становништва Црне Горе.

– Црна Гора је економски девастирана земља. Како коментаришете то што се Министарство финансија задужило 750 милиона евра?

Црна Гора је доведена до руба економског колапса. Вјерујем да је тај новац био потребан да би се буквално „побјегло“ са ивице економског амбиса. Деценијско упорно истрајавање на неолибералном концепту, на премиси о „свемогућем тржишту“, на катастрофалном планирању и запостављању реалне економије, на пропасти стотина предузећа и укидању огромног броја радних мјеста, несхватљивој лакоћи задуживања и уласка у тзв. „дужничку спиралу“, катастрофалној кадровској политици, системској корупцији и много чему другом, довело је ову државу од свега шесто хиљада становника на ниво на којем је сад. Али, мора се нагласати и то да је ово задужење нове Владе од 750 милона евра највеће задужење до сад. Оно што ми се чини да посебно оптерећује читав тај процес је начин на који је то све урађено, односно уз потпуно заобилажење Скупштине. Зашто тај процес није био видљив, чак ни за Скупштину? То није добро и то је веома лоша порука и домаћој, али и страној јавности. Скупштина је кључна институција и њена контролна функција нема алтернативу.

– Иако представници нове власти тврде да неће бити реваншизма, грађани очекују од Владе да се под хитно смијене сви челници ДПС-а који су последњих 30 година учествовали у разним корупцијама. Свједоци смо и бруталне полицијске тортуре над грађанима и вјерујућим народом. Да ли је исправно очекивати да сви они буду смијењени?

Дакле, свак онај ко се огријешио о Закон, ко је направио било какав злочин, убиство, било које друго кривично дјело, пљачка народа и државе, ширење расне, вјерске и националне мржње, злоупотребе положаја, незаконитог богаћења, корупције и друго, а за кога се у кривичном или другом поступку докаже кривица, мора да сноси консеквенце, без разлике и неселективно.

– Укидање или промјена Закона о слободи вјероисповијести?

Јавност је упозната скоро са свим детаљима тог дискриминаторског Закона, али и са свим последицама које је тај Закон произвео по Црну Гору. Јасно је да је тај Закон био искључиво уперен против Српске православне цркве, као једине канонске Цркве у овој земљи и српског, као најстаријег конститутивног, народа у Црној Гори. Мој одговор на Ваше питање је – у циљу коначног и трајног превазилажења тог проблема, увјерен сам да је нужно, прије свега, потписати Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве, а потом донијети потпуно нов Закон о слободи вјероисповијести, који ће бити по вољи и одговарати свим традиционалним црквама и вјерским заједницама и као такав прихваћен у Скупштини. Дакле, потписати исто оно што је држава већ потписала са Римо-католичком црквом у Црној Гори.

– Суђење за тзв. државни удар лидерима ДФ-а је настављено. Какав исход очекујете и како коментаришете изјаву министра правде Лепосавића који је најавио доношење Закона о амнестији уколико Апелациони суд потврди пресуду?

Увјерен сам да је већ свакоме јасно да је прича око тзв. државног удара јасна. Да не понављам толико пута изречене квалификативе за тај уџбенички примјер монтираног судског процеса. Нешто слично, по мом мишљењу, и једино упоредиво са овим, јесте „случај Драјфус“ у Француској, са краја деветнаестог вијека, који је ушао у правну литературу као типичан за тзв. монтиране судске процесе. Вјерујем да министар правде неће имати потребу да доноси никакав Закон о амнестији, јер је у овом случају ипак све потпуно јасно и да су изречене првостепене пресуде неодрживе.

– Да ли ћете инсистирати да се изврши притисак на Тужилаштво како би се коначно расвијетлило убиство, тј. открили налогодавци атентата на новинара Душка Јовановића?

Прошло је шеснаест година од атентата и убиства Душка Јовановића. Никада није откривено ко је саизвршилац злочина, односно, ко је наредио убиство. Очекујем да ће у наредном периоду Скупштина, као најважнија институција у земљи, донијети одређене закључке, односно, упутити захтјеве према Влади, ресорним министарствима и Тужилаштву, у циљу дефинитивног окончања и коначног откривања налогодаваца свирепог убиства Душка Јовановића. Вјерујем да дијелим мишљење, не само Клуба посланика ДФ-а, о обавезности таквог поступања сваког од нас, посебно у овом случају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: